Патријарх Иринеј на Ђурђиц служи на Чукарици

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће светом архијерејском Литургијом у петак, 16. новембра 2018. године, на празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија, у храму посвећеном том великом Божјем угоднику на Чукарици са почетком у 9 часова, сазнаје Радио Слово љубве.

Црква Светог Ђорђа на Бановом брду је православна црква на територији општине Чукарица у Београду. Црква је грађена у периоду од 1928. и 1932. године, по пројекту руског архитекте Андросова. Налази се на самом ободу брда над Савом и старом Чукарицом у Зрмањској број 1.

Како Чукарица није имала свој храм, трговац Митар Јовановић се обратио српском патријарху Димитрију јануара 1925. са жељом да у знак сећања на своје двоје прерано преминуле деце, Јулијане и Љубомира, уступи земљиште за изградњу цркве. Јовановић је имао и две изричите жеље: да храм буде посвећен светом великомученику Георгију - његовој крсној слави, и да се испод будућег храма налази његова породична гробница. Пројекат храма дело је арх. Василија Андросова, а маја 1928. освећен је камен темељац, а градња је завршена 1932. Унутрашњост храма није фреско живописана, него је урађен складан молерај који се утапао у спољашњу лепоту храма. Потпуној лепоти унутрашњости храма допринео је иконостас израђен у дуборезу у духу охридске дуборезачке школе, а дело је Нестора Алексијевића. На зидовима су иконе великих димензија, међу којима се посебно истиче икона Светога Николе, оригиналан рад руског сликара Колесникова. У оквиру Цркве Св. Ђорђа ради и дечје обданиште "Ђурђевак".

Црква Светог Ђорђа има основу у облику уписаног крста – тролиста и грађена је у неовизантијском стилу, што је било карактеристично за сакралне објекте које су грађене у Београду између два светска рата. Елементи за градњу ових цркава налазе се на нашим црквама из средњег века, које су припадале моравској школи.

Црква се у основи састоји од следећих делова: главни улаз, припрата, главни – централни део, олтарска апсида и певничке апсиде.

Главни улаз у цркву је наглашен стубовима, на које се наслања архиволта, са једне и друге стране врата. Припрата или нартекс је део цркве који се налази између главног улаза и централног дела цркве. Главни – централни део цркве (наос) налази се испод главне куполе, између припрате, олтарског простора и певничких апсида. Олтарска апсида налази се на источној страни цркве. Са спољне стране апсида је петострана, а изнутра је полукружна. Са унутрашње стране олтарску апсиду затвара иконостас. Певничке апсиде налазе се по једна са северне и јужне стране цркве и отворене су према наосу.

Спољни изглед цркве је богато украшен разним декоративним елементима од вештачког камена, подељен на два дела профилисаним тракама. Изнад главног улаза у цркву са западне стране се налази икона Светог Ђорђа. Кубета звоника завршавају се калотама, изнад којих се налазе јабука и крст.

Иконостас је настао у времену од 1930. до маја 1952. године, у духу македонског дрворезбарства. За резбарске радове је заслужан Нестор Алексијев, уметник из Скопља, док је сликарске радове урадио непознати уметник из Русије.

Извор: Радио Слово љубве