Патријарх Иринеј на прослави славе Српског лекарског друштва

Патријарх Иринеј на прослави славе Српског лекарског друштва
Патријарх Иринеј на прослави славе Српског лекарског друштва
Патријарх Иринеј на прослави славе Српског лекарског друштва
Патријарх Иринеј на прослави славе Српског лекарског друштва

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј преломио је колач и честитао славу Светог великомученика Георгија представницима Српског лекарског друштва, који су предвођени Патријархом заблагодарили Богу и Његовом угоднику Светом Георгију за сва доброчинства.

Oснивање овог Друштва дошло је после новосадске "Матице Српске"(1826.), првих гимназија у Сремским Карловцима, Крагујевцу и Београду, затим "Лицеја" у Крегујевцу и Београду, "Српских новина"(1834.) и Вујићевог позоришта(1834.-1836.), а пре "Српског ученог друштва"(1886). Поставши једно од "огњишта српске науке", Српско Лекарскo Друштво је историјска тековина овог народа, његове медицинске и опште културe. Још средином 1842. године две београдска лекара: др Крало Пачек(наш први балнеолог) и др Емерих Линдермајер( први шеф војног санитета) "дали су предлог да се у Београду оснује Лекарско читалиште које би помогло лекарима да прате савремене тековине науке." Забележено је да су и друга два београдска лекара др Аћим Медовић(професор Велике Школе) и др Јован Валента(први управник "Варошке болнице у Палилули") 60-тих година прошлог века покренули идеју да се с истим циљем оснује "Друштво београдских лекара". По њиховој замисли ово друштво треба да окупи и oкрене на стручну активност десетак лекара који су у то време радили у Београду. Међутим, у оба случаја сви покушаји су пропали. "због неразумевањa надлежних, као и због неких других разлога...

Оснивачи Српског Лекарског Друштва били су: Аћим Медовић, Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Хољец, Бернард Брил, Сава Петровић, Јулијус Ленк, Марко Полак, Владан Ђорђевић, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир. Оснивачима ће се убрзо придружити још Јосиф Панчић и Младен Јанковић, који су приликом првог састанка били одсутни.

Српско Лекарско Друштво ће са девет редовних, једним почасним и 34 дописна члана из унутрашњости, као и "24 лекара из словенских и других земаља" 5. августа 1872. године званично отпочети са редовним радом. Друштво ће већ од тих првих дана поред сталешких питања на својим седницама почети да се бави и стручним радом везаним за медицинске, здравствене и социјалне прилике у српском народу. Тако ће оно већ од првог тренутка, да "... ради нарочито на статистици болести не само у Србији, већ и у земљама у којима српски народ живи, да тражи узроке болестима, уколико су они у народним и географским особинама и да проучава средства којим би се ти узроци најпоузданије уклањали...". На тај начин "...Српско Лекарско Друштво је од самог почетка свог рада постало Дручтво свих Срба, не само у Србији него и ван ових граница..." - како је то записао, др Војислав Суботић(1922.) у својој "Историји Српског Лекарског Друштва" издатој поводом педесете годишњице постојања и рада.

   Овај часопис Српског Лекарско Друштва, ће на Међународној изложби у Лондону 1901. године бити изложен у српском павиљону и добити прву награду за техничку опрему у уредништво.

За постојање и рад Српско Лекарског Друштва, односно лекара окупљених око њега, везана је појава многих значајних медицинских и друштвених институција у Србији. На првом месту, ту је оснивање српско Друштва Црвеног Крста(1876.), па Главног Санитетског савета(у које је Друштво именовало шест чланова), затим припрема и оснивање Медицинског факултета у Београду од 1914 до 1920 године. Од посебног значаја је активно учествовање Српско Лекарског Друштва у стварању српског здравственог законодаваства све до 1941 године.