Пастирско писмо уз Страдалну седмицу митрополита Јосифа

Љубљена верна чеда у Христу,

Поздрављам вам вас све у Име Великог Бога и Спаситеља Исуса Христа!

Милошћу Божјом, приводимо крају четрдесетодневни пост. Наша испосничка дела ове године су без учешћа у великопосним богослужењима, односно у сабрању верног народа ради  примању Светог причешћа. Донели смо такве одлуке да бисмо заштитили осетљиву браћу и сестре, као и наше медицинске раднике, и смањили могућност да се овај нови вирус неконтролисано шири. Знам да је то неизмерно тешко за све вас као што је и за мене. Сви ми чезнемо за даном кад ћемо се опет сабрати у нашим црквама да примимо Небески Хлеб и Чашу Живота као Божји народ.

Надали смо се да ћемо моћи да се вратимо уобичајеном богослужбеном животу током Страдалне седмице и Васкрса. Нажалост, после много молитава и разматрања, заједно са нашом Мајком Црквом Антиохијском и другим православним установама које су под надлежношћу Архијерејског Сабора, као и препоруком грађанских власти и здравствених службеника, одлучили смо да још није време за то. Док смо сломљених срца због тога што морамо да продужимо ограничења да се наша богослужења у ово најсветије време у години савршавају само у присуству свештенства, служитеља и појаца, схватамо да сви ми  заједнички делимо ово бреме.

Захвални смо Богу што чујемо да постоје знаци наде у овој борби. Чак се може чути о плановима повратку нормалном животу или, како се то сад назива, новонормалном животу. Љубљени у Христу, желим да дубоко сазерцавамо ове Страдалне седмице - у тихој молитвеној атмосфери наших малих цркава -  у сопственим домовима о томе шта ми сматрамо нормалним. Све оно што наша пала људска природа сматра нормалним преображено је Страдањем и Васкрсењем нашег Спаситеља. Како можемо жудети за моћи, богатству или телесним задовољствима кад гледамо Крст нашег Распетог Господа? Како можемо својевољно да постанемо робови греха кад је  Христос покидао наше окове и подигао нашу палу природу Својим Васкрсењем?

Хајде да наша жеђ за нормалним животом не буде повратак у оно што је својствено стању наше пале људске природе, већ животу испуњеном благодаћу и светошћу. Хајде да наш новонормални живот садржи у себи ове појачане молитве у нашим домовим. Хајде да наставимо са својевољним жртвовањем сопствене потребе ради потреба својих ближњих, са већим смислом одговорности према широј заједници, са продубљивањем осећања захвалности на многим благословима, са већом бригом за старије и рањивије, са снажнијим поштовањем према здравственим радницима и радницима прве помоћи. Кад будемо у могућности да се победоносно вратимо у наше цркве - као што се гомила света придружила победоносном Христовом уласку у Јерусалим - хајде да нам садашња жеља за Светим причешћем буде подсетник за убудуће да га никад не узимамо здраво за готово. Нека би сваки наш одазив био већом љубаљу према Богу и ближњима, опраштањем свима који су нас увредили, у молитвеној припреми, искреном покајању и истинској захвалности.

​Љубљени у Христу, дугујем свима вама благодарност на сарадњи у овим временима искушења. Много пута чујемо ове седмице да, иако постоје знаци наде, да још није није још дошло време да се укину мере социјалног дистанцирања. Исто тако, време наше усрдне молитве за ослобађање од ове пандемије још је силно неопходно. Потребни је да сви наши домови  буду цркве током ове Страдалне седмице, а неопходно је да се и све ваше молитве приносе непрестано као миомирисни тамјан. Не престајте са тим, драга моја духовна чеда!

Ове године дочекаћемо славно Васкрсење трећег дана као што су га и Његови ученици дочекали - у својим домовима иза закључаних врата. Као што је и њима Васкрсли Христос дошао у Горњу собу и открио Своју победу над смрћи и грехом, нека би нам Он такође тајинствено у свим нашим домовима усадио у наша срца радост Свог присуства и чврсто уверење да је Он победио смрт.

Са пуно љубави и усрдних молитава за све док преклањемо колена и богослужимо животодавном и спасоносном Страдању нашег Господа,  остајем

Ваш отац у Христу

+ J о с и ф,

архиепископ њујоршки и митрополит све Северне Америке

Извор: Правмир (са енглеског Информативна служба СПЦ, Сања Симић де Граф)