Освит опште реституције
На јесен треба очекивати почетак више пута одлагане опште реституције у Србији. У том поступку који ће бити прописан посебним законом, држава ће, напокон, одржати своју „реч" дату грађанима и обавезу преузету на путу европских интеграција Србије. У сваком случају, сви заинтересовани грађани Србије, на основу будућег Закона о општој реституцији, могу да рачунају на враћање имовине која им је, без тржишне накнаде, била одузета применом прописао национализацији, аграрној реформи, секвестрацији и других прописа који су донети или су примењени од 1945. године, даље. За оне оштећене грађане, који нису имали срећу да доживе овај тренутак исправљања можда највеће послератне неправде, као носиоци права на враћање (реституцију) тако одузете имовине, моћи ће да се појаве њихови наследници.
Својеврсну најаву овог поступка враћања одузете приватне имовине, представљао је ранији закон о пријављивању и евидентирању тако одузете имовине из 2005. године. Тим кратким, али значајним прописом, регулисано је, да ће ова материја бити регулисана посебним законом, независно од враћања имовине црквама и верским заједницама. У том смислу, већ 2006. године донет је и посебан Закон о враћању (реституцијиЈ имовине Црквама и верским заједницама. На основу тог „црквеног закона о реституцији", међутим, Црквама и верским заједницама враћен је, нажалост, само мањи део имовине која је била предмет њихових захтева, иако се тај закон примењује већ пет година. Тачније, појединим Црквама и верским заједницама није враћено ништа од онога што су захтевале, упркос томе што укупни захтеви из овог закона представљају мање од 5 одсто укупне државне имовине. Поражавајуће звучи чињеница, да је Влада фактички обуставила примену овог „црквеног закона о реституцији", иако је он на правној снази коју је додатно потврдио и Уставни суд, недавном одлуком о уставности тог прописа. Обуставу примене тог закона, утврдио је заштитник грађана у свом редовном годишњем извештају за 2010. годину. Ова чудна „блокада" примене тог закона од стране извршне власти, која има основну уставну обавезу да извршава законе, уноси одређену дозу неповерења, не само код цркава и верских заједница, већ и код доброг дела грађана, који су лично заинтересовани за враћање њихове приватне имовине.
У таквој атмосфери недовољног поверења, у искреност бриге за интересе обесправљених грађана, протекао је и недавно организовани дијалог и јавна расправа о овом питању у Народној скупштини Републике Србије, где су, поред представника власти, активно учествовали и овлашћени представници асоцијација грађана који су будући носиоци права на реституцију по предстојећем закону. Стиче се утисак, да је централни проблем најављене опште реституције, недостатак правих решења за пуно обештећење ранијих сопственика одузете имовине, иако механизми за то, постоје.
По другој страни, држава је донела неколико, прописа који, практично, отежавају или, чак, онемогућавају реституцију. Тако је, на пример, раније усвојен Закон о приватизацији, пре него што је донет Закон о реституцији. На тај начин, један део потенцијалне имовине за враћање је приватизован, што ће створити велике практичне проблеме у поступку реституције. Представници власти, већ дуже време се ограђују, да немају довољно новца за тај поступак. Међутим, ранији сопственици одузете имовине од државе новац, практично, и не траже. Они очекују да држава обезбеди враћање одузете имовине, пре свега, у натуралном облику (натурална реституција), где би предмет враћања биле оне ствари које су конкретно одузете.
Као резервна варијанта, намеће се могућност враћања друге одговарајуће имовине из фонда државне имовине, односно имовине локалне самоуправе (тзв. „заменска" реституција), какоје то прописано и сада важећим законом о „црквеној реституцији". Према тврдњама представника највећих удружења из ове области, као и представника традиционалних Цркава и верских заједница, такве расположиве имовине у државној својини за „заменску" реституцију, има у изобиљу. Дакле, кључ решења што потпуније и што правичније реституције лежи у оквирима тзв. „заменске" реституције, али и у промишљеним и домаћинским потезима државе у даљем току решавања овог питања, којима ће се уклонити бар део непотребних препрека.
