Патријарх Иринеj на обележавању Дана Архива у Србији

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствовао је 15. децембра 2014. године обележавању Дана Архива у Србији

Тим поводом приређен је следећи програм: отварање две изложбе поводом обележавања значајних јубилеја – „Почиње рат: 1914. У документима Архива Србије“ и „Архив Србије књижевницима и композиторима“, представљање шест најновијих издања Архива Србије, додела „Златне архиве“ Фондације Александра Арнаутовића и годишње награде Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић.

Изложба „Почиње рат: 1914. у документима Архива Србије“

Изложбу „Почиње рат: 1914. у документима Архива Србије“ отворио је министар културе и информисања Иван Тасовац који је подсетио да је пре тачно годину дана, поводом обележавања 115 година од оснивања Архива Србије, најавио да ће архиви бити један од приоритета политике Министарства културе.

 „Током претходних 12 месеци завршен је Нацрт закона о архивској грађи и архивској служби, а тренутно су јавне расправе у Новом Саду, Нишу и Београду. Прошле године рекао сам да приликом обележавања свих важних јубилеја који нас чекају нећемо погрешити једино уколико посебно место припадне српским архивима и вредним материјалима који се чувају у њиховим фундусима. Архиви нам казују како се историја заиста одвијала, а не како ми или неко други мисли или би желео. Архиви нас подсећају колико је важна линија која у нашој представи о прошлости раздваја знање од незнања, имагинарну прошлост од прошле стварности, уметничку слободу од  научне одговорности, произвољно тумачење историје од историјских чињеница“ – истакао је у свом говору министар културе, наводећи да је у протеклих годину дана Архив Србије одиграо значајну улогу у програму обележавања стогодишњице Првог светског рата и да је за државу, културу и народ веома важно да је државни архив видљиво присутан на међународној сцени.

Поред докумената Архива Србије о аустроугарској политици према Србији, Сарајевском атентату, Јулској кризи, почетку Првог светског рата, на изложби „Почиње рат: 1914. у документима Архива Србије“ су представљена и изабрана документа о односима Србије са савезничким државама, војним операцијама српске војске, аустроугарским ратним злочинима, страним санитетским мисијама, Српском потпорном фонду. Посетиоци имају прилику да виде документа Краљевине Србије о спољној политици уочи и током првих месеци рата, извештаје Врховне команде о стању на ратишту, извештаје о страдалима, заробљенима и рањенима, предлоге за унапређења, честитке председника француске владе, британског и руског министра спољних послова поводом победа српске војске, Нишку декларацију.

Међу изложеним документима налазе се: писмо гувернера Босне и Херцеговине Оскара Поћорека аустроугарском министру финансија Леону Билинском о политици према Србији и становништву у Босни и Херцеговини, дојава о претњи по безбедност Франца Фердинанда упућена аустроугарским властима у Загребу, Ултиматум Аустроугарске Србији, одговор Владе Краљевине Србије на Ултиматум, телеграм објаве рата Аустроугарске Србији, потпис Гаврила Принципа, његове белешке и скице на страницама књиге немачких новела.

Изложбену поставку прати богато илустрован каталог на 260 страна. Аутори изложбе и каталога су: др Мирослав Перишић, Јелица Рељић, Александар Марковић и Бранко Богдановић.

После изложби одржаних у фебруару и јулу, као и изложбе у Прагу у децембру 2014. године, изложба „Почиње рат: 1914. у документима Архива Србије“ четврта је поставка Архива Србије на тему Првог светског рата. Реализацију изложби омогућило је Министарство културе и информисања у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата.

Изложба ће бити отворена до 15. марта 2015. године, радним даном од 10 до 15, а суботом од 10 до 14 часова.

Изложба „Архив Србије књижевницима и композиторима“

Изложба на отвореном „Архив Србије књижевницима и композиторима“, испред здања Архива Србије, приређена је поводом годишњица рођења и смрти истакнутих стваралаца и на њој су представљена документа из фондова и збирки Архива Србије о животу и делатности: Бранислава Нушића, Јована Скерлића, Стевана Мокрањца, Ђорђа Поповића Даничара и Даворина Јенка.

Говорећи о изложби „Архив Србије књижевницима и композиторима“ др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, је нагласио да ће Архив Србије сваке године, поводом годишњица рођења или смрти значајних личности приређивати изложбе испред зграде и објављивати књиге посвећене тим личностима у којима ће се наћи и део докумената који се чувају у Архиву.

 „Изложбом „Архив Србије књижевницима и композиторима“ покушавамо да скренемо пажњу и оним људима који су свакодневни пролазници поред ове зграде шта се све у овој згради чува. То ће бити убудуће пракса и почетак и наговештај новог стратешког програма“ – најавио је др Мирослав Перишић. 

