Патријарх Иринеј: Покајте се и верујте у Јеванђеље
У оквиру библиотеке Константинов пут, Епархија нишка је објавила зборник проповеди Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја које су произнесене у периоду од 1975. до 2010. године, док је он седео на трону епископа нишких.
Зборник проповеди носи наслов Покајте се и верујте у Јеванђеље. У предговору ове књиге садашњи Епископ нишки Јован истиче да су архипастирске проповеди свог претходника на нишком архијерејском трону, а сада Патријарха Иринеја, богогласно сведочанство о неуморном “проповедању Речи” Божје, о упорном “настојању у време и у невреме” на спасењу људском, о таквом трезвеноумном “кару” и очинском “запрећивању' у циљу исправљања заблуделих, о таквом човекољубивом “тешењу, са сваком стрпљивошћу и поуком” у духовном руковођењу душа жедних живе воде Бога Живога.
Зборник је сачињен од шест тематских целина: Светлост Христова просветљује све (проповедина Господње празнике); Пресвета Богородице, спаси нас! (проповеди на Богородичине празнике); Диван Бог у Светима Својим (проповеди на светитељске празнике); Покајте се и верујте у Јеванђеље! (проповеди на јеванђелске теме); За Крст часни и Слободу златну (проповеди на празнике српских Светитеља); Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте (предавања на теме пастирског богословља).
Треба одмах рећи да проповеди објављене у зборнику чине део сачуваних проповеди некадашњег Епископа нишког, а данас Патријарха српског, тако да овај зборник представља први од више будућих томова архипастирских проповеди, обраћања и предавања. Проповеди су, за објављивање у овом зборнику, изабране из обимне текстуалне грађе коју је аутор оставио за собом у архиви Епархије нишке. Из текстуалних материјала, који су уредништву били на располагању, види се да се аутор, са великом пажњом, припремао за сваку литургијску беседу. Са друге стране, темељитост припремања беседе, то јест свесно предупређење сваке импровизације открива и велико богословско поштовање проповедника према верницима-слушаоцима. Ове беседе су словесни плод ауторовог вишедеценијског архипастирског “трезвовања у свему” ради јединства и напретка Цркве, “злопаћења” ради очувања и напретка богоповерене му пастве, “вршења дела јеванђелиста и испуњавања служења” – проповедања Христа Распетога и Васкрслога свакоме и свима. За ауторов беседничко-педагошки поступак карактеристично је и то да је библијске и богословске теме увек прожимао примерима из свакодневног живота, да би садржину проповеди што више приближио верницима, а њих - спасоносној и животворној истини Речи Божије.
Од дана, када је 2/15. јуна 1975. био устоличен на древнохришћанску катедру епископа нишких, када је у приступној епископској беседи нагласио да “епископ Српске Православне Цркве нема потребе да ствара свој лични програм, јер је његов рад програмиран Светим Јеванђељем, светим канонима и освештаним Предањем, које је српском свештенослужитељу оставио Свети Сава”, тадашњи Епископ нишки Иринеј се неодступно држао тог “светосавског устава којег су се држали сви његови велики и свети претходници на трону епископа нишких”... Нишка епархија је, данас, по простору и броју верних, највећа у нашој Цркви. Зато није мала и лака ствар бити на челу једне такве епархије. Отуда је разумљив и оправдан страх који испуњава моју душу, у тренутку када ми Црква поверава једну такву дужност, за коју је неопходна ревност Светих Пророка, мудрост и љубав Светих Апостола и истрајност Светих Подвижника. У овом значајном догађају, дубоко свестан тежине бремена и величине поверене ми дужности, неисцрпну утеху и надахнуће за радосно ношење крста епископске службе, налазим у речима Господњим, изреченим Светим Апостолима, када их је Он - васкрсли Господ, послао у свет да проповедају Свето Јеванђеље ... (стр. 18)
Од почетка свог епископског служења, попут свих истинских светосавских епископа Српске Православне Цркве, никада није одвајао програм Светога Јеванђеља и јеванђелски идеал од учешћа Цркве у конкретном крсноваскрсном историјском животу народа српског, како је и обећао у поменутој беседи на устоличењу: “У свим страдањима и народним трагедијама Црква је увек била уз народ и са њим, и у добру и у злу, делила његову судбину. У страдањима народним, Црква је патила као и њен народ, и подгревала и јачала веру и наду у победу добра над злом, правде над неправдом. Останите и сада уз Цркву као уз тврди град, као уз светионик који обасјава вашу прошлост и осветљава ваш пут у будућност. Црква Православна је наш народ увела у ред историјских и културних народа, и надахнула Га да створи дела непролазне вредности културног стваралаштва. Без Цркве нема духовног и моралног живота, а без тога се ни човек не би могао назвати истинским човеком”.
