Отвoрена девета међуцрквена конференција «Српски сусрети»

Под мотом „Правда и мир пољубиће се" (Пс. 85, 10/11) отворена је јутрос у 9 часова у хотелу «НОРЦЕВ» на Фрушкој Гори девета међуцрквена немачко-српска конференција из низа «Српски сусрети», посвећеног дијалогу о односима Цркве, државе и друштва у Србији, Немачкој и Европској Унији. Организатори овогодишњег скупа су Српска православна Епархија средњоевропска, Немачка бискупска конференција Римокатоличке цркве (Deutsche Bischofskonferenz, DBK) и Евангеличка црква Немачке (Evangelische Kirche in Deutschland, EKD) у сарадњи са Српском православном Епархијом бачком, Надбискупијом београдском Римокатоличке цркве и Фондацијом Конрад Аденауер (Konrad-Adenauer-Stiftung, KAS). Скуп је отворен молитвом „Царе небески", док је  благослов изговорио присутни Владика Српске православне цркве (СПЦ), Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј.

Приликом отварања скупа, модератор и један од главних организатора Конференције, протојереј-ставрофор Милан Пејић из Хановера говорио је најпре о историјату „Српских сусрета". Он је посебно истакао интерконфесионални и интеркултурални карактер овога низа конференција (в. доле), док је Монсињор Андрија Копиловић из Суботице говорио о моту овогодишње Конференције „Правда и мир пољубиће се" и његовој повезаности са дискусијом и радом за опште добро.

Преосвећени Епископ бачки Г. Иринеј нагласио је у свом поздравном говору да је низ конференција „Српски сусрети" пошао „од осећаја туге и готово безизазлости" положаја српске православне заједнице у Немачкој и Европи у току кризне 1999. године. Овај пројекат се у међувремену претворио у „много шири и свестранији дијалог" у којем учествују све традиционалне цркве у Србији. То доказује да је овај дијалог добар и благословен, рекао је Преосвећени Владика. Уношење димензија односа Цркве, државе и друштва у интерконфесионални дијалог је веома битно, нагласио је Њ.П. Епископ Иринеј. Разјашњавање правног статуса цркава у циљу даљег хармонизовања односа цркава и државе у складу са европским нормама представља изазов који су радо прихватиле како СПЦ, тако и римокатоличке и протестантске цркве у Србији. Владика бачки је нагласио да се нада да ће се тај развој наставити и да ће интерконфесионални немачко-српски дијалог, започет скромно, моћи да се прошири на цркве у целом региону.

У име Римокатоличке надбискупије београдске присутне је поздравио Надбискуп Станислав Хочевар, председник Бискупске конференције Светих Ћирила и Методија која обухвата Србију, Црну Гору и Македонију. Он је посебно истакао да сви присутни „као вером и разумом обдарена бића" треба заједно да траже мир и правду, те да заједнички граде путеве наде. Београдска надбискупија је свесна својих ограничености, рекао је Надбискуп, али се она свим снагама залаже за најважији дар човечанства: дар мира и правде.

Бискуп Мартин Шиндехите (Martin Schindehütte) из Евангеличке цркве Немачке рекао је на отварању скупа да је још на претходној конференцији из низа „Српски сусрети", у Берлину 2007. године, искусио да је започети дијалог допринео порасту међусобног поверења и да су разговори у Берлину 2007. године биле Србији од помоћи. Шиндехите је такође истакао да је током берлинске конференције добио увид у стање ствари у Србији и упознао Православље као и оно што протестанти од православних могу да науче. Бискуп Шиндехите се, надовезавши се на предлог Њ.П. Владике Иринеја, и сам изјаснио за проширење оквира немачко-српског интерконфесионалног дијалога.

Директорка канцеларије Фондације Конрад Аденауер у Београду, Клаудија Крофорд (Claudia Crawford), навела је да њена Фондација подржава „Српске сусрете" зато што цркве пружају значајан допринос развоју друштва. И црква у друштво морају да са отвореношћу ступе у дијалог, при чему држава треба да за овај дијалог понуди одговарајући оквир, истакла је Клаудија Крофорд. Конференције из низа „Српски сусрети" представљају један од важних саставних делова мозаика сарадње између Немачке и Србије, рекао је амбасадор Немачке у Београду, Волфрам Мас, који је такође поздравио учеснике скупа. Амбасадор је у свом излагању истакао да су у Немачкој цркве празне, да понекад немају ни пароха, а да у друштву влада велика суздржаност када се ради о учешћу Цркве у друштвеном дискурсу. У Србији је међутим обрнуто, рекао је амбасадор Мас: чак и припадници генерација које нису одрасле уз слободу вероисповести су активни верници а Црква учествује активно у друштвеној дискусији.

