Патријарх Иринеј у храму Светог Саве у Ванкуверу
После свете архијерејске Литургије у храму св. архангела Михаила, Његова Светост Патријарх српски Иринеј, администратор Епархије канадске, посетио је најстарији храм у Ванкуверу посвећен првом српском Архиепископу, Светом Сави. Дочек код цркве био је величанствен: мноштво благоверног народа Ванкувера и околине дочекало је Поглавара Српске Цркве са радошћу и са великом љубављу.
Вечерње богослужење је служио један од надлежних парохијских свештеника, јереј Марко Радмановић, и о. Роман Саплан, свештеник Украјинске Православне Цркве, као и протођакон Дамјан Божић. За певницом су појали протојереј-ставрофор Василије Томић, архијерејски заменик; протојереј-ставрофор Драго Кнежевић, старешина овога храма; протојереј-ставрофор Мирослав Дејанов, дугогодишњи парох при овој цркви, и протојереј Малиша Миловановић, старешина храма св. архангела Михаила у Ванкуверу. На јектеније је одговарао својим умилним појањем најбољи црквени хор западне Канаде „Стеван Мокрањац“, који сваког богослужења поји у цркви Светога Саве.Речи добродошлице у име парохијског свештенства и верног народа Ванкувера изговорио је протојереј-ставрофор Драго Кнежевић. Његова Светост се обратио присутним верницима поучним речима Архипастира да чувају своју веру, традицију, обичаје и језик од разних бура и таласа. У својој беседи цитатом из псалма 133: „Како је дивно кад браћа сложно живе“ поучио да благослов почива онде где постоји заједничка хришћанска љубав и слога, што управо чини здраве и чврсте темеље наше вере.
После примања благослова од Првојерарха Српске Православне Цркве, прешло се у свечану салу на послужење које су припремиле вредне чланице Кола српских сестара. За овај велики празник уприличен је програм у организацији Српске школе „Свети Сава“ и Фоколорне групе „Вук Караџић“, а програм је отворио речима добродошлице председник црквеног Управног одбора г. Јанко Вујновић. Он је упознао Патријарха Иринеја са историјатом ове српске колоније и црквене заједнице. По завршетку програму верници су поздравом „Долгоденствуј, Свјатјејши Владико“ испратили Патријарха српског Његову Светост Иринеја, администратора Епархије канадске.
Овај историјски храм је био духовни центар Срба у овом делу Канаде, тј. Северне Америке. По многим историјским и летописним записима, досељавање Срба у Британску Колумбију може се поделити у неколико периода. Први, као почетак досељавања може се узети сам почетак 20. века или период пред Први светски рат. То је период када Срби почињу да се досељавају и на просторе Британске Колумбије, у рударска насеља и у места где су биле фабрике за прераду дрвета. Дакле, из економских и социјалних разлога. Други период досељавања одвијао се између два светска рата, нарочито између 1926. и 1928. – такође из економских разлога. Исто тако и у сам Ванкувер са ближом и даљом околином српска емиграција је пристизала у све већем броју. Трећи - после Другог светског рата - политичка емиграција. Четврти - раних 70-их - из економских разлога. Пети - можда најбројнија емиграција узрокована ратом на просторима бивше Југославије досељава се у Канаду у периоду 1991-1999. године. Рачуна се да се само у овом периоду у Ванкуверу и околини населило 8.000 - 10.000 Срба.
Први састанак за оснивање Српске парохије сазван је 23. фебруара 1969. године, кад су донете три важне одлуке: да се оснује Српска православна заједница у жељи да се православна вера шири хришћанском љубављу и поштовањем према свима другима; да се обезбеди грађевински фонд за изградњу храма и умножи чланство пуног одушевљења за остварење плана; изабран је Управни одбор од седам чланова са пуним правима. Касније је решено да се ступи у везу са Епископом источноамеричким и канадским господином Савом Вуковићем са седиштем у Кливланду, Охајо, САД. Пре првог доласка у Ванкувер Епископ Сава поручује Православној заједници: "Молим вас све именом Господа нашег Исуса Христа, уз кога је душа српскога народа чврсто везана заслугом нашег Светог Саве, да се старате за Цркву Његову онако како то доликује онима који су Христови не само по имену, већ и по животима својим, и да је унапређујете жаром првих хришћана. Нека Господ разгори у срцима вашим љубав за Њега и Цркву Његову онако као што је на дан Свога Васкрса разгорео својим сапутницима у село Емаус (Лука 24, 32), јер је речено да само они који гору могу и друге запаљивати.”
Обред освећења храма учинио је 25. јула 1971. Његово Преосвештенство Епископ источноамерички и канадски господин др Сава. Дуг за куповину цркве и сале исплаћен је 26. фебруара 1979, када је дошао први пут у канонску посету Епископ источноамерички и канадски Христофор. Живопис на престоним иконама рад је уметница Дита Цвитановић и Агнес Наумовић. Академски сликар Владета Петровић живописао је старозаветне мотиве у доњем делу иконостаса и ликове светих апостола. Крст на врху цркве је направио и поставио Бранко Велеглавац. У доњој просторији испод цркве отворене су три канцеларије, и учионица за децу и омладину, као и библиотека.
Извор: www.istocnik.net
