Патријарх антиохијски о професору Хабибу Лаванту
Патријарх антиохијски и свег Истока Јован Х у четвртак, 15. октобра 2020, одржао је опроштајну беседу на оплеу професора Хабиба Лаванта, и притом рекао:
„Са земаљском тугом и надом у васкрсење, данас смо се опростили, заједно са свом Грчком Православном Патријаршијом Антиохије и свег Истока, од плодног великог научника, професора Хабиба Лаванта. Данас је отишао од нас као што то чине велики људи, наоружан моћним покојем и животом приметим као миомирисни тамјан угодан Господу Исусу Христу. Данас смо се опростили од драгог брата и пријатеља са којим сам лично имао част да будем блиско упознат. Данас се опраштамо од човека чије је срце горело за Цркву Христову. Данас смо се опростили од велике личности који је служио Антиохијској Цркви на свом радном месту и био је мост комуникације са Грчком Црквом и грчким народом.
Хабиб Лавант је блиставо име, пријатељ и сабрат Баламанда, а преко њега и све православне Антиохије. Од малог детета у племенитом Алепу, преселио га је још у његовом раном животу у Баламанд, педесетих година прошлог века, тадашњи епископ Алепа Илија Моавад, блаженопоч. патријарх антиохијски и свег Истока. Из Баламанда и Богословског института, из сиромаштва и једноставности тих дана, одлази у Патмос у Грчку и завршава студије. Тада се почетком седамдесетих година вратио као професор грчког језика на отвареном Богословском институту у Баламанду. Образовну каријеру на Институту завршио је деведесетих и раних 2000-их.
Све ово, и Антиохијска Црква, са свиме што представља, укорењено је у његовом срцу и бићу. Многи који су познавали овог човека, препознају његову велику љубав и захвалност према Антиохијској Цркви и његову везаност за пријатељство са преблаженим Илијом IV Моавадом, епископом алепским, а затим патријархом антиохијским и свег Истока, (1970-1979 ). Такође је био веран онима који су пратили његов рад из реда епископа, посебно нашем брату епископу Павлу Јазидију, митрополиту алепском.
Хабиб Лавант, син Антиохијске Цркве и њен амбасадор у Грчкој, данас нас напушта, и као Цркву и као народ. Оставља нас старина који је добро познавао Антиохијску Цркву, њене патријархе, епископе и свештенике. Оставља нас син Алепа, професор на Баламанду, пријатељ и ментор својих ученика са Богословског института Светог Јована Дамаскина. Оставља нас данас наставник грчког језика, који га је уносио у срца и усађивао га студентима својим шармантним ликом.
... Антиохијска Црква осећа захвалност и изражава му захвалност. Данас, док изражава саучешће његовој малој породици, она се теши, будући да је његова велика породица, она почаст коју има тако висока личност, која је своју каријеру обележила неизгладивим утицајем.“
Патријарх антиохијски и читавог Истока Јован Х.
Извор: Антиохијска патријаршија