У оквиру поздравних говора др Драган Новаковић, државни секретар у Министарству вера, изразио је своје уверење да ће учесници скупа допринети осветљавању питања односа цркава, државе и владавине права. Црквама и држави је заједнички интерес да допринесу реализацији ове важне цивилизацијске тековине, рекао је Новаковић. „Српски сусрети" представљају јединствену прилику да се чују искуства из Немачке у којој постоји модел кооперације цркве и државе, истакао је високи представник српског Министарства вера. У свом поздравном слову др Новаковић је такође изразио наду да ће се у Србији убудуће отварати црквене гимназије а касније и универзитети.

Девета међуцрквена српско-немачка Конференција је настављена предавњима чланова православног, римокатоличког и протестантског епископата о којима ће Информатива служба Епархије средњоевропске извештавати у својим наредним издањима.

Уводно поздрављање протојереја-ставрофора Милана Пејића приликом отварања „Српских сусрета" на Иришком Венцу.

Пре десет година, у јесен 1999, покренут је наш циклус међуцрквених конференција под називом „Српски сусрети". Молим Вас да ми поводом овога малог јубилеја дозволите да Вам се обратим са неколико речи посвећених овим сусретима.

Година 1999. била је веома тешка за Српску православну цркву и српски народ као и за све остале цркве, верске заједнице и народе на нашим просторима. Ратови на просторима бивше Југославије и конфронтација режима Слободана Милошевића са Западом кулминирале су те године у бомбардовању Србије и Црне Горе од стране НАТО-пакта. Србија је при том била изнурена вишегодишњим економским санкцијама, оптерећена стотинама хиљада избеглица из разних крајева бивше Југославије и налазила се у сваком погледу у једној од најтежих криза у својој историји. Управо у тим тешким тренуцима, Српској православној цркви у Немачкој, односно Епархији средњоевропској, Евангеличка црква Немачке и Немачка бискупска конференција Римокатоличке цркве дале су велику подршку. Осим директног пружања хуманитарне помоћи, наша Епархија се са две највеће цркве Немачке договорила да се организују сусрети немачких и српских представника цркава, науке и политике и да се активно дискутује о помоћи нашој изнуреној Отаџбини. Тако су прве две конферен ције - у Локуму 1999. године и у Берлину 2000. године - одржане управо на тему дистрибуције хуманитарне помоћи и улози цркава у овом процесу. Учесници ових конференција са стране српске политике припадали су цвету тадашње демократске опозиције, а били су представници српских градова.

Након преокрета у Србији октобра 2000. године, тематика «Српских сусрета» се концентрисала превасходно на питања односа Цркве, државе и друштва: У новом, демократском поретку било је потребно изнова дефинисати улогу и место цркава и верских заједница. У овом процесу, Епархија средњоевропска, Немачка бискупска конференција римокатоличке цркве (ДБК) и Евангеличка црква Немачке (ЕКД) које располажу великим искуством живота у демократском друштву, подржале су тежње цркава и верских заједница у Отаџбини тиме што су се трудиле да их повежу са битним партнерима из Немачке и да створе стабилну платформу за интерконфесионалну дискусију.

Од 2003. године организациони концепт «Српских сусрета» се променио утолико што се организаторима придружила једна од немачких организација које знатно доприносе продубљењу контаката између цркава и државе у Немачкој: Фондација Конрад Аденауер. Такође се од 2003. године наши скупови, који су се до тада одржавали искључиво на територији Немачке, одржавају наизменично у Србији и у Немачкој.

Скупови се у међувремену одржавају сваке друге године, а у годинама између њих организују се практични пројекти произашли из дискусија на конференцијама: Примера ради, семинари о веронауци, мировни пројекти и сл. Наша је нада да ће међуцрквени «Српски сусрети» и убудуће остати значајан форум интерконфесионалног, интернационалног и интеркултуралног дијалога и да ће значајно допринети развоју добрих међуцрквених односа, те односа између цркава, државе и друштва, као и односа између Србије и Немачке.

Захвални смо нашем Преосвећеном Епископу средоевропском Г. Константину за Благослов за организацију овога скупа, као и Њ.П. Епископу сремском Г. Василију за Благослов да се скуп одржава на територији подручне му Епархије. Велико хвала и Њ.П. Епископу бачком Иринеју који је скуп помогао у процесу организације. Благодаримо такође Римокатоличкој и Евангеличкој цркви у Србији на помоћи. Посебну захвалност упућујемо Фондацији Конрад Аденауер за извсрну оперативну припрему скупа. Наравно, велико хвала и Немачкој бискупској конференцији Римокатоличке цркве као и Евангеличкој цркви Немачке на вишегодишњој несебичној подршци. Такође велико хвала немачкој и српској држави, чији су представници на конференцији.

Молећи благослов Вашег Преосвештенства за овај наш скуп, свима Вам желим срећан и успешан рад!

Извор: Епархја средњоевропска