Освећење и троносање обновљене цркве у Копривни

-Храм је дом Божји, дом молитве и место нашега преображења. Једино у храму Божјем можемо стећи преображај душе, можемо се сусрести са Богом и то на најлепши и најбољи начин, онако како су нам то оставили наши свети преци у наслеђе. Кад год су зидали, градили и обнављали свете храмове, они су знали да се једино у храму Божјем на светој Литургији може остварити најприснији однос човека са Богом, истакао је владика Херувим.

Свет и целокупна творевина на челу са свештеником твари, човеком, створени су да постану Црква. Бог Отац нас може препзнати као своје и дати нам вечни живот једино ако смо део Тела Христовог, односно Цркве. Тако је 1. септембра 2018. године, када се Црква молитвено сећа Светог мученика Андреја Стратилата, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим благоизволео осветити и троносати средњевековну цркву Рођења Пресвете Богородице у Копривни, најстарију на просторима Епархије осечкопољске и барањске.

 По доласку Епископа уследио је трократни опход око цркве са моштима Светог кнеза Лазара, које су  положене у Часну Трпезу, на којој ће се узносити служба Богу. У наставку је служена Божанствена Евхаристија, након које је освећен Часни крст у порти храма. На литургијске возгласе и прозбе одговарао је Камерни хор под диригентском палицом г. Слободана Јелића.

Архијереју су саслуживали протојереји – ставрофори Михајло Маријанац, парох у пензији и Добривоје Филиповић из Маркушице, протојереј Александар Ђурановић из Осијека, протосинђел Пајсије (Епархија сремска) и ђакони Бранимир Михајловић из Маркушице и Предраг Јелић из Даља.

По литургијском отпусту Владика се обратио сабрању: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, часни оци, поштовани представници политичког и друштвеног живота, желим на првом месту да заблагодарим Господу, да узвикнем: Благословен јеси Боже, благословен јеси народе Божји! Велики је данас благослов бити у овоме најстаријем храму и цркви Божјој у нашој Епархији која је проживела једну тешку историју, али ево, Богу хвала, она је данас овим освећењем доживела пуноћу, доживела је да буде обновљена и да се поново народ Божји сабира у њој на светој Евхаристији. Управо благослов Пресветога Духа нас је сабрао данас овде и довео до овога светога места, до ове свете цркве, да принесемо бескрвну жртву од свих и за све. Велика је љубав Божја која се данас излила овде, јер овај храм је био срушен, разорен, али милошћу Божјом и добротом свих људи који су помогли да се обнови, он је данас заблистао светлошћу којом треба да зрачи и светли сваки Свети храм. Храм је дом Божји, дом молитве и место нашега преображења. Једино у храму Божјем можемо стећи преображај душе, можемо се сусрести са Богом и то на најлепши и најбољи начин, онако како су нам то оставили наши свети преци у наслеђе. Кад год су зидали, градили и обнављали свете храмове, они су знали да се једино у храму Божјем може остварити најприснији однос човека са Богом. То је тај личносни однос, који ми треба да градимо са самим Богом, али и пре свега једни са другима. То је живи однос, однос који нас треба изграђивати у љубави, који нам треба подарити печат страдања и печат Васкрсења, јер једино страдањем ми знамо да смо на том уском путу Христовом, путу који води у Царство Божје. Управо се у храму Божјем остварује пуноћа Царства Божијега, овде на светој Литургији. Она је заправо пуноћа нашег односа са Богом, нашег односа са ближњима.

-Бог нам оставља две највеће Божје заповести, прво да љубимо Бога, а онда да љубимо једни друге. Ако будемо имали љубави међу собом, ако будемо носили бреме једни другима, онда ћемо знати да смо народ Божји, да смо народ који ходи путевима Светог Саве, Арсенија Чарнојевића и осталих наших дивних предака, који су нам сведочили живога Христа. На њих треба да се угледамо, да они буду огледала ка Царству Божјем. Њихов живот је увек био у складу са Јеванђељем, са свим добротама које Бог даје својим угодницима, и ми треба, драга браћо и сестре, да творимо и чинимо тако у овоме свету. Да носимо јарам једни другима, јер бреме је Христово лагано уколико једни другима помажемо. Управо је изградња и обнова храмова плод делатне љубави Божије, где се сви уграђујемо, свако даје свој прилог, свако је дао своју лепту и постао део Светога храма, да би данас могли бити овде сабрани, да би принели жртву Богу. Уколико смо сложни и имамо љубави једни према другима, познаће нас Бог у Царству своме. Никако се другачије не можемо спасити сем изграђивањем љубави према другима, јер је то предуслов и љубави према Богу. Једино на тај начин можемо имати благослов Божји и носити тај благи јарам који нам је свима дат у овоземаљскоме животу. Овај свет нас води једном другом философијом живота која нас удаљава од Бога, али Црква је увек ту да нас враћа, подсећа, исправља, и усмери на прави пут, рекао је Владика и наставио:

-Данас се излила милост Божја на овом месту где смо принели жртву Богу и обновио се овај средњовековни свети храм, који као најстарији у нашој Епархији сведочи свету светлост Јеванђеља. Он је крајем 14. века овде сазидан муком и знојем наших предака, да би сведочио свету вечнога Христа који нас увек сабира, свакога часа, свакога дана, сваке недеље. Кад год смо овде Он нас позива да обновимо заједницу са Њим, са живим и делатним Христом. Тако треба да живимо, томе нас учи наша Света Црква. Радујем се данас што сам овде, у овоме светоме храму, у овој заједници, што се овај храм успео обновити благодаћу и залагањем Министарства културе Републике Хрватске, залагњем целокупне Општине Шодоловци на челу са начелником г. Милетом Злокапом, Управе за верске заједнице Републике Србије, који су помогли да се Свети храм заврши и заблиста у овоме сјају, а свакако и свима вама, народе Божји, децо Божја, јер сте долазили, помагали, одвајали од својих уста и давали колико је ко могао овоме светоме храму. Пресвета Богородица, која је увек чувала и штитила овај Свети храм, нека га чува и штити и од сада и кроз сву вечност. Амин!

Догађај је изазвао и велико интересовање код представника политичког и друштвеног живота како из Републике Хрватске тако и из Републике Србије. Свечаности су, поред осталих, присуствовали: народни посланик у Сабору Р. Хрватске гђа Драгана Јецков, г. Мирољуб Радосављевић из Министарства правде Републике Србије – Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама, председник Заједничког већа општина г. Срђан Јеремић, конзул Републике Србије у Вуковару г-ђа Људмила Остојић, конзул Републике Србије у Ријеци г. Владимир Марјановић, дожупани вуковарско-сремски г. Ћурчић и осјечко-барањски г. Радомир Чварковић, начелници Општина Шодоловци, Трпиња и Ердут г. Миле Злокапа, г. Мирослав Палић и г. Југослав Весић.

По завршетку светог богослужења, Камерни хор је са неколико изабраних нумера одушевио сабрани народ Божји. Потом су неколико песама извели представници етно ансамбла Ђурђевак из Боботе.

Чин освећења и троносања цркве, свету Литургију, као и сва дешавања после, забележили су екипе ТВ Храм из Београда и ТВ Заједничог већа општина из Вуковара.

Свечаност је настаљена за трпезом љубави у Дому културе у Петровој Слатини током које је, у знак благодарности, Општина Шодоловци поклонила епископу Херувиму владичанску панагију да их се са радошћу молитвено сећа када год је буде носио.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска