Папа Фрања: "Полагање живота" је нови пут до беатификације

У уторак, 11. јула објaвљенa je апостолскa епистула папе Фрање у облику „motu proprio“ под називом “Maiorem hac dilectionem”, ”Веће љубави од ове”. Документ је насловљен цитатом из Јовановог Јеванђеља, којим и започиње: ”Од ове љубави нико нема веће да ко живот свој положи за пријатеље своје” (Јован 15,13).

Овим”мотупроприом” уводи се нови критеријум у поступак беатификације и канонизације, а то је ”полагање живота” (лат. “vitae oblatio”). Херојско полагање сопственог живота, утемељено у љубави, исказује истинско, пуно и примерно следовање за Христом, па је стога достојно дивљења заједнице верника – дивљења које се гаји према мученицим а и онима који су херојски живели хришћанским врлинама, наводи се у ”мотупроприју”.

Иначе, дијецезални поступак и одговарајућа позиција утврђени су апостолском конституцијом ”Divinus perfectionis Magister” из 1983.г. и одговарајућим нормама, у које се, уз мучеништво (super martyrio) и херојски врлински живот (super heroicitatem virtutum), уводи као нови критеријум - полагање живота “vitae oblatio”.

У другом параграфу новoг ”мотупроприја” дефинишу се критеријуми за полагање живота ваљано и фактички у поступку беатификавције (проглашења блаженим) слуге Божјег: то је слободно и драговољно полагање живота и храбро прихватање сигурне и непосредне смрти из љубави (propter caritatem), а у поступку се мора доказати и узрочна веза између полагања живота и преране смрти; потребно је доказати како је слуга Божји барем на уопштеном нивоу живео сагласно са хришћанским врлинама пре полагања живота до смрти; слуга Божји мора бити на гласу светости, што мора бити пропраћено и знаковима, барем након смрти; и, коначно, за беатификацију је потребно и чудо после смрти слуге Божјега.

Ректор Латеранског универзитета, бискуп Енрико дал Коволо (Enrico dal Covolo), објаснио је да се овим уводи већа јасност у сам поступак беатификације, јер је бивало случајева када су процеси беатификације отпочињали због мучеништва, а бивали довршени на основу херојског врлинског начина живота, или обрнуто. Пример је Св. Максимилијан Колбе, који је беатификован због херојског врлинског живота, а канонизован као мученик.

Овај нови ”трећи пут” помоћи ће да се осветле многи случајеви, јер неће бити потребно доказивати профил прогонитеља, мржњу према вери (odium fidei), или проливену крв (effusio sanguinis), како је био случај код мучеништва. Биће потребно доказати дубоку везу између полагања сопственог живота и преране смрти коју верник прихвата због љубави према Богу и према ближњима – рекао је ректор Коволо.

протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић, Минхен