Парастос Светој Царској породици Романов

На празник Светог цара Николаја Романова у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, чији већи ктитори су царска породица Романов и Свети Синод Руске Цркве, служена Света Литургија и парастос свим приложницима

На дан када Православна Црква обиљежава Светог цара Николаја Романова Свету Литургију у Саборном храму Светог Василија острошког служило је свештенство архијерејског намјесништва никшићког: протојереји Марко Ђурковић и Драган Крушић и јереји Василије Брборић и Данило Зиројевић, уз појање пјевнице Саборног храма. Обављен је парастос члановима царске породице Романов: цару Николају, царици Александри и њиховој дјеци: Алексеју, Олги, Марији, Татјани и Анастасији, који су мученички страдали од безбожника у ноћи између 17. и 18. јула 1918.г. Парастос је извршен и за друге приложнике и добротворе овог светог храма, на првом мјесту краљу Николи и краљици Милени, чијом заслугом је град Никшић, након ратова за ослобођење од Турака, добио овакво црквено здање које се љепотом и велелепношћу упоређује са великим задужбинама Немањића. Градњу цркве 1895. - 1900.г., по пројекту познатог архитекте Преображенског, финансирао је Свети Синод Руске Православне Цркве и Свети цар Николај други Романов. Царска породица Романов, која је била ктитор и неколико других значајних вјерских и грађевинских здања у Црној Гори, канонизована је за мученике светитеље од стране Светог архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, на челу са московским и сверуским Патријархом Алексијем и од тада се празнују не само у Русији, него широм Православља. На данашњи дан, благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, и ми се у Саборном храму, чији су они добротвори, молитвено сјећамо њихове мученичке жртве рекао је, на данашњем богослужењу, протојереј Драган Крушић.

- Епархија будимљанско-никшићка и наша Црквена општина сјећају се овог великог ктитора Саборне цркве у Никшићу, која је, у вријеме грађења, називана балканском љепотицом. Данас се сјећамо и других ктитора и приложника овог светог храма: краља Петра који је поклонио пет звона, Грка Андрије Сингроса дародавца прекрасног иконостаса, сјећамо се и Епископа који су овдје столовали, првенствено Митрополита дабро-босанског Саве Косановића, који је Саборној цркви Светог Василија Острошког завештао имање у Улцињу, Епископа захумско-рашких Кирила Митровића и Нектарија Круља, који су столовали у Конзисторијуму у близини овог светог храма, затим протојереја Луке Јовићевића, чија задужбина је садашњи Духовни центар у Карађорђевој улици. Сјећамо се и Ђока Бакрача, који је нашој Црквеној општини у власништво оставио кућу, гдје се сада налази црквена гостионица Пасха, а помињемо, свакако Јова и Драга Голијанина и друге задужбинара, све оне који су помогли наш Саборни храм и Црквену општину Никшић. Нека им Бог упокоји душе и да им мјеста тамо гдје праведни налазе мира и покоја, казао је, поред осталог, свештеник Драган Крушић.

Иначе, зидове никшићке Саборне цркве красе иконе уоквирене раскошним позлаћеним рамовима и као поклон су стигле из Русије. Иако њихови аутори нијесу познати, по процјени стручњака, имају велику умјетничку и иконографску вриједност. Централни полијелеј, од позлаћене бронзе и кристала, је највећи од четири, колико их је никшићкој Саборној цркви поклонила италијанска краљица Јелена Савојска, ћерка књаза Николе. Остали полијелеји прилози су престолонаследника Данила Петровића и књегиње Анастасије Николајевне Романов, ћерке књаза Николе која је била удата у Русији. Св. Синод Руске Цркве поклонио је овом храму пет литијских барјака, који се љепотом и умјетничком израдом сврставају међу најљепше примјерке црквених барјака те врсте. У олтару је Света трпеза од камена, архијерејски трон, такође поклон Руске Цркве, док су у ризници два антиминса, један је из доба Митрополита црногорског, скендеријског и приморског Светог Петра Цетињског, а чувају се кандила, искована од сребра, које је приложио Митрополит дабро-босански Сава Косановић, као и богослужбене књиге, двије архијерејске одежде, архијерејски жезал и мантија митрополита Саве Косановића, четири велике иконе - прилог књаза Николе из његове дворске капеле, и други свештени сасуди, богослужбене књиге, иконе, фотографије, богата архивска грађа - прилози старих никшићких породица.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка