Папа велича Јеронима поводом 1600-годишњице упокојења

Caravaggio: Der hl. HieronymusПапа Фрања је почаствовао доктора цркве Јеронима (347-420) апостолским писмом поводом 1.600 годишњице његове смрти 30. септембра. Под насловом "Scripturae Sacrae affectus" окарактерисао је овог научника, теолога и преводиоца као „изузетну личност у црквеној историји“. Наслеђе Јеронима, „жестоког браниоца хришћанске истине“, и даље је изузетно актуелно за хришћане 21. века.

Да би се могли разумети живот и дело Јеронима, морају се комбиновати две димензије његовог живота вере, пише Папа: апсолутна и строга оданост Богу, као и упорно истраживање. Ово „двоструко сведочење“ треба да нам је узор. Због тога је Јероним „с правом једна од великих личности  древне Цркве“.

Блажени Јероним (у Римокатоличкој Цркви: свети), рођен око 347. године као Јевсевије Јероним Софроније у римској провинцији Далмацији, сматра се једним од четири велика оца Католичке Цркве. Поштује се и у другим хришћанским вероисповестима. Његови остаци почивају у Риму у базилици Санта Марија Мађоре.

Као што је то било уобичајено у то време, Јероним се крстио у зрелим годинама током студија реторике у Риму. За време путовања у Трир ступио је у контакт са монаштвом у настајању и одлучио је да води аскетски живот. Понекад је живео на ивици сиријске пустиње у близини Алепа као пустињак, појачавао је своју аскезу и усавршавао знање древних језика.

После рукоположења у Антиохији вратио се у Рим 382. године. Као пастир окупљао је племените удовице и девојке које су га пратиле и - између осталог, преписивањем његових списа - играле су кључну улогу у ширењу његових дела.

Овај научник је 386.г. стигао у Витлејем. Поред библијских тумачења и превода богословских дела, писао је житија светих, расправе из културе, проповеди и небројена писма, посланице. Његово најважније дело, „Вулгата“, најчешће коришћени латински превод Библије са јеврејског, такође је сачињен у родном месту Господа Христа. Католичка Црква га је користила као меродавну верзију Библије све до раног савременог доба.

Извор: Катпрес (с немачког Информативна служба СПЦ)