Патријарх Кирил примио на Васкрс групу православних Кинеза

На Васкрс, 1. маја о.г., Свјатејши Патријарх Кирил примио је групу поклоника из Кине – потомака Албазинаца.

Као што је познато, историја Православља у Кини почела је пре неких 330 година, с доласком у Пекинг заробљених козака – граничара у граничној тврђави Албазин, међу којима је био и руски свештеник.

Поклонике, који од 29. априла до 9. маја бораве у посети Мајци Цркви, предводили су свештеници на служби у кинеским градовима: протојереји Владимир Дубинин, Василије Дубинин, Михаило Романов, Данило Хабаров, и два јереја: Василије Романов и Пина Дубинин, док се у групи налазио  и извесан број младих правосланих верника из Пекинга и Харбина.

За време боравка у Русији поклоници ће посетити Москву, Твер, Велики Новгород, Петроград и Валдај, учествоваће на васкршњим богослужењима и празничним свечаностима, посетиће православне храмове и манастире.

Свјатејши Патријарх Крил је примио птравославне Кинезе у Црвеној сали при храму Христа Спаситеља у Москви; пријему је присутвовао и заменик председника Одељења за спољне црквене везе протојереј Николај Балашов.

У свом поздравном слову Предстојатељ Руске Православне Цркве је, између осталог, казао: „Ви сте носиоци историјског сећања на кинеско Православље, а по милости Божјој, ми смо с вама чекали време када је могуће не тек очувати сећање, него и живети према својим православним убеђењима у Кини...“

Његова Светост је истакао да се радосно сећа своје визитације Кини 2013. г. кад је имао прилику да се сусретне с председником Народне Републике Кине Си Цинпином. „Као плод тог сусрета дошло је до темељних промена. Знате, имали смо могућност да рукоположимо младог Кинеза у свештенички чин.  Данас можемо казати да је већ васпостављено кинеско свештенство: нови кинески свештеник обавља богослужења у Харбину. Веома се надам да ће бити још више рукоположења у свештенички чин младих људи – Кинеза, па ће се мало-помало развијати црквени живот у Кини.“

Сверуски Патријарх је изразио наду да ће се и у будућности развијати добри односи змеђу Русије и Кине. „Мислим да ће се у том контексту ти односи  пројавити на добро Кинеске Православне Цркве“, навео је он.

У име кинеских поклоника Поглавару своје Цркве обратио се Василије Дубинин, потомак албазинског рода Дубининих: „...Наши преци, Албазинци одведни су у ропство у Пекинг, и од тог тренутка наши рођаци живе у Пекингу ... Очували смо историјско памћење. А они коју га чувају, имају наду да ће имати и будућност, и ми се надамо да ће наша будућност бити заједно с руским народом, с Руском Црквом.“

На крају сусрета Светуски Патријарх је свима поклоницима уручио пригодне дарове.

***

Тврђаву Албазин на реци Амуру основао је атаман Ерофеј Хабаров 1651.г. У то време око Приамурја одвијало се супарништво између руских одреда војске и Кинеза. Јуна 26, 1685, после дуготрајне опсаде гарнизон Албазин пао је у руке кинеског цара Кансе. Неколико дестина козака одведено је у Пекинг, где су образовали руско насеље.  По предању, то се биле породице Јаковљеви, Дубинини, Романови, Хабарови и Холостови (које данас на кинеском звуче другачије, као Јо, Ду, Ло, Хе).

Године 1696. у Пекингу је освећен храм посвећен Софији Премудрсти Божјој, а који је познат и као Николајевски због честица моштију овог светитеља пренетих из Албазина.

То што су потомцу Албазинаца очували православну веру треба заблагодарити напорима Руске духовне мисије, која је редовно слана у Пекингу с дозволом кинеског цара почев од 1713. године.

У време тзв. боксерског устанка у Пекингу 1900. г.мученички је пострадао знатан број људи из кинеске православне заједнице (највећим делом Албазинци) са својим свештеником Митрофаном Цзи. На месту њиховог погреба на територији Пекиншке  духовне мисије подигнут је храм посвећен светим мученицима. Године 2016. Архијерејски сабор Руске Цркве донео је одлуку о општецрквеном прослављању свештеномученика Митрофана и свих с њим пострадалих.

Потомци Албазинаца су са своје стране дали неколико кинеских православних свештеника, рукоположених 50-их година  20. века. Први кинески архијереј  - Епископ тјанцзински Симеон (Ду, 1886-1965) – потицао је из породице Дубининих. Из породице Јаковљевих потиче и први поглавар Кинеске аутономне Православне Цркве Епископ пекиншки Василије (Јо, 1888-1962).

Албазинци су очували своју православну веру и у годинама тзв. културне револуције. У Пекингу је до краја свог живота 2003. г. протојереј Александар Ду у ћелијским условима водио духовну бригу о својој пастви. Данас у Кини постоји неколико стотина Албазинаца, који живе у Пекингу, Шангају, Ухани, Харбину и у другим градовима.

Од јесени 2001.г. – после дугог времена -  долази до првог сусрета кинеских верника с једним јерархом Руске Цркве: тадашњи председник Одељења за спољне црквене односе Митрополит смоленски и калининградски Кирил (данашњи Патријарх московски и све Русије) састао се са православним Албазинцима на територији  Руске амбасаде у Пекингу.

Од тог времена Руска црква се стално залаже на нормализовању положаја Кинеске Православне Цркве, која је 1956. г. добила аутономију од Московске Патријаршије. Маја 12, 2013, православни Албазинци су се молили на Литургији у Пекингу коју је служио Патријарх Кирил када се налазио у историјској посети Кини. После богослужења дошло је до његовог сусрета са потомцима албазинских козака, које је позвао у посету Руској Цркви.

Извор:Патриархиа.ру (превод и обрада Радомир Ракић)