Парастос блаженопочившем Епископу Јовану (Велимировићу)

Дана 27. марта 2016. године служена је света архијерејска Литургија у храму Вазнесења Господњег на Лагатору са почетком у 8,30 часова. Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Лаврентије. У наставку је одслужен и парастос блаженопочившем Епископу шабачко-ваљевском Јовану Велимировићу, сећајући се 27 година од његовог пресељења у Царство Божје. После парастоса свим верницима је подељена књига посвећена епископу Јовану Велимировићу протођакона др Љубомира Ранковића, великог издавача ове Богом спасаване епархије. Поред тога, госте, професоре Богословије Светог Саве у Београду, протођакон Милан Ковачевић и ђакон Бранислав Кеџић су, са хором Богословије Светог Саве, допринели благољепију литургијске свечаности.

После парастоса је епископ Лаврентије истакао да „благодаћу Божјом јесмо то што јесмо, јер Бог нам даје оно што смо ми незаслужено од Њега тражили“. Зажелео је сваку срећу и благослов од Бога и приметио да Лозница постаје духовна оаза православог хришћанства. Епископ је додао: „Ретко ко данас подиже више цркава за потребе народа, јер, ево, видите, Лозница се шири. Али, пре свега, да нам Бог да радости и здравља да посећујемо на Литургији ове богомоље.“ Подсетио је и на дане поста и поручио да треба припремати за највећи и најрадоснији Празник, Празник Пасхе – Христовог Васкрсења.

Епископ Лаврентије је дао посебан значај овом јубилеју највећег српског духовника после Светог Саве, Светог владике Николаја. Зато је Литургија одслужена у крипти посвећеној Светом владици Николају, и свештенство лозничко, заједно са народом, планира да до идуће године заврши храм. Некада усамљена црква на Лагатору, окружена природом, постепено ствара око себе урбано насеље, подигнуто у духу модерне и функционалне архитектуре. Овде се доказало да је Литургија и саборност и храм најважнији покретач изградње града, по тачним речима нашег песника да „Храм гради нас“ у оној мери колико и ми градимо њега.

Храмови у Лозничком Пољу, Воћњаку, Лагатору у великој су мери заслуга верног народа и свештенства, а највише протојереја-ставрофора Милана Алексића. Све је било у духу градуалног 126. псалма или псалама успињања, који су испевавани када се народ древног Израиља успињао степеницама ка храму на Сиону. Храм нас уздиже до неслућених висина духовности и, по тачним речима, Бог зида храм: „Ако Господ не сазида дом, узалуд се труде зидари; ако Господ не сачува град, узалуд не спава чувар, узалуд вам је да раните, да устајете после седења, ви који једете хлеб бола, кад Он љубљенима својима даде сан.“

Горан Раденковић,
професор Богословије Светог Саве у Београду