”Пасторални изазови за фамилију у оквиру евангелизације”
Синод о породици од 4. до 25. октобра 2015.г. у Ватикану
У октобру 2014. у Ватикану је сазван ванредни Синод бискупа који је заседао о теми ”Пасторални изазови за породицу у оквиру евангелизације”. Овде је била реч о прикладном реаговању Римокатоличке цркве у савременом свету на питања брака, породице и сексуалности.
Други редовни синод уз учешће локалних бискупа заседаће у октобру 2015. Официјелни назив гласи: ”Призив и мисија породица у цркви у данашњем свету”.
Предисторија
Папа Фрања је 8. октобра 2013. на III ванредном заседању Бискупског синода, чија је тема била: пастирски изазови везани за породична питања у контексту евангелизације, иницирао идеју да се народ Божји непосредно ослови и упита за мишљење о том виталном питању. Пред предстојећи редовни Бискупски синод Ватикан је желео да сазна шта католици у свету мисле о Библији, Цркви, браку, породици, сексуалности. За ту сврху је у новембру 2013. г. разаслан упитник који је, у име папе Фрање, упутио надбискуп Курије Лоренцо Балдисери.
Два корака
Генерални секретаријат Бискупског синода је сачинио и разаслао припремни документ који је требало да у народу Божјем изазове интересовање. Реаговања су сабрана у документу Instrumentum Laboris. Због ширине и сложености теме папа Фрања је предложио да се поступак структурише у два корака који чине органско јединство. Циљ ове анкете је био да се идентификује раскорак између основа хришћанског морала и животне праксе верника.
Први корак је требало да чине одговори на питања бискупа, и они би били „радни папир“, односно „status quaestionis“, за предстојећи „ванредни синод свих бискупа“ који је папа Фрања био сазвао за октобар 2014. године.
Други корак би се састојао у томе што би одлуке овог ванредног Синода требало да буду званично прихваћене или одбачене у оквиру „редовног Бискупског синода“ 2015. г. То има парадоксалан ефекат будући да су сви, како реформистички, тако и конзервативно-фундаменталистички настројени католици, очекивали ауторитативну одлуку понтифекса максимуса у смислу „quo vadis ecclesia?“ о питањима брака, породице и сексуалног морала. Већ се месецима очекивао изричити став новог верског поглавара о будућности Римокатоличке Цркве, будући да је својом досадашњом реформистичком одважношћу у многим питањима показао склоност ка радикалним изменама парадигми.
О љубави на католички начин
Како је љубав могућа на католички начин? Да ли је секс пре брака грех? Да ли је контрацептивна пилула забрањена? Да ли је абортус сакрилег (светогрђе)? Шта значи развод брака ако је брак Света Тајна? А о хомосексуалности и да не говоримо - за њу досад званична Црква није нашла ни једну милостиву реч, оставивши ова отворена питања савести и уверењима локалног свештенства, што се, ту и тамо, у пракси косило са моралним начелима вере. И шта на ово све вели папа? Онај ко се чежњиво надао новом „Lex Фрања“ у питањима сексуалног морала, тај је дубоко разочаран. Папа је једноставно та фундаментална питања делегирао народу Божјем по девизи – vox populi, vox Dei.
