Патријарх Иринеј у западноморавском крају
Лепо и надасве богоугодно је било у суботу и недељу, 17. и 18. јула 2010. године, у западноморавском крају, где је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио Свету Литургију, освештао цркву, парохијски дом и посетио неколико манастира и цркава и на најлепши начин провео време са својим народом.
Најпре је у суботу у селу Станци освештана црква посвећена Св. великомученици Недељи, и у наставку је служена Света Архијерејска Литургија.
У недељу у селу Крвавица цело село је са цвећем дочекало свог духовног вођу испред порте цркве посвећене Св. великомученици Марини. После Свете Архијерејске Литургије освештан је парохијски дом. Оба дана је на Литургији Његовој Светости салуживао велики број свештеника и ђакона уз појање хора Свети кнез Лазар. На Литургији и прослави у оба села, био је градоначелник Крушевца г. Десимир Павловић са својим сарадницима.
За показани труд у изградњи цркве и парохијског дома многи мештани оба села су добили грамате и захвалнице. После Богослужења је следио програм у коме су деца и млади у живописним српским ношњама извели најлепша народна кола. У оба села домаћини су се потрудили да заједничке трпезе љубави буду праве домаћинске. Било је и лепе песме и садржајног разговора. А онда, срдачан испраћај, када су сви хтели да узму благослов и да се сликају са својим Патријархом. И велика жеља да им Патријарх опет дође.
На путу за Ниш, Патријарх је посетио цркву посвећену Св. Николају Мириклијском у Коморанима, у чијој се порти налази најстарија школа у Србији изграђена 1824.год. и где се гради веома лепа камена ограда око порте са столетним дрвећем. Затим је Патријарх посетио цркву посвећену Св. Прокопију са посебно лепо уређеном портом у селу Јасика и прегледао радове на уређењу парохијског дома. Онда је следила посета дивном манастиру Покрова Пресвете Богородице у Ђунису, где је Патријарх благословио радове око поновног поплочавања стаза око манастира.
И на крају, манастир Св. Роман, где се на извору Свете воде граде велика лепа чесма и прилази са степеницама. Патријарх је претходна два дана био на коначишту у манастиру Наупаре посвећеном Св. архиђакону Стефану, задужбини Светог деспота Стефана Лазаревића, где је као и увек, у миру и тишини лепоте овог здања, провео време у молитви и одмору. Било је дивно видети и чути како Патријарх на бденију служеном уочи недеље пева за певницом и тако помаже игуману оцу Дамаскину.
Његова Светост је у ова два дана изговорио неколико беседа. Уз благодарења Господу и исказане захвалности народу, посебно су две теме имале значај - једна о важности рађања деце и друга о нашем Косову.
Свјатјејши је посебно нагласио једну од првих Божјих заповести - '' Идите, множите се и напуните земљу'' , и тиме истакао рађање деце као највећу важност за Српски род и очување Православне вере. Уједно је истакао и погубност убијања нерођене деце, као супротност воље Божије. Патријарх је позвао родитеље да рађају децу и да тако буду сарадници Божји, јер нема ништа лепше ни значајније него бити следбеник Господа у доношењу на свет новога живота; нема ништа лепше од породица са више деце, то је право богатство и снага народа.
О Косову, о Светој српској земљи, Патријарх је рекао да светски поредак праве моћници који немају праведности према малим народима, који немају праву демократију, и чије одлуке нису реалне. Али, без обзира како они буду одлучили за Косово, ми га никада нећемо дати, и увек ће бити у нашим срцима. Тамо су наше светиње још из доба Немањића, најлепше творевине наше културе, наши корени. И ако сачувамо корене, сачуваћемо народ. Гром удари и поломи гране и уништи лишће, али корени остају, и из њих опет никне дрво. Наш народ је много пута живео у тешким временима, али је успео да сачува своје корене, свој идентитет.
Само тако можемо да опстанемо и у ери глобализације светског друштва, само ако сачувамо своје корене, своју веру, свој идентитет. Свјатјејши је истакао и речи блажено упокојеног Патријарха Германа: ''Ми као народ морамо да опростимо злодела, али никако не смемо да заборавимо, јер ако заборавимо, онда ће се зло поновити.'' Зато никако не смемо да заборавимо многа стратишта на којима је Српски народ пострадао и на почетку и на крају прошлога века, и за која се нико од починилаца злодела није извинио. Можда смо ми и заборавили Јасеновац, Јадовно, Сајмиште, и многа друга стратишта, па нам се зло вратило. Али нада и вера у Господа да ће нам помоћи и увек треба да су присутне у срцима нашим, и тако нас Он неће оставити.
ЦО Крушевац
