Свештеник Никола Урдешић: Збогом учитељу и хвала за све

Ја Бокељ, по оцу Грк Вудурис а по мајци Цуца Пешикан, четири пута сам се у Котору родио. Први пут ме мајка моја Нада родила и када сам се хотећи да спознам ВРЛИНУ, по којој ми мајка име носи, поново обрео у царском Котору. Тада ме је кроз богословско образовање родио по други пут отац Момо. Да, кроз њега сам се напио са извора воде живе. Неку годину касније ме је родио кроз ђаконски, па и презвитерски чин, и ту сам уз њега учио о узвишености светих бБогослужења као и о захтјевности пастирског мисионарења.

Неизрецива је част била бити једно у плејади његове дјеце. И ниједан изазов није био неостварив док је отац Момо био међу нама. Ми смо изгубили на земљи вољенога духовника, зато смо добили Ангела чувара на небу. Изгубили смо много, што се осјетило истога тренутка, а добићемо још више, што ће спознати они који претрпе до краја. Свакако сада најбољи служи Небеску Литургију.

***

Давно је на Чекање повише Котора наишао отац Момо на мртво магаре те је обавјестио милицију. -Одржи му опијело попе, рече милицајац. -Наравно другови, али сам најприје хтио да обавјестим својту и изјавим вам саучешће!

***

Када су га покушали испровоцирати на ,,горућу” тему националне опредјељености рекао је да сваки нормалан човјек зна да се националност наслеђује а не бира!

***

О бокељском живљу је најпрецизније рекао када се обиљежавало стотину година од великог рата. Тада је у његовом родном Херцег Новом рекао да је прије сто година сваки Бокељ знао да није Црногорац а да је сваки Црногорац знао да је Србин.

***

Када би се могле пребројати сузе проливене због твога одласка, или када би се могли пребројати сви, које си духовно родио. Добри наш оче, ми ћемо се молити за тебе Господу још четрдесет дана, а онда ћеш ти за нас да се молиш. Док дијелимо овоземно вријеме, ту смо, а и нисмо! Поготово нисмо за оне које волимо и којима вјерујемо, док смо за оне друге ту много чешће из предострожности. То је један од разлога што тугујемо када нам се вољени преселе ждријелу вјечнога живота! Зато кроз вјеру у Васкрсење они живе у нама и нашим молитвама. Ово је рекао наш свети Митрополит данас говорећи да нашега оца Мома сада још више имамо! Жив је отац Момо, док год буде живо и последње његово дијете.

До сусрета у Царству Небеском! Вјечан ти спомен достојни блаженства!

свештеник Нико Урдешић

Извор: Митрополија црногорско-приморска