Упитник
Упитник који садржи 38 појединачних питања у девет поглавља о браку, породици, хомосексуалности, о љубави (према људима и Богу), послала је бискупска конгрегација у Ватикану римокатоличким бискупијама – око 4.700 у целоме свету. И док су се многи у недоумици питали да ли је могуће да Ватикан ове упитнике шаље лаицима уместо да их клирици сами испуне, дотле су их бискупи у Великој Британији по кратком поступку објавили online, на интернету. У једном саопштењу за штампу у Ватикану је речено да је овај гест британских бискупа саобразан жељи папе Фрање да се непосредно чује глас народа Божјег. Та питања је, вели се у саопштењу, лично и папа Фрања формулисао у заједници са другим бискупима. Битно је, истиче се, не само шта мисле клирици и теолози, већ шта мисле сви. У ову категорију иде и проветравање биготности сексуалног морала, односно очигледног несклада између животне праксе и учења Цркве. Досад је важило, као и столећима пре тога, да између стварности и идеала зјапи дубока провалија и да против паклених мука постоји лек: исповест, покајање и опроштај. Не, вели папа Фрања, узимајући идеал озбиљно, и пита да ли је идеал по мери људској, односно да ли се са њим може живети? Ватикан не претпоставља да сви католици знају шта је „идеалан католик“, већ их овим упитницама подстиче на отвореност и искреност. Прво питање у овом упитнику гласи: „Да ли познајете учење Библије и догмате Цркве“? Друкчије формулисано, оно гласи: „Знате ли зацело у шта верујете и шта треба да чините?“ Питања су повремено дипломатски или политбировски формулисана. Али није неопходно бити теолог да би се на њих јасно одговорило: „Колико католика живи у дивљим браковима?“; „На који начин Црква подржава брачне парове у кризи?“; „Шта треба да чини свештеник када неверујући жели да се венча са крштеним?“; „Како се помесна Црква односи према хомосексуалним паровима?“; „Како се односи према државама у којима су ‘хомо-бракови’ признати?“
Ова питања су запањујуће нова, јер показују да Црква не мора бити ауторитативна и да не мора да инсистира само на догматским и монархичким принципима. Црква може да се промени. И када има папу који допушта слободу мишљења и слободу саодлука/партиципације, Црква може сама, унутар себе, да доведе до радикалних промена. Нама се чини да је овде на делу, пре и изнад свега, један демократски гест.
Икономија или акривија
Осамдесетједногодишњи пензионисани немачки кардинал Валтер Каспер позвао је на радикална преумљења у погледу брачног и сексуалног морала Римокатоличке цркве. Тенор његових теза могао би гласити – једноставна инсистирања на правилима нису за људе уверљива. Библија подразумева заповести не као бреме и ограничавање слободе, него као путоказе за испуњени живот.
Кардинал Каспер је у оквиру једног предавања пред папом Фрањом и колегијумом кардинала пледирао за приступ причешћу и другобрачнима. Предавање некадашњег редовног професора Догматике и некадашњег префекта Конгрегације за јединство хришћана у Ватикану (Pontificium Concilium ad Unitatem Christianorum Fovendam) изазвало је веома велики ехо. Папа Фрања га је одушевљено обасуо похвалама, назвавши Касперове тезе „дубоком теологијом“. Унутар колегијума кардинала пријем је био уздржанији, а делимично и наглашено противречан.
Шта је тврдио немачки кардинал римске Курије? Потпуно искљученим држи кардинал Каспер друго венчање за живота другог брачног пара, као и једно начелно црквено решење за све случајеве.
Шта онда? За разрешења једног црквено склопљеног брака, - што извесни канонисти сматрају апсолутно немогућим - пледира Каспер за неоходност испитивања изванправних околности, односно питања да ли је уопште дошло до „ваљаног склапања светотајинског брака“.
На путу покајања
Уколико је брачна заједница непомирљиво прекинута или уколико су једна или друга или обе брачне стране склопиле грађански брак, у сагласности са праксом ране Цркве првих столећа и сагласно једној напомени папе Бенедикта XVI, Каспер предлаже пут измирења путем покајања. Он вели „да је постојао пут пасторалне трпељивости у духу благости и попустљивости“. То није обичан гест милосрђа, који ослобађа од покајања и преумљења, тврди Каспер.
Милосрђе и канонско право се не косе
„Уколико другобрачне спремне да приме причешће сасвим искључимо из евхаристијске заједнице, и тиме их ставимо на пут изван спасења, не стављамо ли тиме и саветотајинско устројство целокупне Цркве под знак питања? Чему и коме служи Црква и њене Свете Тајне? Не плаћамо ли ми тиме сувише високу цену?" - пита се емеритирани немачки кардинал римске Курије. Но милосрђе не може бити лако стечено.
