Отворен Међународни фестивал ХОРОВИ МЕЂУ ФРЕСКАМА

Синоћ је Његово Преосвешетнство Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, у Галерији фресака свечано отворио Међународни фестивал хорова Хорови међу фрескама.

Фестивал је основан 1995. године са циљем обнове, очувања и обогаћења српске православне духовне музике и упознавања духовне музике свих осталих конфесија из светске културне баштине.

У прве три године Фестивал је обухватао редовне концерте недељом и ванредне концерте средом, током месеца јуна, јула, августа и септембра. Од 1998. године Фестивал обухвата централни програм - редовни концерти уторком, четвртком, суботом и недељом - током јуна и јула месеца и пратећи програм - повремени концерти током целе фестивалске године (од августа текуће до маја наредне године).

Фестивал је у протеклих 14 година обновио и највећим делом и снимио:

1995. опус Стевана Стојановића Мокрањца;

1996. опус Корнелија Станковића;

1997. опус Јосифа Маринковића;

1998. и 1999. (Фестивал је посвећен обележавању 800 година манастира Хиландар) велики број композиција насталих по хиландарским записима и најстаријих - средњевековних српских аутора духовне музике, уз то трећина изведених програма су била премијерна извођења савремених српских аутора духовне музике;

2000. (Фестивал је посвећен обележавању 2000 година хришћанства) реализовао преко 70% премијерно изведених композиција - капиталних дела старих и савремених српских аутора духовне музике.

Оваква тенденција настављена је 2001., 2002., 2003. и 2004. године.

По први пут 2004. године одржан је Округли сто (две сесије) на тему «Допринос савремених фестивала духовне музике развоју црквеног појања и духовне музике уопште», на коме је учествовао импозантан број композитора, диригената, теолога и посленика у културу, посебно музичкој. Уводно излагање на тему дала је др Даница Петровић - Директор Музиколошког института САНУ. Релизована је и изложба радова студената Академије СПЦ за уметност и косервацију.

2005. година била је посвећена делу Војислава Илића, нашег истакнутог посленика у области хорске музике, првог почасног члана Уметничког Савета Фестивала од његовог оснивања а чије име сада носе награде Фестиваала. То је све учеснике обавезивало да у програму имају барем једно краће дело овог аутора. Фестивал у својој продукцији припрема издавање партитура духовне музике и снимљених композиција током Фестивала, на компакт дисковима, овог аутора. Уз циклус концерата Фестивал је организовао изложбу радова студената Академије СПЦ за уметност и консервацију, под називом «Звуци са фресака» (копије фресака на платну на тему музика у фреско сликарству) и Округли сто средом са темама: (прве среде) «Лик и дело Војислава Илића», уводничар др Катарина Томашевић (друге, треће и четврте среде током фестивала), мини семинар за диригенте на тему «Конципирање концертног програма духовне музике» са освртом на извођачке могућности ансамбла, драматургију концерта, стилске карактеристике одабраних напева, хронолошки редослед, литургијски редослед, ... са предавачима Даринком Матић Маровић, др Даницом Петровић и мр Предрагом Миодрагом. Диригентима који су одслушали сва три предавања и учествовали у дискусијама Округлог стола на наведену тему, добили су Сертификате Фестивала.

2006. Фестивал је у част годишњице Стевана Стојановића Мокрањаца и проте Мирка Павловића, као обавезан прогрма учесницима Фестивала одредио делове композиција или композиције у целини ових аутора.

2006. и 2007. године због финансијских проблема Фестивал није реализовао планиране пратеће манифестације: Округли сто и Изложбе радова студената Академије СПЦ за уметност и консервацију, и привремено је био премештен у јесењи термин (последња недеља Октобра - три недеље Новембра). Обавезни програм учесника чиниле су, до сада не изведене, композиције Војислава Илића и проте Мирка Павловића

