Отворена музејска поставка у манастиру Житомислићу

На Благовести у Житомислићу је прослављена манастирска слава и отворен музеј са вредном манастирском ризницом која је после 27 година враћена у ту светињу.

Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вере г. Драган Давидовић, будући да је Влада Републике Српске у највећој мери финансирала изградњу објекта. Пројекат је помогло и федерално Министарство културе. Директор Давидовић је нагласио да је отварање музеја део програма обележавања 800 година самосталности Српске Православне Цркве и додао да је Влада Републике Српске усвојила програм обележавања јубилеја током 2019. и 2020. године са жељом да се покрене акција очувања баштине Српске Православне Цркве и српског народа.

-Сачуваћемо српски иконопис и стару српску књигу. Обележићемо петовековни јубилеј Горажданске штампарије. Отоврићемо пет музеја Српске Цркве од којих је први у Житомислићу, поручио је директор Давидовић.

-Респектабилни људи су процијенили да Српска Православна Црква данас баштини мање од 10 одсто од онога што је кроз вијекове стварала, а ово што данас имамо у музеју је мање од 10 одсто онога што је манастир Житомислић имао, навео је г. Давидовић и нагласио да је новоотворени музеј репрезент српског народа у Херцеговини, његове прошлости и будућности.

-Манастир је изгубио фреске и камену пластику огромне умјетничке вриједности. Без обзира што је постављено оно што је прошлост, музеј у својој поставци гледа у будућност. Нисмо потенцирали количину зла која се обрушила на овај манастир у неколико стотина година, навео је г. Давидовић. Додајући да су у музеју тек два капитела са сломљеним стубовима који симболизују разарање манастира, директо Давидовић се присетио да је 1993. године био у поести манастиру Житомислић са тадашњим Владиком захумско-херцеговачким Атанасијем: -Чинило ми се тада да нема шансе за човјека. Деструкција која је од 1992. постојала у БиХ водила је ка потпуном уништењу свега. Добро је ипак побиједило и видимо да излаза и за човјека увијек има, нагласио је г. Давидовић.

Игуман манастира Житомислић нагласио је прославу Благовести, нанастирске славе, увеличало отварање музеја. -Колики је значај манастира Житомислић сви добро знате и осјећате. Манастир је нажалост имао своју тужну историју, али је милошћу Божјом обновљен и сада је још љепши и отворен за свакога, казао је игуман и додао да је манастир обновљен и у духовном смислу, а сада му је враћено и његово покретно културно наслеђе.

-Ово је богата ризница манастира која коначно, после 27 година, долази кући и први пут у историји улази у музеј, има своју поставку и биће доступна свима, казао је игуман Данило и нагласио да је отварање музеја од великог значаја за цели Мостар и БиХ, јер се ради о значајној збирци икона, рукописним и рано писаним књигама и уметнинама. Игуман је навео да је проф. др Љиљана Шево урадила поставку музеја.

-Све то говори да наш манастир и наш народ овдје живи вијековима и оставља за собом богат траг, нагласио је игуман и додао да су вредну манастирску ризницу 1992. године спасиле монахиње тог манастира и пренеле је у Србију. Иконе су потом рестауриране и враћене у Епархију.

У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. века – дела српских, итало-критских и руских аутора. Међу српским иконама најзначајније су `Житомислићке двери`, које се приписују иконописцу мајстору Радулу и оне на иконостасу дело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе коју је сликао Андреј Рицос и једна је од четири такве у свету. Осим икона, манастир поседује и шест вредних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија датира из 14. века - Минеј за септембар писан на кожи. У музеју ће бити постављена и збирка сребрених предмета за црквену употребу, углавном из 17. века.

Литургију у манастиру Житомислић служио је Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије са свештенством Епархије. Владика је нагласио да је свет створен за радост: -Светитељи су говорили да Бог жели да се сви људи спасу. Ми смо Њему благодарни за наше спасење. Благодаримо и Пресветој Богородици, јер без Ње не би било могућности за наше спасење, поручио је Владика.

Слави манастира и отварању музеја присуствовали су представници верских заједница из Мостара, представници власти из херцеговачких општина, конзул Србије у Мостару и бројни верници и гости.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том месту и раније постојао храм. Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних верника у Херцеговини. Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао Патријарх српски Павле.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка