Освећење подгоричког Саборног храма допринос прослави годишњице Миланског едикта

Један од доприноса наше Цркве прослави 1700. годишњице Миланског едикта, који би потекао из Црне Горе, могло би бити освећење храма Христовог Васкрсења у Подгорици

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије најавио је могућност да освећење храма Христовог Васкрсења у Подгорици буде 28. или 29. септембра ове године. Митрополит је то најавио 25. јануара 2013. године у которској Галерији солидарности (палата Пима) отварајући изложбу графика под називом “Константин” аутора Вељка Михајловића, академског сликара из Београда, коју је организовало Српско пјевачко друштво Јединство из Котора поводом прославе своје славе Савиндана.

„Један од доприноса наше Цркве прослави 1700. годишњице Миланског едикта, који би потекао из Црне Горе, могло би бити освећење храма Христовог Васкрсења, катедралног храма Црне Горе у Подгорици“, казао је митрополит Амфилохије.

Он је позвао присутне да се тим поводом помоле Богу, „ јер је у тај храм уткано много што од онога што је наслијеђено. Од древне Дукље и Златице, до Превлаке до Котора, што је на даровит начин вајар отац Драган Митровић пресликао на начин како то ради наш Веља Михајловић“, казао је митрополит Амфилохије.

Он је нагласио да је цар Константин вододјелница у историји човјечанства и то не само Европе, већ  у историји културе, људског друштва и људске заједнице.

„Ове године првенствено источна Европа, Европа цара Константина, па онда свеукупна Европа и сав хришћански свијет, обиљежава 1700. годишњицу Миланског едикта. Милански едикт цара Константина је један од најзначајнијих докумената прве половине четврог вијека, који је промијенио не само судбину Европе него је на новим начелима поставио судбину свеукупног свијета. Питање слободе је исконско питање људског рода. Првенствено је питање слободе вјере и опредјељења за оно што је вјечно и непролазно. То је схватио цар Константин који је владао истоком и западом. Схватио је и још нешто друго што је веома битно, да та слобода и оно што се њему открило преко његове мајке Јелене, у времену у којем је живио и појаве хришћанства, да се темељи онога што би требало да се роди из тог преокрета не могу заснивати на старим основама. Зато је учинио један гест – радикалан историјски. Он је престоницу свога царства премјестио из старога Рима, Рима цезарскога и многобожачкога, у до тада скоро непознати град Визант који од тада па ево и до данас носи назив „Новога Рима“ и који је утемељио Источноромејско царство које је трајало 1300 година. Једино царство у историји човјечанства које је тако дуго без прекида трајало и који је утемељило управо хришћанско царство, хришћанско организовање људске заједнице и људског друштва на новим основама и царство које се не ограничава у својим циљевима само на устројство „земнога града“ као што је то био случај са дотадашњим Римским царством, него царство које чезне, стреми „небеском граду“ како би га назвао блажени Августин. Отуда је цар Константин вододјелница у историји човјечанства“, казао је између осталог митрополит Амфилохије.

Присутнима се обратила и историчар умјетности Татјана Кријешторац: „Већина нас овдје присутних познаје Вељу као човјека који је велики дио свог живота, а посебно свог умјетничког рада посветио свједочењу о стварању љепоте. Као што иконописци свједоче о побједоносној Љепоти која све превазилази, тако и Веља својим радом свједочи о оном  најврлијем и најсјајнијем што је човјек створио славећи Бога у дугој историји хришћанства. Веља у својим бројним споменописима свједочи о ликовима светих који су сами себе преобразили и учинили храмовима духовним, о храмовима Божјим из којих се вјековима уздижу молитве, о жеђи за лијепим која је уткана у свако људско биће. Веља то увијек ради на себи својствен начин, без сувишних украса и сујетне разметљивости, зналачком једноставношћу ликовног израза увијек истиче садржај, док себе, свој неоспоран печат и своје ауторство ставља у други план. А садржај овог споменописа је цар Константин, Константин Велики или једноствано свети Константин, име које је обиљежило један период историје цивилизације и човјек који је преокренуо ток историје хришћанства”, казала је Татјана Кријешторац.

Након својеврсне претпремијере у Котору изложба ће бити организована и у Нишу, Ватикану, Риму и Мадриду.

Отварању изложбе су присуствовали конзул Србије у Херцег Новом Марина Јовићевић и предсједник СО Котор Никола Букилица.

Извор: Митрополија црногорско-приморска