Папа Фрања је замолио Каспера да одржи такво предавање у конзисторијуму, знајући да је други немачки кардинал, префект конгрегације за догматска питања (Congregatio pro doctrina fidei), Герхард Лудвиг Милер, сасвим опречног мишљења.
У октобру ове године биће сазван Бискупски синод на коме ће се, између осталог, дискутовати и о питању другог брака.
Пред предстојећи Бискупски синод Ватикан је желео сазнати шта католици у свету мисле о Библији, Цркви, браку, породици, сексуалности. За ту сврху је у новембру 2013. године био разаслан упитник који је, у име папе Фрање, urbi et orbi упутио надбискуп курије Лоренцо Балдисери (Lorenzo Baldisseri). Одговори на ова питања су представљали „радни инструмент“, односно „status quaestionis“, за „ванредни синод свих бискупа“ који је одржан у октобру 2014. г. Тек одлуке овог ванредног синода би требало да буду званично прихваћене или одбачене у оквиру „редовног синода бискупа“ 2015. г.
Одјеци
Минхенски кардинал Рајнхард Маркс је изјавио у конзисторијуму да је предавање кардинала Капера било „увертира“ у дискусију која ће бити контроверзно и дуго вођена.
Бечки кардинал Кристоф Шенборн је изјавио у бечком црквеном листу „Недеља“ ("Der Sonntag") да је задивљен „изванредним“ и „блиставим формулацијама“ Каспера о теми предстојећег Бискупског синода којим ће се „сондирати где ципела жуља“, да би се 2015.г. приступило „званичној пасторалној оријентацији“.
Интерлудијум (међуигра)
Папа је сам подржавао дебату са жељом да Синод бискупа који сада расправља и саветује се о сексуалном моралу ступи у „искрену, отворену и братску дискусију“. Ово је папа рекао на отварању седнице Синода бискупа. Што се динамике расправљања тиче, очито га његови бискупи нису разочарали. Колико су те жучне расправе искрене, отворене и (са)братске, сасвим је друго питање. Када је Синод бискупа објавио провизорни комунике о стању дискусије међу бискупима, свађа између „реформиста“ и „конзервативних”“ је ескалирала. Либералне снаге су оставиле утисак да предстоји „нови“ католички однос према второбрачницима, оних у псевдобрачном животу, тј. невенчаних парова без склопљеног цивилног брака, као и према хомосексуалнима. Конзервативна фракција бискупа је саопштила да ништа није одлучено. Да би своје позиције поткрепили, протагонисти оба крила се нису либили да у кулоарима пласирају трикове и полуистине. Кардинал Курије Валтер Каспер је то осетио на сопственој кожи. Овај осамдесетједногодишњи кардинал је један од најеминентнијих чланова Синода, будући да папа Фрања има посебно поверење у његово мишљење о другобрачним разведеним паровима. Сходно досадашњој пракси Католичке цркве, њима је Причешће било ускраћивано. Каспер тежи извесној либерализацији у појединачним случајевима и тиме је на мети оштрих напада конзервативног крила Синода.
Католичка агенција ”Зенит”, коју подржавају конзервативни хришћански легионари, објавио је интервју на енглеском језику у коме је кардинал Каспер накнадно пледирао да се бискупским конференцијама у различитим земљама допусти слобода одлуке како би се конкретно реаговало на регионалне проблеме. У конзервативним круговима је, пак, ово у скраћеној верзији и фрагментарно цитирано и закулисно „тумачено“. Кардинал Каспер је наводно критиковао чланове Синода из Африке, рекавши да „они немају шта да одвише објашњавају шта нам је чинити“. Кардинал вели: „Нама је на крају потребна једна заједничка линија у Цркви, општи критеријуми, али проблем Африке ми не можемо да решимо“.
