Парастос Србима страдалим у Првом светском рату у Словачкој

Мало је очуваних споменика подигнутих нашим прецима који су се прославили у Првом светском рату, али славећи их, сећамо се оне небеске поруке у којој се каже: „Радујте се што су ваша имена записана на Небесима".

Сваке године, поводом обележавања 11. новембра, Дана примирја у Првом светском рату, Република Србија организује у земљи и иностранству посете српским војним гробљима где се полажу ловорови венци у знак пијетета према погинулим сународницима. Као у многим земљама, тако је и у Словачкој за време Првог светског рата у логорима и болницама страдало много Срба. Од око 10 000 наших предака који су тада били заробљени у овој земљи, кући се није вратило њих 7 000. У скоро сваком већем месту у Словачкој које је имало болницу, на месном гробљу су сахрањени и Срби који су уложили велике жртве за своје Отачаство, Слободу и своја поколења.

У петак, 9. новембра 2007. године, први пут је, после 70 година, на највећем гробљу у Великом Медјеру (70 км од Братиславе), где се налазио логор, а сахрањено преко 5 000 српских мученика, одржан је парастос, уз кољиво, вино и погачу. На иницијативу амбасадора Републике Србије у Словачкој Данка Прокића, из Беча је допутовао протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, архијерејски намесник за Аустрију и одржао парастос нашим великим прецима, који су себе жртвовали да би њихови потомци живели и постојали. Поред амбасадора Данка Прокића, парастосу су присуствовали Александар Стаматовић, аташе, и остало особље наше амбасаде, као и градоначелник Великог Медјера инг. Ладислав Рудицкy.

Заборав је међу највећим греховима које могу људи да учине према својим прецима, према њиховим заслугама и својој историји. Исто тако, међу највећим врлинама је вечно сећање на њих и на њихова дела. Стога је још давно пророк Осија записао у књигу вечности: "Сјећајте се онога што су чинили ваши очеви".

Одатле и жеља бечког свештеника Ђорђа Кнежевића да обилазак овог гробља и служење парастоса 9. новембра, постане традиција.

Миодраг Мецановић