Папа Фрања у Абу Дабију: Нека религије буду чувари братства
Хтети мир, радити на миру, бити средство мира, ради тога смо овде. Лого ове посете приказује голубицу с маслиновом гранчицом. То је слика која подсећа на догађај општегг Потопа о којем се говори у различитим верским традицијама – рекао је Папа присутнима на међурелигијском сусрету у Меморијалном центру у Абу Дабију, истичући притом да је дошао као верник жедан мира и као брат који тражи мир с браћом, управо поводом осамстоте годишњице сусрета светога Фрање Асишкога и султана ал-Малик ал Кâмила. Да би сачувао човечанство од уништења, како извештава Библија, Бог је тражио од Ноја да уђе у лађу са својом породицом. Данас, у име Божје, да бисмо спасили мир, и ми морамо заједно као једна породица ући у лађу која може пловити олујним морима света. То је лађа братства, напоменуо је Папа.
Полазишна тачка је препознати да је Бог порекло једне човечанске породице, рекао је он и напоменуо: Он који је Творац свега и свакога, жели да живимо као браћа и сестре, боравећи у заједничкој кући свега створеног, коју нам је даровао. На томе се темељи братство које нам каже да сви имамо исто достојанство и да нико не може бити господар или роб другима. Не може се поштовати Торац без поштовања светости сваке личности и сваког људског живота. Он гледа на човечнску породицу с милошћу која укључује и никому не даје предност која искључује.
Према томе, признање истих права сваком људском бићу значи прослављати име Божје на земљи, рекао је папа Фрања и наставио: У име Бога Творца сваки облик насиља мора бити осуђен, јер је тешка злоупотреба коришћење имена Божјега да би се оправдали мржња и насиље. Не постоји насиље које се може верски оправдати. Непријатељ братства је индивидуализам који се огледа у истицању себе и своје скупине изнад других. То је замка која прети свим видовима живота, па и човековој отворености према трансценденцији и вери. Истински веровати значи љубити Бога и ближњега свим срцем својим. Верско понашање морамо непрестано чистити од искушења да судимо друге као непријатеље. Свака вера је позвана превладати јаз између пријатеља и непријатеља како би преузела перспективу неба која прихвата људе без привилегија и дискриминације.
Захваливши на толеранцији и слободи вероисповедања коју та земља (Уједињени Арапски Емирати) пружа сузбијајући екстремизам и мржњу, Папа је истакао да се на тај начин пази да се религија не искоришћава за насиље и тероризам и тиме негира саму себе. Братство изражава такође многострукост и различитост које постоје међу браћом, иако имају исту природу и достојанство, казао је Папа и наставио: Израз је тога верска плуралност. Исправно понашање није присилна једноличност, ни помирљиви синкретизам. Као верници позвани смо заузети се за једнако достојанство свих људи. Став је Католичке Цркве да не можемо призивати Бога као Оца свих људи ако одбијамо понашати се као браћа према некима међу људима који су створени по слици Божјој.
Ако верујемо у постојање човечанске породице, из тога следи да је ваља чувати као и у свакој породици, а то се догађа кроз свакодневни и ефикасни дијалог. Он претпоставља сопствени идентитет којег се не смемо одрећи да бисмо се свидели другоме. Али, у исто време тражи храброст другости која подразумева потпуно признање другога и његове слободе, као и последичну заузетост како би његова основна права била увек поштована, свугде и од свих људи. Без слободе нисмо више деца човечанства, него робови. Верска слобода се не ограничава само на богопоштовање, него у другом уистину види брата, дете човечанства којем Бог даје слободу, и стога га ниједна људска установа не може присиљавати, па ни у Његово име.
Храброст различитости је душа дијалога који се темељи на искрености побуде – рекао је папа Фрањо и истакнуо: Наиме, дијалог је компромитован фикцијом која повећава удаљеност и сумњу. Не може се заговарати братство, а онда деловати супротно. У свему томе молитва је неопходна. Док утеловљује храброст другости у односу на Бога, у искрености намера, чисти срце до повлачења у себе. Молитва изречена срцем обнавља братство. Стога, што се тиче будућности међурелигијског дијалога, прво што морамо чинити јесте молитва. Молити једни за друге, јер смо браћа! Без Господа није ништа могуће, с Њим све постаје могуће! Бог жели да се сви људи препознају као браћа и тако живе обликујући велику човечанску породицу у складу и различитости.
Немамо избора, или ћемо заједно градити будућност или је неће бити, упозорио је Папа и наставио: Нарочито религије не могу одбити хитан задатак да граде мостове међу људима и културама. Дошао је тренутак када се религије морају заузетије упослити како би помогле човечанској породици око помирења, изгледа наде и конкретних путева мира. Образовање треба донети на светло драгоцене залихе душе. Утешно је приметити да се у овој земљи не улаже само у вађење елемената које земља има у себи, него и у вађење оних из срца, то јест на образовање младих људи. Васпитање се одвија у односу узајамности. Нема истинског познавања себе без упознавања другога. Важно је за будућност обликовати отворене идентитете који се неће повлачити у себе и бити крути...
Правда је друго крило мира које често није компромитовано појединачним догађајима, него њу полако уништава зло неправде. Не може се веровати у Бога и не покушавати живети праведно према свима. Мир и правда су нераздвојиви! Мир умире када се одвоји од правде, а правда је лажна ако није универзална. Правда која се брине само за чланове породице, сународнике, вернике исте вере, млитава је правда и прикривена неправда.
Задатак религија је такође подсећати да похлепа за профитом и закони садашњег тржишта не помажу сусрету, дијалогу, породици, битним димензијама живота које захтевају времена и стрпљења. Религије морају бити глас последњих који нису само бројеви, него браћа; морају бити на страни сиромашних; морају бдети као стражари братства у тами сукоба, морају упозоравати да човечанство не би затворило очи пред неправдама и не би никада било равнодушно на превише зла у свету. Развој који гледа само на корист, не даје стваран и дуготрајан напредак. Само целовит и кохезиван развој има будућност достојну човека. Равнодушност спречава поглед на људску заједницу даље од добитка, а брата изван посла који обавља. Наиме, равнодушност не гледа на будућност створенога, не брине се за достојанство странаца и будућност деце...
Извор: Vatican News (са енглеског језика Инфо служба)