Враћање одузете имовине ранијим олственицима, има за циљ да исправи Једну велику историјску неправду и не би смела послужити новом обесправљивању већ оштећених лица и њихових наследника.
Извор: Политика, 24. јун 2011. године (аутор адвокат Миња Николић)
У вези са овом темом преносимо у целини истраживање новинара Јелене Чалије, објављено у Политици, од 5. маја 2011. године
Заустављен процес повратка имовине црквама
Од почетка године чекамо да држава именује новог директора Дирекције за реституцију, каже адвокат Миња Николић. Закон о враћању имовине Црквама и верским заједницама не примењује се од Нове године. Износећи ову тврдњу адвокат Миња Николић, правни заступник традиционалних Цркава и верских заједница у предмету враћања црквене имовине, објашњава да је тада истекао мандат директору Дирекције за реституцију Владимиру Тодоровићу, па нема ко да потпише решења о враћању одређеног добра цркви или верској заједници.
- Још чекамо да држава именује новог директора дирекције. Уз то, до пре десетак дана чекала се одлука Уставног суда о иницијативама за оцену неуставности појединих одредаба закона, што је индиректно утицало на непримењивање закона - каже Николић.
Иако није донета формална одлука о томе, док се чекала оцена Уставног суда процес враћања имовине је стао.
- Новчана надокнада, која је, такође, прописана овим законом, до сада се није исплаћивала, па се ни тај део закона није примењивао уопште - каже Николић.
У примени Закон о враћању имовине Црквама и верским заједницама је имао много сличних застоја, као што је овај који је тренутно настао, а некадашња министарка финансија Дијана Драгутиновић тражила је да се заустави враћање имовине Црквама, док то питање не буде решено општим законом о реституцији. „Оштро смо реаговали на ту иницијативу тадашње министарке. Чини ми се да од доношења овог закона, држава чини све да задржи његову примену што више може", истиче председник Савеза јеврејских општина Србије Александар Нећак.
- Да је постала део Закона о денационализацији црквена имовина била би обезвређена и црквама и верским заједницама било би исплаћено од 10 до 15 одсто њене вредности - истиче Нећак.
По броју поднетих захтева за повраћај одузете имовине, Јеврејска заједница је на другом месту са 520 - испред ње је само Српска Православна Црква са 1.602 захтева. Док је СПЦ враћено отприлике око 40 одсто онога што потражује, а према неким подацима и око 70 одсто имовине која јој може бити враћена у натуралном облику, Јеврејска заједница добила је, према подацима дирекције, свега око десет одсто одузете имовине.
- Нема ту много неких великих, репрезентативних објеката, будући да су многи такви објекти и синагоге срушени у току и после Другог светског рата, највише 1952. године. Доста тога зависи и од разумевања и воље локалне самоуправе. У Суботици, на пример, јеврејској заједници враћен је добар део имовине, док у Београду и Новом Саду, на пример, готово ништа није враћено - каже Нећак.
Драстичне разлике овог типа постоје и у враћању одузете имовине.
Римокатоличкој цркви. Зрењанинској бискупији враћена је репрезентативна зграда у центру Панчева од 700 метара квадратних, у којој су биле смештене општинске канцеларије, РТВ Панчево, ликовна галерија. Београдској надбискупији враћен је један стан у Крунској улици који не може да користи јер је у њега општина уселила станара којем је, такође, одузет стан. Земљиште које Надбискупија потражује у већини случајева не може бити враћено јер се на њему налазе стамбене зграде или објекти од јавног значаја, каже Милутин Новаковић, секретар Надбискупије.
- Имамо такво земљиште на Дорћолу где је изграђена ОШ „Браћа Барух", али и лево и десно од зграде Надбискупије у улици Светозара Марковића, где су изграђене стамбене зграде. Писали смо Министарству финансија, али и Министарству одбране и Граду Београду тражећи да добијемо у замену неко друго, слободно земљиште, можда и војно које се не користи, али нам нико још увек ништа није одговорио - наводи Новаковић.
