Папа у турском Министарству вера: апел против екстремизма
„Хришћани и муслимани морају заједно иступати против насиља и екстремизма“
Анкара, 28.11.2014.- Хришћани и муслимани морају, по речима папе Фрање, заједно иступати против насиља. „Као верски предводници имамо обавезу да јавно осудимо сваку повреду људских права, истакао је он приликом посете турском одсеку за вере Дијанету у петак у Анкари. „Људски живот, који је дар Божји, поседује сакрални карактер“.
При овоме се осврнуо на насиља терористичке милиције „Исламске државе“ у Сирији и Ираку. Овде посебно хришћани и Језиди подносе нечовечно насиље само због своје етничке и верске припадности. Хуманитарно ситуација забрињава. Насиље, које злоупотребљава религију као оправдање, заслужује сваку осуду. Папа је истовремено заблагодарио турском народу на прихвату стотина хиљада избеглица.
Папа Фрања је, уз то, нагласио додирне тачке у учењу у исламу и хришћанству. „Ми, муслимани и хришћани, поседници смо непроцењивих духовних ризница, у којима препознајемо елементе које заједнички баштинимо, па и кад их свака традиција на свој начин доживљава: призивање милосрдног Бога, позивање на Аврама, молитва, милостиња, пост“. Такве заједничке ствари треба препознати у међурелигијском дијалогу, напоменуо је Папа.
Поглавар Римокатоличке Цркве се похвално изразио о сарадњи између Дијанета и папског Савета за дијалог с религијама. „Свака иницијатива за истински дијалог знак је наде за свет, којем су неопходни мир, безбедност и напредак“.
Данас у суботу 29. новембра 2014, Свети отац се као први Папа у историји молио у џамији султана Ахмеда. Он је поред великог муфтије провео нека два минута ћутећи, склопљених руку, оборене главе и затворених очију. На истом овом месту је стајао његов претходник Бенедикт XVI кад се налазио у посети Турској, па ипак није склапао руке.
У Ватикану је објашњено да то није формална и јавна молитва, него да је то пре моменат личног сазерцања. „Јасно је да се не може говорити о формалној молитви једног хришћанина у џамији“, казао је човек за саопштења у Ватикану Фредерико Ломбарди.
Иначе, пре уласка у Плаву џамију Папа је, према муслимаском обичају, скинуо ципеле и у чарапама ушао у богомољу.
Непосредно после овога, Папа се упутио у оближњу Свету Софију, која је из безбедносних разлога била сасвим испражњена. Кроз цркву га је водио директор музеја. Црква коју је подигао цар Константин, названа је Агиа Софија (Божанска Премудрост), и била је главна црква Византијског царства у којој су крунисани владари.
После једног пожара њу је из темеља обновио цар Јустинијан 537. г. Услед свог украшања и мозаика важила је за најблиставију и највећу цркву на хришћанском Истоку. После турског освојења Цариграда 1453. претворена је у џамију, да би је оснивач лаицизиране државе Турске Кемал Ататурк 1934. преобратио у музеј.
У суботу поподне Папа је одслужио мису за римокатолике, и то у присуству васељенског патријарха Вартоломеја, истанбулског викара Јерменске апостолске Цркве архиепископа Арама Атешиана, сиријског православног Митрополита у Истанбулу, сиријског католичког патријарха у Истанбулу Игнатија, као и представника Евангеличке Цркве. У својој пороповеди Папа је упозорио на поделе у хришћанству.
Врхунац и стварни циљ Папине посете Турској јесте сусрет с васељенским Патријархом Вартоломејом, с којим ће сутра у недељу прославити светог Андреја Првозваног, духовног покровитеља престола цариградских патријараха. Истог дана предвиђено је објављивање заједничке изјаве.
Од 75 милиона турских становника њих 99 процената су муслимани. Хришћанско присуство је знатно умањено током последњих сто година, са неких 30 процената на 0,2 процента. Један од разлога је и геноцид над Јерменима током Првог светског рата, као и грчко-турска размена становништва након Лозанског уговора из 1923.г., а уз то и неповољна верска политика ове земље последњих деценија.
Принцип лаицизма у турском Уставу предвиђа строгу одвојеност религије од државе као и слободу религије и култа. У пракси државна установа за религијска питања контролише све активности које се тичу ислама. Под влашћу данашњег председника државе Реџепа Ердогана стање по хришћане се у неким питањима побољшало. Па ипак, Цркве и даље нису признате као правна лица.
Протођакон Радомир Ракић