Патријарх Иринеј на прослави Имена Богородичиног у Бечу

Био је то, како је један посматрач рекао, «звездани час» међуцрквеног дијалога. Патријарх Иринеј, 45. првојерарх Српске Православне Цркве дошао је данас поподне у бечку Градску Халу да би присуствовао јубиларној, педесетој прослави римокатоличког празника Имена Богородичиног, највећој прослави аустријских римокатолика. Његова Светост свечано је поздрављен како од организатора тако и од главног предавача, великог немачког педагога религије Алберта Бизингера, професора Универзитета у Тибингену.

Преосвећени Епископ средњоевропски Г. Константин, замољен да поздрави окупљене вернике, истакао је да Пресвету Богородицу, чије Име данас римокатолици прослављају, поштују како православни тако и римокатолици, те да оне «штити све оне који јој се молитвено обраћају». Прослави «Имена Маријиног» у Бечу присуствовали су и Његово Блаженство Архиепископ охридски Г. Јован и Преосвећени Епископ далматински Г. Фотије.

Сала «Д» бечке Градске Хале највећа је сала Аустрије: само у партеру може да стане око 10.000 места.

Римокатолички празник «Име Маријино» успоставио је папа Инокентије XI (1676-1689), а у процесу проглашавања празника учествовао је и капуцински монах Марко д´Авиано, који је био активан и на бечком двору онога времена. Папа Инокентије XI је прогласио празник сећања на дан када су 1683. године Османлије коначно одбијене од бечких зидина, даном молитве благодарности за целу Римокатоличку цркву. Хришћанске трупе, предвођене пољским краљем Јаном Собијеским, које су протерале Турке, носиле су заставе са представом Пресвете Богородице са Покровом. Празник је био најпре одређен за прву недељу после празника Рођења Пресвете Богородице (8. септембар), да би га папа Пије X (1903-1914) фиксирао на 12. септембар, дан када је извојевана победа над Османлијама. Масовне прославе «Имена Маријиног» иницирао је фрањевац патер Петрус Павличек (1902-1982) као знак сведочења живе Вере.

Јутрос је Његова Светост служио Свету Архијерејску Литургију у храму Васкрсења Христова у бечком Другом Кварту. Саслуживали су Преосвећени Епископи СПЦ бачки Г. Иринеј, средњоевропски Г. Константин, далматински Г. Фотије и Викарни Епископ Моравички Г. Антоније. Осим тога, Патријарху српском су саслуживали Митрополит аустријски Г. Михаил из Васељенске Патријаршије, Епископ женевски Г. Михаил из Руске православне цркве у Епископ централноевропски Г. Серафим из Румунске православне цркве.

У својој проповеди Његова Светост је позвао вернике да буду благодарни Господу: и оно што називамо «својим» представља дар Божији, истакао је првојерарх СПЦ. У овом контексту је и сам Патријарх благодарио Богу на «овом дивном дану», мислећи при том на молитвену прославу 150-годишњег јубилеја Српске православне црквене општине у Бечу, у Аустрији коју је назвао «пријатељском и комшијском земљом».

У контексту српске дијаспоре Патријарх је указао на веома јаку везу између Срба и Цркве. Он је подсетио на многобројне сеобе које су Срби као народ преживели. При том је Црква, «као брижна и нежна мати» увек била са својим народом, истакао је Патријарх српски у Бечу. А народ који је остављао чак своје домове у старој отаџбини, није оставио своју веру и своју цркву, већ их је свуда са собом носио, као и све што је црквено: свете мошти и свете иконе.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј допутовао је 10. септембра у Аустрију у архипастирску посету Епархији средњоевропској и Црквеној општини Беч, а поводом јубилеја бечке Црквене општине. Но, харизма Његове Светости оставила је дубок утисак како на аустријске Србе тако и саме Аустријанце, док Патријархови прецизни и чврсти ставови импонују како његовим саговорницима тако и медијима, који у великој мери веома позитивно извештавају о посети српског првојерарха.

Сутра ће Његова Светост посетити кардинала Кристофа Шенборна, надбискупа Беча, Хајнца Фишера, савезног председника Аустрије и Михаела Хојпла, градоначелника Беча. У поподневним часовима Патријарх ће посетити грчку саборну цркву у Бечу на позив Митрополита аустријског Г. Михаила.

Информативна служба Српске православне епархије средњоевропске