Патријарх московски примио Архиепископа кентерберијског

Патријарх московски и све Русије Кирил примио је поглавара Англиканске заједнице Архиепископа кентерберијског Јустина Велбија 21. новембра 2017. године у Даниловском манастиру у Москви.

У пратњи Архиепископа кентерберијског налазили су се бискуп ебсфлитски Јонатан Гудол, бискуп гибралтарски у Европи Роберт Инес, саветник Архиепископов по екуменским питањима преч. Вилијам Адам, старешина англиканске парохије Св. Андреја у Москви преч. Малколм Роџерс, док су  са руске стране присуствовали митрополит волоколамски Иларион, архиепископ сурошки Јелисеј и др.

Предстојатељ Руске Цркве је истакао да радо продужава разговоре са архиепископом Јустином започете 2016. у Лондону када је посетио Велику Британију. Константовано је да односи између двеју Цркава постоје још од 16. века, при чему је Његова Светост приметио: „Већ у та далека времена, много пре него што су хришћани ступили у интензиван дијалог и сарадњу, Руси и англикани су, иако припадници различитих вероисповести, имали могућност сусретања  и међусобног разумевања“. Патријарх је истакао да већ 20 година успешно ради Координациони одбор по питањима сарадње између Руске и Енглеске Цркве, када се, између осталог, организују разни симпозијуми по питању будућности хришћанства у Европи.

Једно од поља на којем се успешно развија сарадња јесте и размена студената. „Неки наши студенти су продужили школовање у Великој Британији, а у Русији се  у организацији Факултета за постдипломске и докторске студије организује Летњи институт за теологе и свештенике Енглеске Цркве, када они имају могућност да се упознају са православним начином живота, православним богослужењем, духовношћу и социјалном делатношћу.

Патријарх је говорио и о кризама у савременом друштву, истакавши да није само у питању економска криза која је захватила сав свет, а притом се води велики број ратова. „По завршетку ‘хладног рата’ маштали смо да ће наступити период мира, сарадње, али се број локалних сукоба умножио, а у те конфликтне ситуације захваћене су и велике државе. Истовремено су настали и еколошки проблеми, расте социјална неједнакост у глобалним размерама. Политичари, економисти и културолози труде се да изнађу одговоре због чега то данас долази. Међутим, ја мислим да ми хришћани треба да дамо сопствени одговор: ‘Све лоше у животу људи потиче од људског греха...‘“ Игнорисање божанског закона облачи се у облик државног закона, што је опасна тенденција.

Говорећи о тешком стању на Блиском истоку и у северној Африци, Патријарх московски је истакао да је Руска Црква од самог почетка подсећала сав свет на гоњење хришћана у блискоисточном региону, посебно кад су  терористичке групе захватиле сиријску територију. “Били смо сведоци тога како терористи уништавају храмове, скврнаве манастире, како се верујући у Христа изгоне из ‘Долине хришћана’ у Сирији. Добро познавајући ситуацију у том региону, схватали смо да је у питању и сам опстанак хришћана...“ Свјатјејши је подсетио и на Заједнички изјаву по овом питању потписану са папом Фрањом у Хавани, а која је наишла на добар пријем и у Конгресу САД.

Патријарх је истакао да се хришћани не прогоне само на Блиском истоку; број хришћанских насеља у појединим земљама региона брзо се смањује. На пример, у Ираку  данас живи око 150.000 хришћана, док је пре почетка драматичних збивања у тој земљи овде живило пола милиона хришћана. Још тежа ситуација била је у Сирији.

Говорећи о ситуацији у Украјини, Свјатејши Патријарх је поменуо да радикални националистички посланици Врховне Раде предлажу законе који би легализовали преузимање храмова и дискриминацију Украјинске Православне Цркве, а која броји 12.000 парохија и обухвата апсолутно највећи број православних у Украјини. Он је притом захвалио што су његови апели против таквих законских предлога наишли на позитиван пријем код папе Фрање и генералног секретара ССЦ пастора Олафа Фуксе Твејта, а и код сабраће – предстојатеља помесних православних Цркава, мада је Сверуски патријарх приметио да се овакви лоши законски пројекти једног дана могу и активирати.

 Притом је Патријарх уручио високом госту Архиепископу кентерберијском документ у којем је описано садашње стање Украјинске Православне Цркве. Са своје стране је предстојатељ Англиканске заједнице захвалио Патријарху на срдачном пријему и отвореним разговорима.

Оба поглавара потписали су заједничку изјаву у осам тачака по питању положаја хришћана на Блиском истоку.

Извор: Московска Патријаршија