Отворена изложба Злочини Вермахта у Србији за време Другог светског рата

Поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, у Дому Војске Србије отворена је изложба Злочини Вермахта у Србији за време Другог светског рата, која је реализована у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Медија центра „Одбрана“. Аутор изложбе је Мирољуб Филиповић: текстом, фотографијама, предметима и филмским приказом поново су оживљени стравични злочине немачке војске над цивилним становништвом у Панчеву, Јабуци, Београду, Шапцу, Крушевцу, Краљеву и Крагујевцу.

У свом поздравном слову пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра Одбрана, подсетио је да је управо у данашњем здању Дома Војске Србије у периоду од 1941. до 1945. године била команда Гестапоа за јужни Балкан, да су довођени људи, хапшени, мучени, убијани и зато људи у Медија центру „Одбрана“ чине напоре да жртве које су страдале у Другом светском рату под сводом овог здања не буду заборављене.

Његово Првосвештенство Епископ славонски Јован казује о Савиндану као о дану двоструког значаја: то је велики верски празник који светкује име српског светитеља и просветитеља Саве, али је то и Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Међутим, 22. април је датум који буди сећање на геноцид над српским народом:

„То је дан када су последњи заточеници Јасеновца кренули у свој очајнички прогон. То није дан када су поклани, већ дан када су устали подигнутог чела, устали као људи,“ рекао је Епископ славонски Јован и истакао да Јасеновац, за разлику од Аушвица, никада није био ослобођен! О злочинима Вермахта је потребно и данас говорити, јер то отвара и нова поља за истраживање, као што је то започето изложбом о злочинима Вермахта одржаној у Хамбургу деведесетих година прошлог века.

Рабин Исак Асијел је подсетио присутне на питања на која можда никада нећемо имати одговор: рецимо, зашто је Хитлер био толико опседнут Јеврејима. Али, додаје рабин:

„Непостојање одговора на та питања јесте губљење тла под ногама… Када бисмо престали са питањима, то би било као да смо издали и допустили да све падне у заборав, што већ представља опасност да се понови злочин.“

Оно што највише зачуђује и најтеже пада јесте, како је то истакао и рабин г. Асијел, да је у Јасеновцу направљен пробој 22. априла 1945. године, али да Јасеновац никада није био ослобођен! “Београд је ослобођен  20. октобра 1944. године!“  Како је то могуће, зашто се то десило, једно је од питања које и данас остаје без одговора! 

Представник Ромског националног савета Љуан Кока је подсетио да је 98% Рома настрадало и да овом питању треба посветити пуну пажњу да се не заборави историја страдања, али је истовремено и подсетио: „Опростити је хришћански, а заборавити је јерес“.

Амбасадор Израела Јосеф Леви говори о живим ранама и данас: „Седамдесет година после ослобођења не знам да ли постоји баш отворена рана, али зацело постоји ожиљак који често крвари у нашој души. Седамдесет година касније мало је остало оних који су преживели и који су сведоци злочина. Зато је веома важно то што је министарство одлучило да исприча о холокаусту како се он више никада не би поновио!“

Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм је казао да њему као Немцу није нимало лако да говори и да га је као сваког Немца срамота због злодела које су Немци учинили у Србији током Другог светског рата. Хиљаде невино пострадалих, због идеологије и одлуке да се за сваког убијеног немачког воника стреља стотину Срба, и данас после седамдесет година најстрашније је што се десило. Сваке године немачки амбасадор посети Крагујевцу на дан помена невино убијених ђака 21. октобра. Потреба за оваквим изложбама је велика због времена у којем ми живимо  - да се зло не би никад поновило, истакао је г. Вилхелм.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин казивао је о Аушвицу, о његовима духовима и жртвама затеченим на дан ослобођења невиних у логору, 27. јануара 1945. када је Црвена армија, прекаљена у борбама, пред ужасом застала:

„...То је слика коју ни најстрашнија прича није могла да опише. Аушвиц није реч. Није чак ни име. Аушвиц је осећај да зло постоји. Апсолутно и ничим изазвано зло. Аушвиц је терор. Човечанство је лежало у Аушвицу, као жртва, надајмо се, непоновљиве идеологије мржње и зла, “рекао је, између осталог, министар Вулин.

Хор „Ноктурно“ је учинио да се ово потресно сведочанство  о најстрашнијем времену двадесетог века лакше поднесе појањем Свјатиј Боже и Тебе појем. Хорски певач Борис Постовник говорио је одломак из проповеди немачког дворског свештеника Фридриха Гризендорфа, који је  предочио како  су се Немци уверили у милост и хришћанско милосрђе, доброту српског војника и српског човека по напуштању немачког логора који је дојучерашњем непријатељу пружио руку и његовом детету бомбону.

Из Велике сале Дома Војске сви су прешли у изложбени простор Мале сале где су званице и народ полагањем цвета или камена одали почаст невино пострадалима током Другог светског рата и обишли изложбену поставку.

Изложби су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ топлички Арсеније, викар Патријарха српског Иринеја, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, као и многи други представници страних земља, дипломатских представништава, угледне личности јавног и културног живота.

Изложба ћи бити отворена за посетиоце до 6. фебруара, после чега ће поставка гостовати у музејима неких градова.

Зорица Зец