Отворена Међународна научна конференција „Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори“

Дана 3. маја 2019. године у Подгорици хе почела са радом дводневна међународна научна конференција Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори коју организују Митрополија црногорско-приморска и Конференција европских цркава из Брисела.

На конференцији ће говорити међународни и домаћи правни стручњаци о бројним питањима која се тичу актуелних изазова у гарантовању, остваривању и делотворној заштити права на слободу вероисповијести или уверења, као и улоге и доприноса цркава и верских заједница са посебним освртом на питање њиховог правног положаја у Црној Гори.

Конференцију су отворили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије (Радовић) и Пречасни г. Кристијан Кригер, председник Конференције европских цркава из Брисела. Конференцији се обратио путем видео линка  и проф. др Ахмед Шахид, специјални известилац Уједињених нација за слободу вероисповијести и уверења, као и протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске.

Поздрављајући учеснике конференције Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је казао да се слобода темељи на Христу Богочовеку и Његовом васкрсењу које је темељ истинске слободе људског живљења на земљи, а у исто време и слободе од смрти и тиме задобијања вечне слободе и достојанства:

-Ако човјек није вјечно биће онда сав његова труд и борба за слободу на земљи се показује бесмислена. Црква Христова је била и остала свједок те и такве слободе.

Према његовим речима Црква је носилац буђења људског бића за слободу на земљи и победу зла – мржње која угрожава људско биће и његову слободу:

-Црква и постоји да ослободи човјека и човјечанство од зла, мржње, робовања ономе што није достојно човјека, да би кроз овај живот могао да задобије и ту онтолошку слободу. Црква је дакле, свједок те и такве слободе, била и остала до наших времена. И у свим историјским периодима, и на Истоку и на Западу, она се борила за ту и такву слободу, не просто за слободу вјероисповијести или увјерења, него уопште за слободу људског бића и ослобођење од свега онога што угрожава људско биће и што га понижава.

Митрополит је подсетио на разлоге зашто предложени Нацрт закона о слободи вероисповијести није прихватљив, па је чак и примитивнији него закон из времена комунистичке Југославије, истичући да људи који предлажу тај закон су пре свега васпитавани у антицрквеном духу послератног времена. Нагалсио је да су раније склопљени темељни уговори са Римокатоличком црквом – Ватиканом, Исламском и Јеврејском заједницом а да је једина заједница која је остала ван тога још увек Митрополија црногорско-приморска, односно Српска Православна Црква.

Истакао је да је у последње време било сусрета са министром правде г. Зораном Пажином поводом формулисања закона и да то даје наду да ће проблеми бити превазиђени.

Митрополит је исказао благодарност свима који су узели учешће у раду конференције и изразио наду да ће и ова међународна конференција помоћи црногорским државним органима да још озбиљније схвате озбиљност теме слобода вјероисповијести и да ће бити донијет закон који ће бити усаглашен са европским и међународним законодавством.

У свом поздравном обраћању, Пречасни г. Кристијан Кригер се захвалио на позиву и исказаном поверењу на том осетљивом питању. Он је казао да у демократским државама слобода религије и увјерења се посматра као показатељ људских права и знак постојања једног модерног света:

-Међутим, неке од чланица Конференције европских цркава се суочавају са дискриминаторним законима који нарушавају то темељно право. Заправо секуларизације друштва и религиозни плурализам који је донешен кроз мобилност често чини неопходним да државе сада ревидирају своју легислативу која је управљала у прошлости вероисповестима и уверењима под различитим условима.

Г. Кристијан Кригер је нагласио да државе имају неспорну дужност да штите и промовишу право на слободу вероисповести или уверења и да помажу религијским заједницама институцијама да дођу до правног признања:

-Конференција европских цркава као и Митрополија подржава напоре државе Црне Горе да ревидира своје законе тако да се они ускладе са европским законима и са правним тековинама Европске уније како се ова држава припрема да јој се једног дана прикључи. Нарочито поздрављамо одлуку да се замени застарели закон из 1977. са новим законом о слободи вероисповести, укључујући одредбе о правном статусу и позицији цркава и верских заједница. Међутим, речено нам је да припремне процедуре су резултирале са нацртом закона који има проблеме у многим деловима. Верујемо да ти делови требају и морају бити исправљени и кориговани, али такође верујемо да су ти проблеми могли бити избјегнути да је припремни процес био транспарентан и да су у њему учествовали сви заинтересовани субјекти.

Захваљујући се свим учесницима конференције, Пречасни г. Кристијан Кригер је казао да Конференција европских цркава може саветовати не само чланице у овом региону већ и власти како би се остварила успешна и плодоносно сарадње између држава и цркве као што је дефинисано у члану 17. Споразума о функционисању Европске уније:

-Унапријед се радујем продуктивној размени информација и идеја и учењу о ситуацији и контексту у којој цркве функционишу у Црној Гори. Надам се да ће ове забринутости које су поменуте и сугестије које ћемо дати бити узете у обзир од стране Владе Црне Горе и да ће они поново размотрити измену Нацрта закона како би био компатибилан са универзалним стандардима о људским правима и слободама вероисповијести или уверења.

Проф. др Ахмед Шахид, специјални известилац Уједињених нација за слободу вероисповијести и уверења путем видео поруке је поздравио све учеснике конференције и захвалио се на позиву. Изразио је наду да ће држава Црна Гора уважити препоруке и стручна мишљења која ће се чути на скупу и тако донет закон о слободи веросповести који ће бити усаглашен са европским стандардима и законима.

Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић је мишљења да је, имајући у виду да је у Црној Гори и даље на снази Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године, као и да је Влада Црне Горе у свом Програму рада за други квартал ове године најавила усвајање Предлога закона о слободи вероисповести, неопходно да се на стручан и друштвено одговоран начин отвори јавни дијалог и сагледа право на слободу вере, вероисповести или уверења из међународноправне, историјскоправне и позитивноправне перспективе, јер је реч о универзалном људском праву и слободи:

-Намера је да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вероисповијести, који би, за разлику од Нацрта закона о слободи вероисповести из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вероисповести или уверења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и верских заједница у Црној Гори.

После поздравних обраћања уследила је прва сесија „Слобода вероисповјести или уверења у међународном праву и праву ЕУ“, на којој је модератор др Елизабета Китановић, извршни секретар за људска права у Конференцији европских цркава. Током ове сесије своја излагања ће изнети проф. др Силвио Ферари, Универзитет у Милану (емеритус), проф. Кол Дарам, Међународни центар за правне и религијске студије, Бригам јанг универзитет, Прово, проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Архиепископ охридски и Митрополит скопски др Јован (Вранишковски), Скопље.

Извор: Митрополија црногорско-приморска