Парастос мати Тајси у манастиру Вољавчи

Парастос мати Тајси у манастиру Вољавчи
Парастос мати Тајси у манастиру Вољавчи
Парастос мати Тајси у манастиру Вољавчи
Парастос мати Тајси у манастиру Вољавчи

Треће недеље Великог поста 14. марта 2015. године Епископ шумадијски г. Јован служио је заупокојену Литургију  и парастос мати Тајси у манастиру Вољавчи. Саслуживали су протојереј-ставрофор Миладин Михајловић, протојереј-ставрофор Радомир Ракић, протојереј Радосав Јаћимовић и протонамесник Небојша Ракић.

Епископ Јован се обратио вернима беседом нагласивши велики значај вере за наше спасење: -Наша вера је пре свега вера у васкрсење мртвих и живот будућег века. Због тога је наша вера, вера исконске и најчистије радости. Оваква вера је истовремено и једина утеха нама када се опраштамо од наших ближњих. Оваквом вером је живела у монаштву и не само живела већ се са оваквом вером и упокојила мати Тајса.

Владика је на крају захвалио свима који су дошли да се придруже молитвама за покој душе мати Тајси. Литиргији и парастосу су присустовали многобројно монађштво и верни народ.

Игуманија Тајса (мирско име Верица) рођена је 21. августа 1944. године у селу Јасеница код Житорађе у хришћанској породици од родитеља Живадина и Љубице. У својој шеснаестој години, са својом старијом рођеном сестром Радунком (потоњом монахињом Агатијом), одлази у манастир Каленић, и у истом манастиру бива замонашена као расофорна монахиња. У манастиру Каленић у монашком послушању остаје пуних осамнаест година. Године 1978. по потреби службе и са благословом Епископа шумадијског Саве, са још једном монахињом (Киријакијом) бива премештена у манастир Вољавчу код Страгара на Руднику и бива постављена на место настојатеља манастира. Касније ће им се у манастиру Вољавчи придружити и њена сестра монахиња Агатија. Монахиња Агатија се упокојила у својој четрдесет шестој години 12. марта 1985. године. Исте године јој се у манастиру придружио отац (Живадин) који се касније замонашио са именом Прокопије, и ту остао до краја свог земног живота. 

Мати Тајса је наредних тридесет шест година, од 1978. до 2014. године, остала на служби у манастиру Вољавча као настојатељица а касније и игуманија. За тих тридесет шест година, а у време не баш наклоњено Цркви, учинила је много у обнови манастира. Мати Тајса је сахрањена 21. марта 2014. године у порти манастира Вољавче.

Педесет и шест година монашке службе су исклесале једну несвакидашњу личност. Мати Тајса је била посвећена свом монашком животу, била је добар познавалац црквеног типика као и добар познавалац црквеног појања. Међутим, можда много значајнија особина ове монахиње је аутентична вера, вера искрена и нелицемерна која је мати Тајсу учинила исто тако и искреном и отвореном личношћу. Мати Тајса, то је познато свима који су је познавали, није припадала  строгим монасима, али је зато привлачила Цркви својом добротом и благошћу.

Централно у духовном животу ове преподобне монахиње је био распети и васкрсли Господ  Исус Христос као и Божанствена Литургија у којој нам је Господ доступан у Евхаријстијским даровима. Мати Тајса се и пред смрт причестила и појући, редом по гласовима, све васкрсне тропаре упокојила.  

„Са светима упокој, Христе, душу слушкиње твоје монахиње Тајсе, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни“.

Извор: Епархија шумадијска