Папа Фрања отворио Синод Римокатоличке Цркве о браку и породици
Папа Фрања је данас, 4.10. 2015.г., на понтификалној миси у базилици Светог Петра у Ватикану, отворио редовно заседање Синода бискупа Римокатоличке Цркве - Ordinary General Assembly of the Synod of Bishops of the Catholic Church, Rome, 4-25 October 2015.
Поглавар Римокатоличке Цркве је отворио овај Синод, на коме су делегати учесници сазвани или по позиву (ex officio) или избором (ex electione), апелом за милосрђем и својим уверењем у неразлучивост брака.
Црква не сме да ”прстом указује на друге” да би их осудила, саопштио је папа Фрања на свечаној понтификалној миси. Она је дужна да ”повређене парове тражи и да их уљем помазује и да их удостоји неговања самилошћу”. При томе Црква мора да чува и проповеда ”основне вредности”, а да при том не заборавља да су закони за људе створени.
Од понедељка ће у Ватикану 270 бискупа из читавог света заседати у различитим групама/секцијама сврстаних по језичким групама уз лично присуство папе Фрање.
Овом Синоду је дат највећи публицитет од Другог Ватиканског концила који је окончан пре 50 година.
У име Светог Синода Српске Православе Цркве у овом Синоду ће као делегат узети учешће и Његово Преосвештенство Епсикоп аустријско-швајцарски Андреј Ћилерџић.
Драма усамљености
О драми усамљености којом се данас многи мушкарци и жене злопате, вели папа Фрања: ”Ми доживљавамо данас парадокс глобализованог света у коме гледамо многе луксузне станове и облакодере, но осећамо све мање топлине код куће у окриљу породице; многе амбициозне планове имамо, али мало времена и самосталности да остварено и доживимо; многа интелигентна средства забаве, али све већу празнину у срцу; многа задовољства, али мало љубави; много слободе, али мало самосталности. ”Непрекидно се повећава број оних који се осећају самим, као и оних који су одани егоизму, депресији и разорном насиљу и ропству забаве или кумиру новца”.
То је у извесном смислу ”једнако искуство као и Адамово”, вели папа Фрања даље. Он је био моћан, али усамљен и рањив. И у породици се огледа то стање: многи нису спремни да се ”предају солидној и плодној љубавној вези”.
Љубав између мужа и жене
Потом је Папа говорио о љубави мужа према жени, тема коју је тематизовала перикопа из прочитаног Јеванђеља (Мк. 10, 2-16). Бог није створио људе за живот у туги и за саможивот, већ за живот у срећи, у којој човек ”ходи својим путем заједно са једном другом личношћу и која га допуњује”, вели Папа.
У људска својства спада и искуство љубави: волети и бити вољен. Да би данашњи човек видео плод своје љубави у деци, Папа је цитирао псалам дана (Пс. 128). Отуда сан за свој пород Бог види у споју између човека и жене, што је тематиозвала и перикопа у Јеванђељу (Мк 10,6-8) и (Пост.1,27; 2,24).
Циљ брачног живота се не састоји у вечном заједничком животу, већ у сталној међусобној љубави. Тиме Христос васпоставља првобитни извор поретка”.
Породица и мисија Цркве
Трећа тема Папине омилије је била породица: Чувени цитат Христа у Јеванђељу по Марку: ”А што је Бог саставио човек да не раставља” (Мк 10,9). ”Чини се да су најразвијенија друштва на најнижем ступњу у погледу броја рођених, а на највишем по броју абортуса, развода, суицида (самоубистава) и загађења животне средине, као и по питању социјалне неправде”. Томе се Римокатоличка Црква мора супротставити ”јединством и неразлучивошћу брака”, као и ”светошћу живота”, захтева Понтифекс. При томе се Црква не сме управљати сходно ”пролазној моди или према превлађујућем мнењу”.
Парадоксално је то, истиче папа Фрања, што се данашњи човек, коме се Божји План о истинитој љубави често чини наивним, управо том љубављу бива фасциниран и привучен. Данашњи човек се у својим љубавним односима поводи тренутним ”телесним сластима”, иако је његов сан зацело права љубав. За Бога брак није утопија, већ сан, без које је човек као његова творевина осуђен на усамљеност. Црква мора, настоји папа Фрања, да буде ”лазарет отворених врата” који пружа помоћ. Црква је та која треба да изађе из сопствених међа и другима се отвори. Христос позива вернике да превазићу сваку врсту индивидиуализма и легализма. Папа је у својој омилији критиковао све већи распад породице, који је најзапаженији у друштвима Запада.
протођакон Зоран Андрић, Минхен/Рим
