Папа Фрањa бискупима: Будите очеви, а не господари или кнезови

Папа Фрањa је 8. септембра 2018. године примио у аудијенцију 75 бискупа с мисијских подручја, учесника семинара који је организовао Савет за евангелизацију народа. Обраћајући им се, Папа је подсетио да бискуп треба да је човек молитве, проповедања и заједништва.

Као брижни очеви, а не господари који са удаљености наређују другима – такви треба да су бискупи, који, попут Доброга Пастира, треба да  људима доносе Господа Христа и проповедају Еванђеље, спремни и на потпуно жртвовање себе. Овим се се речима, врло јаснима, снажнима и пунима љубави, папа Фрања обратио недавно новонаименованим бискупима с мисијских подручја, који ових дана ујчествују у едукативном семинару у организацији Савета за евангелизацију народа. Папа је свој говор започео од питања ко је бискуп.

Старање о одбаченима

Он је пре  свега подсетио да бискуп треба да има обележја Доброга Пастира, односно, он не живи за себе, него има самилости посебно за оне који су одбачени, који, како је рекао, највише треба да осете нарочиту Господњу  љубав.

Човек молитве

Бискуп треба да је човек молитве која не сме бити једна од многих обавеза, него да му је стална потреба. Радо питам сваког бискупа колико се сати дневно моли, казао је Папа.

Бискуп није управитељ предузећа него човек проповедања

Бискуп је позван да буде „човек проповедања“, а проповедати се не може седећи, него „у ходу“, упозорио је Папа. Бискуп не налази задовољство у удобности, не осећа се кнезом, него се жртвује за друге. Бискуп не живи у канцеларији, као директор неког предузећа, него је међу народом, на улицама света попут Господа Христа. Он доноси свога Господа тамо где Га не познају, где га руже и прогоне, приметио је Предстојатељ Римокатоличке Цркве и додао: И излазећи из себе, поновно се проналази.

Моћ и секуларизација

Папа добро зна да је проповедање Јеванђеља изложено искушењу моћи и секуларизацији, да постоји опасност од претварања у глумца уместо у сведока,  и отуда предлагања Јеванђеља без распетога и васкрслога Исуса. Напротив, проповедати значи дати живот, уверено, и бити спремни прихватити и потпуно жртвовање самога себе.

Бискуп воли заједницу и не удаљава се често од бискупије

Бискуп, осим тога, треба да је човек заједништва, треба да има харизму заједништва, рекао је Папа. Цркви је, наиме, потребно заједништво, а не солисти изван скупа или вође индивидуалних битака. Пастир окупља; он је бискуп за своје вернике, и хришћанин са својим верницима. Бискуп није предмет вести у новинама, не тражи одобравање света, није заинтересиран за очување доброга гласа о себи, него воли стварати заједништво укључујући се лично и делујући понизно. Не пати због недостатка протагонизма, него живи укорењен на својој територији, одбијајући искушење да се често удаљи од бискупије, што је искушење „бискупа аеродрома“, и да бежи  од тражења сопствене славе.

‘Не’ клерикализму и лидерству

Бежите од клерикализма, упозорио је потом папа Фрања, поново се осврнувши  на ту тему о којој је више пута говорио. Реч је, наиме, о неправилном схватању власти у Цркви, које је веома раширено у многим заједницама у којима су примећене злопотребе моћи, савести и сексуална злостављања. Рећи ‘не’ злопотреби, било моћи, савести или некој другој врсти злопотребе, значи снажно рећи ‘не’ било којем облику клерикализма, рекао је Папа.

Нека вас Божји народ, за који и коме сте одређени, осећа као да сте очеви, а не господари; брижни очеви; нико се у односу на вас не сме осећати као поданик. У овом тренутку повести чини се да су на више страна све јаче тежње према „лидерству“. Показати се снажним људима који одржавају удаљеност и заповедају другима могло би бити комотно, али није јеванђељски, јер такво понашање проузрокује непоправиву штету на стаду због кога је Господ Христос  дао живот. Бискупи, напротив, треба да су сиромашни у добрима и богати у односима, никада строги и набусити, него љубазни.

Породице, богословије, млади и сиромашни

Предстојатељ Римокатоличке Цркве је потом истакао да бискуп треба да посебно имају на срцу породице, младе, богословске школе  и сиромашне. Породице су изложене негативном утицају културе која преноси логику привремености. Због тога треба подстицати припремање за брак, као и пратити тај брачни пар; треба такође штитити живот шочев од његовог зачећа, као и живот старије особе.

Што се пак тиче богословскикх школа, Папа тражи да их воде Божји људи, способни и зрели, који јемче формирање здравих људи. Папа Фрања потом од бискупā тражи да послушају жеље и премишљања младих којима је посвећен следећи Синод, који ће се одржати у октобру. И када изгледају „заражени“ конзумерством и хедонизмом, не треба их ставити „у карантину“, упозорио је Папа, него их управо тада ваља тражити. Они су будућност Цркве и друштва; бољи свет зависи од њих, подсетио је Папа.

И на крају, сиромашни. Волети их значи борити се против свих сиромаштава, духовних и материјалних Једном речју, треба ићи у животне периферије не бојећи се упрљати руке.

Извор: Vatican News (превод и обрада Инфо служба СПЦ)