Папа у Шведској: Римокатолици и лутерани треба да заједно сведоче Божје милосрђе

Први пут у историји поглавар Римокатоличке Цркве присуствовао прослави Дана Реформације. -Свет очекује од хришћана заједничко сведочење, да католици и лутерани заједно проповедају Реч Божју, истакао је папа Фрања у лутеранској катедрали у Лунду, у Шведској, поводом заједничке екуменске молитве. То је био један од значајних тренутака у 17. апостолском путовању папе Фрање, на које се пошао поводом екуменског обележавања 500-годишњице лутеранске реформе, познатије као Реформација, као и да би се сусрео са католичком мањином у тој земљи.

Папа Фрања је стигао на аеродром у Малмеу рано ујутру 31. октобра 2016. године и ту се сусрео са премијером Шведске. Стигавши у Лунд, папа је учинио куртоазну посету шведској краљевској породици, а након тога се упутио у лутеранску катедралу у којој је одржана заједничка екуменска молитва у оквиру лутеранско-католичког обележавања Реформације. У својој понтификалној беседи папа Фрања је истакао да је конфесионална подела била неизмерни извор трпљења, али је уједно помогла да се схвати да без Бога „не можемо ништа чинити“. ”Бог је Господар винограда и једино што Он жели јесте да останемо као жива лоза сједињени са Његовим Сином Исусом Христом”. Папа  је тим речима изразио најдубље значење екуменског  покрета, који је овим чином у лундској катедрали имао свој историјски тренутак. Ова посета би требало, рекао је папа Фрања, да изрази заједничку жељу ”да останемо сједињени с Њиме како бисмо имали живот”.

У катедрали у Лунду су се папа Фрања и председавајући Лутеранског светског савеза бискуп Јунан молили заједно са многобројним католичким и протестантским хришћанима. Након тога је објављено Заједничко саопштење:

”Останите у Мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у Мени не останете” (Јов. 15, 4).

Благодарног срца

Заједничким саопштењем изражавамо Богу своју радосну захвалност на овом моменту заједничке молитве у катедрали у Лунду чиме отпочињемо сећање на 500-годишњицу Реформације. Педесет година непрестаног и плодног екуменског дијалога између католика и лутерана учиниле су да многе разлике превазиђемо и продубимо своје узајамно разумевање и поверење. Истовремено смо се приближили једни другима заједничком службом нашим ближњима, често у  ситуацијама патње и прогона,.

Кроз дијалог и заједничко сведочење ми нисмо више туђини. Ми смо се научили да је оно што нас спаја много веће од онога што нас раздваја.

Од сучељености ка заједништву

Док осећамо дубоку захвалност на духовним и богословским даровима које смо добили Реформацијом, ми исповедамо и итичемо пред Господом Христом да су католици и лутерани криви за одсуство видљивог јединства. Теолошке разлике су оптерећене предрасудама и праћене сукобима, а религија је инструментализована у политичке сврхе.

Наша заједничка вера у Исуса Христа и наше крштење захтевају од нас посведневно преобраћење, којим одбацујемо историјске разлике у мишљењу и конфликте који спречавају измирење. Ако прошлост не може више бити измењена, сећање на њу може бити преиначено. Ми се молимо за исцељење наших рана и сећања, који затамњују узајамне погледе. Одлучно одбацујемо сваку мржњу из прошлости или садашњости и свако насиље, посебно оно у име религије. Ми данас послушно прихватамо Божју заповест да се сваки сукоб одбаци. Изјављујемо да смо  благодаћу ослобођени и да се окрећемо заједништву на које нас Бог непрестано позива.

Наша обавеза је заједничко сведочење

Пошто ми овај историјски догађај, који нас оптерећује, остављамо за собом, заједнички се обавезујемо да Божје милосрђе и сами посведочавамо, које је кроз Распеће и Васкрсење Спаситеља постало видљиво. Ми се обавезујемо да заједништво, које почива на Светој Тајни крштења, даље јачамо и уклањамо преостале препреке на путу ка јединству. Христос жели да ми ”сви једно будемо, да би свет веровао” (Јов.17,21).

У Христу сједињени

Многи чланови наших заједница чезну за евхаристијским јединством као изразом пуног јединства. Чезнемо за тим да се ова рана на телу Христовом зацели. То је циљ наших екуменских стремљења. Желимо да екуменска сарадња напредује кроз обнову нашег теолошкох дијалога”, вели се, између осталог,  у том Заједничком саопштењу римокатолика и лутерана

Протопрезвитер Зоран Андрић, Минхен