Освећење спомен-обележја у Ристовцу

У седамнаесту недељу по Духовима, када Наша Света Црква прославља успомену на Свете мученице Веру, Наду, Љубав и њихову мајку Софију, 30. октобра 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије служио је свету Литургију у манастиру светог Прохора Пчињског. Епископ Пахомије за настојатеља ове свете обитељи именовао је јеромонаха Николаја (Младеновића), досадашњег намесника манастира.

У 11 часова, Епископ Пахомије са свештенством служио је чин освећења спомен-обележја и помен невино побијеним мештанима од стране бугарског окупатора 1917. године у селу Ристовац, општина Врање. У наставку је приређен пригодан програм, у коме су учествовали ученици основне школе у Жбевцу.

Преносимо изворни текст обраћања господина мр Боривоја Ћуковића:

У име Града Врања и Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године, поздрављам Његово Преосвештенство Епископа врањског г. Пахомијa, г. Милосава Симовића, генерала 4. Бригаде Копнене Војске Србије гарнизона у Врању, г. Дејана Тричковића, председника Скупштине Града Врања, директоре школа, наставнике и ученике, житеље Ристовца и све присутне.

Господо, налазимо се поред посебног споменика из периода балканских и Првог светског рата, како по својој архитектури, тако и по жртвама којима је споменик подигнут. Одбор за изградњу споменика у свом, судски овереном записнику, дао је све релевантне чињенице о страдању села и житеља Ристовца. Цитирам: „Чланови Одбора (иницијатора) за подизање споменика мучки побијених грађана села Ристовац „СПОМЕН ЗА СРПСТВО“. Зверови Бугари попалише село Ристовац 05. маја 1917. године и мучки побише грађане и грађанке“.

Наиме, у нади да ће 1917. године, Солунски фронт бити пробијен од савезника почеле су припреме за тај тренутак. Срби под окупацијом непријатеља врше диверзије и нападе на поједине важније објекте непријатеља. У Топлици, Коста Пећанац и Коста Војиновић подижу устанак чији се утицај проширио на целу Србију. У таквој једној акцији чета Косте Пећанца, 01. маја 1917. године, стигла је у Ристовац ширећи вести о скором ослобођењу. Истог дана дошло је до сукоба са Бугарима. Страдало је по неколико војника са обе стране. Малобројна чета Косте Пећанца морала је да се повуче према Доњем Вртогошу и даље ка планини.

Шта се даље дешавало види се из наведеног записника Одбора „Када је прошла чета Косте Пећанца у месецу мају 1917. године, Бугари су на свиреп начин побили по једног, два и три члана породице на дан 05. маја 1917. године, а цело село Ристовац спалише те је до темеља село Ристовац сагорело“. Савременик ових догађаја, историчар Врањанац Јован Хаџи Васиљевић, детаљно описује ове догађаје: „Бугари су опколили сваку кућу у селу тако да нико жив није мого побећи из села. Најпре су сакупили мушкарце од дванаесте године па до дубоке старости и затворили их у магацин. Затим су све куће минирали и запалили цело село. Остали су само школа и магацин са затвореницима. Село Ристовац је нестало, остао је само назив СЕЛИШТЕ да казује новим генерацијама да је ту 05. маја 1917. године било насеље. Мушкарцима старијим од 18 година наредили су да ископају три велике јаме и да се поред њих поређају. Са првим плутонима многи су били смртно погођени. Тада је страдало 53 житеља Ристовца. Жене после великог мучења, избегле су смрт захваљујући Немцу, официру који није дозволио да буду побијене“.

По броју страдалих и начину мучења, ристовачка трагедија је међу највећим стратиштима на територији Града Врања, одмах иза ушевачке трагедије где су Бугари за десет минута заклали 130 житеља Ушевца.

Удружење потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године у Врању, негујући традиције балканских и Првог светског рата обнавља овај споменик у години обележавања стогодишњице ослобођења јужних крајева Србије од Турака, тачније јужније од овог места са циљем да се никада не заборави страдање села и житеља Ристовца. Младим ристовчанима, а пре свега потомцима изгинулих предака остављамо у аманет да сваке године 05. маја одају нужну пошту својим прецима.

Без познавања прошлости не можемо да утичемо на стварање будућности. Хвала!“

Извор: Епархија врањска