2008., Фетсивал се вратио у свој устаљени термин (друга половина Јуна - прва половина Јула) и организовао циклус од 10 концерата у Атријуму Народног музеја у Београду. Обавезан део прграма учесника чиниле су композиције савремених српских аутора (најмање једна). Реализоване су и пратеће манифестације: Округли сто на тему «Карловачко појање у богослужбеној пракси СПЦ» - уводно предавање мр Предраг Миодраг и Радионица за диригенте учеснике Фестивала на тему «Поставка хорске композиције» са концертом поводом доделе награда Лауреатима Фестивала. Радионицом су руководили диригенти: Светлана Вилић, Александар Вујић, Вера Царина и мр Предраг Миодраг, вишегодишњи учесници и Лауреати Фестивала. На Радионици су обрађене четири композиције из опуса Војислава Илића, по избору наведених диригената.

На Фестивалу је изведено у целости или фрагментарно: око 100 Литургија, Опела, Миса Реквијема и око 1000 краћих композиција домаћих и страних аутора.

Од осниванја Фестивала реализовано је 220 концерата на којима су наступили најпознатији београдски, српски и јужнословенски диригенти, солисти, ансамбли и хорови. Наступили су, такође, и хорови из иностранства:

Из Републике Српске - певачке дружине «Јединство» и «Св Арсеније бањалучки»- Бања Лука, «Србадија» - Бјељина и Камерни хор Музичке академије - Српско Сарајево;

из Хрватске - Вуковарско српско певачко друштво «Јавор»;

из Русије - Градски академски хор Новочеркаска, Мушки камерни хор Московске Патријаршије, Академски хор «Росика» - Петроград;

из Бугарске - Камерни хор «Јован Кукузел» и хорска Капела «Светослав Обретенов»;

из Румуније - хор «Sursum Korda»;

из Венецуеле - хор грегоријанске школе «San Tarcisio», Marakaibo;

из Шведске - хор «Schoenstaviks»;

из Италије - хор «Giusepe Verdi», Teramo;

из Украјине - кијевски октет «Lege Artis».

На концертима је наступило око 10.000 извођача а концерте је у Галерији фресака, Галерији «Прогрес», Атријуму Народног музеја, Концертној дворани Задужбине «Илије Милосављевића Коларца», Галерији Музеја историје Југославије, Великој дворани Сава Центра и концертној дворани МШ Мокрањац, пратило преко 40.000 посетилаца.

Захвалјујући продукцијама Радио и Телевизије Србије, ТВ Политика и АРТ телевизији, догађања на Фестивалу, емитовањем снимљених концерата и хроникама, редовно је информисан и знатно шири аудиторијум. Музичка продукција Радио Београда снимила је 85 сати програма; Продукција Фестивала 40 сати програма, Продукција БК ТВ два сата програма, Продукција ТВ Београд 30 сати програма, Пордукција ТВ Политика 8 сати програма, Продукција Богословског факултета 5 сати програма. Снимци се чувају у фонотеци Радио Београда, архиви Фестивала, фонотеци и видеотеци БК ТВ и видеотекама ТВ Београд, ТВ Политика и Богословског факултета.

Фестивал је од 2000. године по први пут и такмичарски за аматерске хорове и најбољима се по завршетку Фестивлаа додељују награде; у две категорије - 1. (по једна равноправна награда) најбољем вокалном ансамблу, камерном хору и великом хору, за аутентично извођење православне духовне музике и 2. најбољим диригентима (по једна у две категорија) за истраживачки рад - у обнови старих до сада не изведених композиција духовне музике домаћих аутора и за извођење капиталних дела савремених домаћих аутора, под именом «Војислав Илић», у знак сећања на једног од наших најистакнутијих посленика на пољу хорске музике (оснивач и диригент бројних и најпознатијих хорова у Београду и Србији, истакнути композитор и аранжер композиција духовне музике). Награду «Војислав Илић» додељује стручни жири који се одређује за сваку годину и чине га по један композитор, диригент и воклани уметник (најчешће истакнути појац СПЦ - свештено лице).

Фестивал, уз то, додељује и посебне похвале (једну) најизвођенијем савременом домаћем композитору, каи и (по две) диригентима и хоровима који су уз Лауреате били у најужој конкуренцији, као и хоровима који обележавају значајне годишњице свог постојања.