Изложбу „Архив Србије књижевницима и композиторима“ прате издања новопокренуте библиотеке „Подсећања“ која је приредила ауторка изложбе Јелица Рељић. Циљ је да се избором докумената допуне сазнања о ствараоцима чији су појава и дело утицали на духовне прилике времена, а чије стваралаштво утиче на данашње генерације.

Поставку чине – писма, фотографије, плакати, нотни записи. Међу изложеним документима посебну пажњу привлаче: указ краља Александра Обреновића о постављењу Бранислава Нушића за драматурга Народног позоришта, извештаји Бранислава Нушића као вицеконзула Краљевине Србије у Серезу и Приштини, рукопис драме Бранислава Нушића „Под облацима“, упис Јована Скерлића у књигу истраживача Државне архиве, говор Јована Скерлића у Народној скупштини 1914. године, молба Стевана Мокрањца за државну стипендију ради изучавања музике, мишљење Јосифа Маринковића о Мокрањчевим делима, обавештење Бранислава Нушића да је Даворин Јенко постао стални члан Народног позоришта 1887. године, нотни запис српске химне од Даворина Јенка, повеља Друштва српске словесности о избору Ђорђа Поповића за дописног члана, указ краља Милана Обреновића и берат султана Абдул Хамида II о постављењу Ђорђа Поповића за генералног конзула Краљевине Србије у Скопљу.

Изложба ће бити отворена до 15. марта 2015. године.

Представљање најновијих издања Архива Србије 

У оквиру програмa обележавања Дана архива у Србији одржано је кратко представљање шест најновијих издања Архива Србије: каталога изложбе „Почиње рат: 1914. у документима Архива Србије“, зборника докумената „Први светски рат у документима Архива Србије“, том I и четири издања библиотеке „Подсећања“ („Бранислав Нушић 1864–1938. У фондовима и збиркама Архива Србије“, „Ђорђе Поповић Даничар 1832–1914. У фондовима и збиркама Архива Србије“, „Стеван Мокрањац 1856–1914. У фондовима и збиркама Архива Србије“ и „Јован Скерлић 1877–1914. У фондовима и збиркама Архива Србије“).

Поводом Дана архива у Србији уручене су годишње награде: „Златна архива“ Фондације Александра Арнаутовића и награда Ђурђа И. Јеленића Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић.

Награде „Златна архива“

Награде „Златна архива“ из Фондације Александра Арнаутовића додељују се заслужном појединцу и архивској установи. Фондацију су установиле ћерке Александра Арнаутовића, Маргерит и Анђица Арнаутовић, 14. децембра 1998. године, ради трајног чувања и неговања успомене на др Александра Арнаутовића, управника Државне архиве од 1939. до 1941. године. Комисија за доделу награда у саставу Јелица Рељић, саветница за унапређење архивске делатности у Архиву Србије, Нада Петровић, самостална саветница у пензији и Златибор Марковић, архивски саветник у Архиву Србије, доделила је награде „Златна архива“ за допринос архивској струци за 2014. годину Архиву Српске академије наука и уметности и Митру Тодоровићу, архивском саветнику у Архиву Југославије.

Добитницима су додељене скулптуре „Минијатура Архива Србије“ рад вајара Зорана Ивановића, повеље и новчане награде. Награду је у име Архива САНУ примио академик Василије Крестић, управник Архива САНУ. Награде је уручила Јелица Рељић. 

Образложење Комисије можете преузети овде.

Награда Ђурђа И. Јеленића

Из Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић, коју је установила Даница Јеленић 1970. године, сваке године додељује се награда Ђурђа И. Јеленића, управника Државне архиве од 1929. до 1938. године. Награда се додељује за научни рад из области архивистике и историографије, објављен 2014. године, писан претежно на основу архивске грађе која се чува у архивима у Србији.

На седници одржаној 17. новембра 2014. године, Жири за доделу годишње награде Задужбине, у саставу др Миле Бјелајац, научни саветник Института за новију историју Србије, др Петар В. Крестић, научни саветник Историјског института и Александар Марковић, архивист у Архиву Србије, донео је одлуку да се награда равноправно додели др Љубодрагу П. Ристићу за монографију „Србија у британској политици 1889–1903“ у издању Балканолошког института САНУ и др Радмили Радић и др Момчилу Исићу за монографију „Српска црква у Великом рату 1914–1918“ у издању издавачке куће „Филип Вишњић“ из Београда. Награду је у име Управног одбора Задужбине уручила проф. др Татјана Суботин-Голубовић.

Образложење Жирија можете преузети овде.

Обележавању Дана архива у Срији присуствовали су: Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Андрија Младеновић, заменик градоначелника Београда, Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ, Дејан Ристић, државни секретар Министарства културе, Александра Фулгоси, помоћница министра културе за заштиту културног наслеђа, Сира Миори, директорка Италијанског института за културу, Здравко Шотра, режисер, проф. др Аника Сковран, Анђица Арнаутовић, директори архива у Србији и друге јавне личности.

Извор: Архив Србије