Откривено Свето писмо Стевана Сремца
Свето писмо, власништво великог српског писца Стевана Сремца, пронађено је пре десетак дана у Нишу и у среду предато Народној библиотеци која носи његово име
Свето писмо, власништво великог српског писца Стевана Сремца, пронађено је пре десетак дана у Нишу и у среду је предато Народној библиотеци која носи његово име - ексклузивно сазнају „Новости“. Аутентичност овог капиталног издања Старог завета и Новог завета штампаног у Београду 1870. године је потврђена.
- У књизи постоји низ доказа који потврђују да је књига била Сремчева - открива, за „Новости“, Милунка Митић, председница огранка Вукове задужбине у Нишу, која је књигу предала Библиотеци. - Имамо пишчев краснопис на почетним страницама „Светог писма“, где је записао: „Стеван Сремац 1889“, имамо и штанбиљ „библиотека Стевана Сремца“ и његове забелешке на крају књиге. Непроцењиво благо сада је код куће, и придружује се другим његовим књигама које се брижно чувају у овој установи. Свето писмо које је имао чувени Сремац садржи Даничићев превод Старог завета и Вуков превод Новог завета.
До овог великог открића дошао је књижевник и публициста Видосав Петровић, који је књигу добио од човека који инсистира на анонимности. Где је књига била раније, није познато, осим што се претпоставља да је „боравила“ у некој суседној земљи, а постоје и индиције да је била у манастиру. Петровић открива детаље:
- Несумњиво је реч о својини Стевана Сремца, која је до мене дошла када ми се позивом обратио дародавац - каже, за „Новости“, Видосав Петровић. - Та књига је, према мојим сазнањима, била дуго чувана на 30 километара од главног града нама суседне земље, у манастиру. Дародавац ми је предложио да сам проценим коме и како да је предам. Одлучио сам да је проследим Вуковој задужбини, где су, опет, одлучили да је дају Библиотеци.
У Сремчевој књизи утиснут је и печат Народне библиотеке Краљевине Југославије, што указује на то да је књига раније већ била у власништву Библиотеке. Да ли је „отишла“ са освајачима у Другом светском рату, наши саговорници кажу да је мање важно од чињенице да је коначно - код куће.
Сремчев брат Јован поклонио је целокупну пишчеву личну библиотеку градској библиотеци 1906. године, после изненадне пишеве смрти.
Огранак Вукове задужбине, у сарадњи са Историјским архивом, Народним музејом и универзитетском и градском библиотеком поставио је изложбу „Српска књига штампана у Бечу у 18. и 19. веку“, на којој се нашло и двадесетакак Сремчевих књига, од Цицерона до Суботића. Међу пишчевим личним књигама преовлађују Даничићева и Вукова дела. Последње откриће, извесно је, биће део неке нове вредне изложбе.
СРЕМАЦ - НИШЛИЈА
Иако рођен у Сенти, Стевана Сремца Нишлије сматрају „својим“. У Нишу је живео од 1879. до 1892. године, када је основао позоришну дружину Синђелић, градску читаоницу, где је био први деловођа, професор за српски језик, географију, општу и националну историју, пословођа гимназије која данас носи његово име. У Нишу се по Сремцу називају улица и трг, његови јунаци, као и он, имају многобројне бисте и спомен-плоче, а додељује се и награда која носи његово име.
Извор: Новости
