Oтворен Музеј вожда Карађорђа

Протеклог викенда је отворен Музеј вожда Карађорђа, вође Првог српског устанка и родоначелника династије Карађорђевића, у Радовањском лугу крај Велике Плане. 

Свечаности су присуствовали Његово Преосвештенство Владика браничевски г. Игњатије, који је благословио подухват, г. Предраг Марковић и г. Дарко Спасић, чланови Крунског савета, као представници Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра II, Карађорђевог потомка, г-дин Дејан Шулкић, председник општине Велика Плана, отац Предраг Поповић, парох радовањски, који је покренуо и водио изградњу музеја, многобројни дародавци и велики број мештана овог краја.

Предраг Марковић прочитао је поздравно писмо Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра II који је поручио: „Са великом радошћу примио сам вест о отварању Музеја посвећеног Карађорђу у Радовању. Нисам у прилици да лично присуствујем свечаности коју том приликом организујете, па вас молим да моје поздраве и благодарност пренесете Његовом Преосвештенству Г. др Игњатију, верном и часном житељству Радовања, представницима републичких власти и локалне самоуправе, свем клиру и онима који су омогућили да се овај Музеј отвори, као и свима присутнима на скупу. У Радовању је убијена Србија, и у Радовању је смрт побеђена и отет јој је жалац! Карађорђе је привремено умро да би живео у вечности, али се Србија од смрти отргла и смрти се не да! Ми живимо у Богу и кроз Бога, ми трајемо кроз сећање и љубав својим потомака, наша се будућност заснива и на способности да памтимо и на врлини захвалности према онима које није поразио ни живот, ни смрт!“

Један део музеја посвећен је и стогодишњици од избијања Првог светског рата те се могу видети војничке униформе и оружје из тог времена.

Може се видети и велики топ из времена Првог српског устанка, велика колекција кубура, разни документи тога времена као и Карађорђев портрет у природној величини, димензија 210 x 110цм, рад познатог српског сликара Паје Јовановића. Карађорђе је приказан у тренутку када се хвата за сребрну сабљу, обучен у народно црно одело, са црвеном лентом преко груди као знаком достојанства. Посетиоци цркве тврде да их очи са портрета прате где год да стану.

Спомен комплекс Радовањски луг захвата површину од 46 ха. Обухвата првобитно гробно место вожда Ђорђа Петровића – Карађорђа; цркву Светог архангела Гаврила, познату и под именом Захвалница; недавно изграђени парохијски дом; летњу позорницу и улазну капију у Радовањски луг. Налази се на 8.5 км од Велике Плане, односно на 3.5 км од Манастира Покајнице. Доминира једном удолином, која се пружа десно од села Радовање.

Вожд Ђорђе Петровић – Карађорђе ће у српској историји бити запамћен не само као иницијатор и вођа Првог српског устанка (1804 – 1813), већ и по својој трагичној смрти и чињеници да је његово тело било чак четири пута сахрањивано. Давне 1817. године Карађорђе се, после три године изгнанства, тајно вратио у Србију. На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића, уточиште је нашао у селу Радовање, које је припадало Вујичином управном подручју. У датом тренутку Карађорђе није слутио да му је кум део завере за његово тајно погубљење, чији је идејни творац био кнез Милош Обреновић, који је страховао да ће му Карађорђев повратак угрозити врховну власт. У рано јутро 13. , односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром усмртили уснулог Карађорђа. Пошто му је глава одвојена од тела, послата је султану у Цариград, не би ли се стекло његово поверење и наклоност. Тело пак је закопано у Радовањском лугу, под једним храстом,где је урезан знак крста. Доцније ће Карађорђево тело бити више пута премештано и сахрањивано, док најзад не нађе мир у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. У међувремену, првобитно гробно место Карађорђа је обележено (1845.), а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и гвоздену ограду.

1930. године Краљ Александар I Карађорђевић, праунук вожда Ђорђа Петровића – Карађорђа, саградио је у питомом доњем поморављу, на левој обали Мораве, спомен цркву Светог архангела Гаврила. Народ је цркву назвао Захвалница, у знак захвалности за сва дела вође Првог српског устанка. Подигнута је према пројекту архитекте Василија Андросова, као минијатура опленачке цркве.

Музеј је заживео захваљујући великим личним напорима и ентузијазму оца Предрага Поповића, пароха радовањског, житеља Радовања који су вредно помагали, као и фирмама и приватним дародавцима Гоша монтажа ад Велика Плана, Аса ибелик Велика Плана, Дониц доо, Млекара Плана, Прва месна заједница Велика Плана, Републички завод за заштиту споменика Београд, Цанзона доо, породицама Божиновић и Петковић, винаријама Радовановић и Радић, и колекционару оружја из Великог Орашја Дарку Гајићу. Обележавање 200. годишњице од убиства вожда Карађорђа биће организовано у Радовањском лугу 2017. године.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II позива све грађане Србије да посете овај комплекс од великог историјског значаја за нашу државу и наш народ.

Извор: royalfamily.org