Папа Фрања: Хришћански разлози за очување свега створенога

Наслов књиге „Наша Мајка Земља – Хришћанско тумачење изазова човекове средине”. Предговор:  Патријарх Вартоломеј. Нешто више од четири године после енциклике „Laudato Si“, и подударајући се с последњим данима Синода о Амазонији, из штампе је изишла књига која садржи текстове и говоре папе Фрање о животној средини, којој је сврха објаснити хришћанско виђење екологије.

Од данас се у књижарама може наћи књига насловљена „Наша Мајка Земља. Хришћанско тумачење изазова човекове средине“, који је објавила Ватиканска издавачка књижара. У њој су скупљени Папини текстови о средини, међу којима и један још необјављен, а предговор је написао васељенски патријарх Вартоломеј I. који спомиње периоде њихове сарадње, посебно у порукама поводом Светскога дана молитве за бригу о створеном свету, установљенога 2015. године, а који уједињује Католичку и Православну Цркву у заједничкој забринутости за будућност створенога.

Јединство у човечанској породици

У првом поглављу,  насловљеном „Целовито виђење“, изабрано је неколико текстова, највише одломака из енциклике „Лаудато си’“, који показују да је потребно заштитити наш заједнички дом путем јединства читаве човечанске породице, у тражењу одрживога и целовитог развоја. Та се претпоставка разматра у поглављу под насловом „Од епохалнога изазова до глобалног повода“, кроз анализу неких одломака Папине енциклике о садашњем стању средине, према којој су загађење, глобално затопљење, климатске промене и губитак биоразноликости резултат неконтролисанога искоришћавања које ће се све брже повећавати ако се у кратком року не промени смер. Потребно је еколошко обраћење – примећује Папа – које је могуће кроз неговање правога еколошког васпитања. Оно ће, посебно код младих, побудити свест, те стога и обновљену савест.

Чување створенога света и право на живот

У делу књиге у којем се налазе говори, аудијенције и проповеди, види се како папа Фрања не избегава, од првих дана своје службе, да се хитно суочи с проблемом који се више не може одгађати. Реч је о заштити великога дара који је Бог дао сваком живом створењу, али посебно човеку. Користећи се речима из Књиге постања, Папа истиче како су заштита створенога света и заштита људскога живота дубоко повезане и нераздвојне.

Папине су речи стални позиви на право на живот, право које пролази речима као што су одговорност, праведност, једнакост, солидарност. Осим тога, он тражи слободан приступ богатствима Земље, потребнима за живот, а међу првима води, без икакве дискриминације међу људима.

Духовно тумачење екологије

У до сада необјављеном тексту којим завршава књига „Наша Мајка Земља“, папа Фрања подиже поглед и управља га у висину како би свима нама пружио све шире виђење проблема који није само једноставно брига за очување животне средине. Она се не може упоређивати с лаичким виђењем екологије, иако имају многе заједничке видике. Папа, наиме, у врло духовном размишљању развија такозвану теологију екологије.

Божја љубав у средишту свега

Створени свет је плод Божје љубави. Божје љубави према сваком његовом створењу, а посебно према човеку коме је даровао створени свет, место на коме смо позвани открити одређену присутност. То значи да човекова способност за заједништво условљава стање створенога света (…) Дакле, човекова судбина одређује судбину целога света, пише папа Фрања.

Веза између човека и свега створенога живи у љубави, а квари се ако је нема и ако човек не признаје дар који му је дарован. Неодговорно искоришћавање природнога блага како би се нагомилали власт и богатство, и то само у рукама мало људи, ствара неравнотежу која уништава свет и самога човека.

Структуре греха

Папа Фрања се стога пита може ли, напротив, та криза животне средине постати повод за враћање унатраг, за избор живота, те тако и за поновно разматрање друштвених и културалних модела, остварујући праведност и узајамно дељење, где свако људско биће може уживати једнако достојанство и једнака права.

Наше је време заборавило активну и отворену димензију постојања, те дало предност димензији поседовања које води до затварања, у којој се човек дефинише и препознаје само у мери својих материјалних добара, као што је онај тко нема ништа у опасности да изгуби и сопствено лице, јер ‘нестаје’, постаје један од оних невидљивих којих су пуни наши градови, напомиње папа Фрањо и, наводећи речи Јована Павла II, истиче да структуре греха производе зло, загађују околину, рањавају и понижавају сиромашне, и подржавају логику поседовања и моћи.

Кренути од праштања и од Духа Светога

Међутим, нису довољни технолошка револуција и лично заузимање. Свесни постајемо највише кроз истински дух заједништва. Ваља кренути од праштања. Ваља пре свега тражити опроштај од сиромашних, искључених, како бисмо били способни тражити опроштај и од земље, мора, зрака и животиња… Тражити опроштај за папу Фрању значи потпуно променити сопствени начин живота, размишљања, значи дубоко се обновити. А праштање је могућ једино у Духу Светом. То је милост за коју се треба понизно молити од Господа.

Извор: vaticannews.com (са енглеског Информативна служба Српске Православне Цркве)