Освећење обновљене цркве брвнаре Свете Тројице на Златару

У селу Радијевићи на Златару у недељу, 1. јуна 2014. године, освештаће се обновљена црква брвнара Свете Тројице. Свету архијерејску литургију служиће Преосвећени Епископи милешевски г. Филарет и канадски г. Георгије, уз учешће више свештеника и свештеномонаха.

Реконструкција богомоље започела је пре две године уз помоћ донатора. Током радова утегнута су брвна и замењени  кровна конструкција и део греда. Кров је прокишњавао и претило му је рушење због чега је преко 20 кубика боровине истругано за шиндру. Метални звоник од стубова далековода, који је одударао изгледом и ружио светињу, замењен је новим од камена и дрвета, а подигнута је и ограда.

Богомоља од брвана са каменом апсидом грађена је у облику старовлашке куће и има подрум по чему је јединствена у СПЦ. Вредан је споменик народног градитељства, проглашен за културно добро од великог значаја за Србију Пет икона из цркве у Радијевићима, које је почетком 17. века сликао зограф Андрија Раичевић, спада међу најстарија и највреднија иконописна дела  која су до данас очувана у црквама брвнарама Србије.

***

Цркву брвнару у Радијевићима, селу у близини Нове Вароши, изградио је свештеник Василије Пурић који се у старовлашку област доселио из Црне Горе. Са собом је донео црквено звоно и кандило од злата.

У то време под  турском власти, била је забрањена изградња нових цркава, због чега ова црква има подрум, те је литургија у њему служена у тајности, док је на спрату било свештениково место боравка. Дознавши ово турски везир одводи свештеника у заробљеништво. Међутим, једнога дана долази код Василија са молбом за помоћ, јер му је жена била јако болесна. Свештеник се молио Господу јако и дуго за њено оздрављење, и молитва му би услишена. Везир је нудио многе награде, и једино што је Василије затражио била је дозвола да се у тој малој брвнари слободно служи литургија. Тада је цркви дозидан олтар, а света литургија се почела служити на спрату, слободно. Нетрулежна рука свештеника Василија је са љубављу и страхопоштовањем чувана у овој цркви до Другог Светског рата. Тада је нестала и више се ништа не зна о њој. Но тада је још много светиња и хришћана пострадало, међу којима и Василијев праунук Реља, који је са својом породицом био жив спаљен од стране партизана, и чији се гроб налази у црквеном дворишту, обновљен у последнјих неколико година заједно са црквеним звоником и кровом. Далеки потомци свештеника Василија, Зоран, Драган и Милан Динкић су помогли обнову цркве финансијским прилогом од 30.000 евра. Унутар цркве се и данас чува пет изузетно вредних икона нашег познатог иконописца Андрије Раичковића, што знатно доприноси вредности и духовности ове мале цркве брвнаре на планини на планини Златар, у селу Радијевићи.                              

Извор: Радио Милешева, Јована Пурић