Патријарх Иринеј осветио Парохијски дом у Вишњици
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је данас, 11. октобра 2015. године, свету архијерејску Литургију у цркви Преноса моштију Светог Николаја у београдском насељу Вишњици.
После причешћа благоверног народа Патријарх српски г. Иринеј је освештaо новосазидани Парохијски дом.
Насеље Вишњица спада у ред старијих насеља у околини Београда. На овом подручју откривени су предмети из разних историјских раздобља. Први писани помен појављује се 1645. године у рукуписној књизи коју ,,написа Иларион у Вишњицу''. У црквеној порти налазе се сачувани делови стубова клесаних у камену за које се претпоставља да су могли припадати некој старијој цркви. Први помен цркве у Вишњици у архивским изворима налазимо у тефтерима митрополита Мојсија Петровића из 1713 године. У тефтеру од 22. фебруара исте године написаном у Београду, Митрополит бележи: ,,За вишњичку цркву погодисмо с махром, что ће изидати, за нихније руке 35 форинти'', док се исте године у запису помињу и свештеници у Вишњици Цвеја и Стојка.
О постојању вишњичке цркве у првој поливини 18. века сведочи запис на Јеванђељу које је 1738. године приложио овој цркви Никола Петровић, свештеник вишњички. Из истог записа сазнајемо да је првобитна црква била повећена архангелима Михајлу и Гаврилу. Под овим именом црква се појављује у попису имања цркава и манастира из тридесетих година осамнаестог века. У овом попису се наводи да је вишњичка црква, ,,Храм Св. Архистратигов'', имала богат црквени инвентар. Подаци о судбини вишњичке цркве у другој половини осамнаестог века, на жалост, нису сачувани. Из архивских података знамо да је она у првим деценијама 19. века била у рушевинама и служила као мајдан одакле је одношен камен за изградњу цркава и других грађевина у Београду. Вишњицу је долазио 1829. године и мајстор Јања по налогу кнеза Милоша тражећи где би могао наћи камена. Нигде на другом месту га није могао наћи осим у Вишњици на месту где се налазила стара црква и старо гробље. О овоме је кнеза Милоша известио Петар Лазаревић који каже да се на старом селишту могло наћи око 1000 кола камена али да је у разговору са Вишњичанима сазнао да и они имају намеру да праве цркву у свом селу.
Садашња црква подигнута је 1838. године. Пошто у том тренутку црква није била до краја завршена, становници села моле кнеза Милоша за дозволу да могу сакупљати прилоге у Београду за довршење цркве и набавке потребне опреме за њу. У ово време је настао стари иконостас цркве који се на жалост није сачувао до данашњих дана. Данашња црква посвећена је Преносу моштију Светог оца Николаја. То је једнобродна грађевина са једном апсидом и две полукружне певнице. Зидана је од камена и споља је украшена фризом аркада које се нижу дуж целе површине фасада. По свом архитектонском склопу и украсима, црква представља карактеристичан пример црквене архитектуре у Србији Милошевог времена. Данашњи иконостас урађен је тридесетих година прошлог века. Прва озбиљнија реконструкција на цркви почиње осамдесетих година за време свештеника Илије Росића, када је црква споља омалтерисана и урађена пикована фасада. Деведесетих година прошлог века, црква је живописана за време свештеника Душана Јовановића.
Од 2002. године, старешина цркве је протојереј-ставрофор Радомир Радовановић. Залагањем старешине цркве, Црквеног одбора и парохијана, 2003. године започето је урађене црквене порте. Асфалтирани су приступни путеви и пут у самој порти цркве, урађене су камене подзиде и озелењавање површина. Затим је 2007. године подигнута капела за паљење свећа. 2006. године је започета изградња Парохијског дома који је 2008. године стављен под кров. Црква је препокривена новим црепом 2009. године. Нови мермерни под цркве урађен је 2011. године, а 2015. године реконструисан је стари звоник из тридесетих година прошлог века који је подигнут за време краља Александра. Уз то, 2015. године довршени су и радови на унутрашњем уређењу Парохијског дома. Црквена општина Вишњица од 2008 године има две парохије. Први парох вишњички јереј Мирко Видачак опслужује стари део насеља Вишњице. Други вишњички парох протојереј-ставрофор Радомир Радовановић опслужује нови део насеља Вишњичку Бању.