Италијански журналист у Ватикану Марко Тосати који је већ писао о великом утицају ”Кардинала Каспера &Co.", написао је коментар за угледни дневник "La Stampa", упозоравајући на ”Теолошки сумрак богова”. „Каспер се бламирао, јер да је когод други ово изјавио, био би са приговором о расизму избачен напоље“. Каспер је истога дана демантовао чињеницу да је икоме дао интервју, а поготово да је дао дозволу за интервју. Али само дан доцније журналист који је у име ”Зенита” интервју водио, ставио је на интернет његове одломке. Из тог тонског снимка доброг квалитета се једнозначно може чути да кардинал Каспер упућује на многе културне разлике у Католичкој цркви и нарочито на проблем у Африци. И Европљани и Африканци имају сопствене проблеме, које је најбоље на лицу места решавати, могао би, по смислу, гласити фацит Касперове изјаве. Дословни проблематични одломак његове изјаве гласи: „Локалне бискупске конференције морају имати слободан простор да решавају сопствене проблеме. Али то се не може рећи за Африку. То није могуће. Они не треба много да нам поручују шта ми треба да чинимо. То би било најбоље.“ (English: "There must be space also for the local bishops' conferences to solve their problems. But I can't say for Africa. It's impossible. But they should not tell too much what we have to do. It's best."). Кардинал Каспер није био лично доступан да ову изјаву коментарише.
Али ни конзервативно крило не спава. Тако је "La Repubblica" донела вест да је префект Конгрегације вере, кардинал Герхард Лудвиг Милер, коментарисао комунике о међувремену ванредног Синода речима ”недостојно, срамно и сасвим погрешно” ("indegna, vergognosa, completamente sbagliata"). У међувремену је кардинал Милер преко ватиканских медија демантовао ту изјаву. Папи Фрањи су ове игре изјава и демантија познати сценарији медијалне јавности. И сам је у више наврата демантовао наводне интервју-цитате који су неконтролисано бивали навођени.
Отворене дискусије иза затворених врата о Patchwork-фамилијама, претходно разведеним другобрачницима, истополним љубавним заједницама и сексуалном моралу су очигледно биле веома ангажоване и са страшћу дискутоване, тако да их је порт-парол Ватикана, Федерико Ломбарди, назвао ”крешчендом страсти”. Медијални ехо је био једнако велики када је међуизвештај објављен. Он је резимирао не само већ одавно познато, већ се односио пре свега на стање у данашњим породичним приликама. У тексту међуизвештаја се са респектом говори о ”позитивној реалности цивилних бракова”, а о хомосексуалним заједницама се вели да оне могу обогатити хришћанску заједницу. У овом документу је реч о новим пасторалним одлукама и новим пасторалним путевима.
Само једну недељу касније објављен је и закључни документ овог припремног Синода. У то је укључено преко стотину предлога за измену/допуну. Тако је настао компромисни документ у опробаном римском маниру који је у интересу свих страна. Наравно да се од две недеље Синода нису могла чуда очекивати, већ је он требало да одрази тренутно стање.
А папа о свему томе?
Папа Фрања по сведочењу учесника прати Синод помно, не укључујући се у дебате/дискусије. О свему овоме папа Фрања се није огласио. За сада ћутећи прати шта се збива у високочасном стаду Синода бискупа. Тиме он посведочује поштовање и поверење члановима Синода и не противи се колегијалном консензусу. На крају ће он, сходно канонским кодексу Римокатоличке цркве, ипак морати да донесе одлуку.
Овај папа са ципелама излизаних потпетица и са афинитетом за старомодне аутомобиле није популистички проповедник сиромаштва са ореолом непогрешивости, већ понтифекс реформи који би да заједно са народом Божјим поврати поверење које би Цркви требало указивати. О свему овоме ускоро ће се показати плодови његовог реформистичког курса.
Отуда са великом радозналошћу очекујемо у којој ће мери редовно заседање Синода бискупа прихватити inter lineam наговештена тектонска померања моралних представа о браку, породици и сексуалном моралу и тиме потврдити једно aggiornamento као витални императив ecclesia semper reformanda.
протођакон Зоран Андрић, Минхен