Та два идеала - идеал јеванђелски, новозаветни, остварен у непребројним Светитељима Божијим, обоженим људима Божијим, и - идеал светосавски, остварен у Светом Сави Српском, равноапостолном и васељенском, живом човеку Бога Живога, уствари тај двоједни и јединствени идеал богољубивог човекољубља и човекољубивог богољубља, хришћанског православног родољубља и отачаствољубља, хришћанске љубави према свим људима и народима, према свецелој твари Божијој, одредио је благословени оквир свих видова епископског служења Епископа нишког Иринеја, аутора књиге Покајте се и верујте у Јеванђеље, коју Епархија нишка објављује у знак најдубљег поштовања према Епископу Цркве Христове, који је - тридесет и пет година (1975 - 2010) трудио, сејао и заливао, орао и преоравао нишку Њиву Господњу - исписивао крвљу, знојем и сузама душе своје странице живе књиге Епархије нишке. А та се књига исписује већ вековима саборним и непрекинутим цркво-саздатељским трудом хришћанских покољења од времена ранохришћанских Мученика наисуских и, потом, Св. цара Констанина Великог, првог хришћанског цара, родом из Наисуса (данашњега Ниша), преко средњовековних тиховатеља нишкога краја и Новомученика за Крст часни и Слободу златну у временима турскога ропства, све до данас.
Тим путем светоконстантиновским - путем ношења свога крста у хођењу за Христом (Лк. 9, 23), путем Крста као знака свепобеде Христове над светом (Јн. 16,33), путем преображења света и историје силом Крста Христовог који побеђује, ходили су, кроз векове, Епископи нишки и, заједно са њима, свештеници, ђакони, монаси и верници богоспасаване Епархије нишке. Зато и библиотека коју покреће ова Епархија носи назив “Константинов пут”, а прво издање јесте управо књига Покајте се и верујте у Јеванђеље, зборник у коме су објављене изабране архипастирске беседе које је Његова Светост Патријарх Српски Иринеј изговорио са катедре Епископа Нишког у периоду свога епископовања у Епархији нишкој од 1975. до 2010. године.
За наслов књиге узете су речи Господње упућене Галилејцима на почетку Његове проповеди: “Покајте се и верујте у Јеванђеље” (Мк. 1, 15), јер оне, на најбољи начин, изражавају саму суштину како проповеди Јеванђеља, тако и самог хришћанског живота, живота у Христу: покајање (покајно одрицање од почињених греха - преумљење, промена етоса и свецелог начина умовања, осећања и живљења) и вера у Јеванђеље, у Добру Вест Божију човеку, а то је – Оваплоћење Божије и обожење човеково, спасење у Христу.
У уводном делу зборника, уместо предговора, дата је ауторова беседа приликом устоличења на трон Епископа Нишких, 2/15. јуна 1975, под насловом “Јеванђеље, канони, Предање - светосавски програм епископског служења”. Беседе које следе систематизоване су и заокружене око једне теме. Занимљива је чињеница коју је уредништво открило током реализације овог зборника, а то је да рукописни материјал открива да је аутор имао наглашени осећај за детаљ и лепоту изражавања. Првојерарх је, за своје беседе, састављао концепте у којима је, у основним цртама, разрађивао тему празника или тумачења Јеванђеља. За уредништво је најбитније да је концепте беседа записивао својеручно и да их је сачувао, а онда их, током рада, допуњавао новим идејама, замењујући поједине речи или изразе прикладнијим или јаснијим синтагмама. Концепт беседе је аутору служио као подсетник, на основу кога је, током саме литургијске проповеди, развијао беседу надахнут Духом Светим. Захваљујући троиподеценијском личном труду и марљивости аутора, у епархијској архиви је остао огроман материјал који тек треба да буде научно истражен и проучен, класификован и архивиран на одговарајући начин, у складу са архивско-библиотечким стандардима.
Надахнуте, пре свега, богослужењем Цркве и извирући потпуно из њега, прожете изванредним познавањем Светога Писма Старога и Новога Завета, као и житијске и патристичке литературе и мисли, ауторове беседе су богате богословско-догматском, етичком и духовно-историјском садржином. С друге стране, оне су често поетски надахнуте, удивљене пред микро-космичком тајном човекове личности, пред тајном васионе и историје, пред красотама природе која нас окружује. Аутор основну мисао и поруку сваке своје беседе увек износи на реторички јасан и библијски једноставан начин, тако да је сваки верник може примити у своје срце и умом својим разумети. У својим беседама и проповедима аутор је синтетисао педагошки дар и хришћанску ученост са надахнућем и једноставношћу изражавања.
Плетући се око богослужбеног круга празника црквене године и библијских тема, ауторове беседе су увек у литургијској функцији, тако да оставља велики залог за будућност пошто истиче да је главни педагошки циљ црквене, тј. литургијске, проповеди изграђивање Цркве као живе и делатне литургијске, историјско-есхатолошке заједнице.
Ауторове проповеди објављене у зборнику Покајте се и верујте у Јеванђеље сведочанство су истина које се тичу саме тајне Цркве и саборности, као и тајне спасења у Цркви. С друге стране, оне откривају правог светосавског епископа, строгог а брижног архијереја, који - на мојсијевски и светопавловски начин - воли свој народ, али га, истовремено, и очински правично опомиње, укорева и, када је то потребно, обличи ради исправљања и враћања на пут Христов. Врло је занимљиво истаћи и да се – кроз проповеди – препознаје да је аутор у сталном додиру са народом и да добро га познаје, да осећа дах свога народа, осетљив је за муку и невољу народну, састрадава са својом паством, има велику љубав према епархијанима и велику жалост због оних који скрећу са пута Христовог и отпадају од Цркве; он улази у менталитет и душу народну да би исти тај народ привео саборном уму Цркве, уздигао га на висине Јеванђеља и црквенога етоса; он народне мудрости оплемењује и продубљује Божанском премудрошћу црквенога ума.
ђакон мр Ивица Чаировић
