Патријарх Павле: Општи типик и Живот по Јеванђељу
У петак, 29. октобра 2010. године у 12 часова, на штанду Издавачког фонда СПЦ Архиепископије београдско-карловачке на Међународном сајму књига у Београду биће представљена дела блаженопочившег Патријарха српског Павла: Општи типик и Живот по Јеванђељу - беседе, први и други том. О овим делима беседиће Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, главни и одговорни уредник Издавачког фонда СПЦ протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, као и протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије Светих Кирила и Методија.
На првим странама књиге Општи типик Патријарх српски Иринеј пише: Од самих почетака његовог урастања у освештани поредак молитвеног живота Цркве Божије, патријарха Павла је красила љубав према богослужбеном поретку и ревност у његовом усвајању и примењивању у свакодневном животу. Плод те љубави и такве ревности су и странице које су пред вама. Оне изворно нису писане са циљем да једног дана буду објављене као књига. Њихова основна намена била је да олакшају младом богослову, а потом монаху и свештенику, сналажење у сложеним структурама нашег богослужења. Павлова потоња просветна и архипастирска служба пробудиле су у њему, како сам каже у свом Уводном слову ове књиге, решеност да ове забелешке једног дана преточи у помоћни уџбеник за духовне школе и практичан приручник за певнице наших манастирских и парохијских храмова.
Из предговора књиге Живот по Јеванђељу - беседе који је написао Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије издвајамо: Сабирање сваке мрвице хране „да ништа не пропадне" (Јн 6, 12), чување од „сваке празне речи" за коју ће људи „дати одговор у дан Суда" (Мт 12, 36) био је начин постојања патријарха Павла и његовог односа према даровима Божијим, било да се радило о даровима природе (храна, светло, хлеб, вода), било да се радило о људским даровима (тело, душа, осећања, ум, воља, реч). Он је из животног искуства сазнао, и по томе сазнању живио и мислио, да од начина употребе или злоупотребе дарова Божијих, телесних и духовних, зависи људски живот. Права употреба гради и изграђује, а злоупотреба или претерана употреба-разграђује и уништава, обесвећује човека и природу, води у пропаст и празнину, обесмишљује творевину и човеков живот."
По представљању дела Патријарха Павла, биће најављена и акција ОБНОВИМО БИБЛИОТЕКУ ПРИЗРЕНСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ
Са благословом протојереја-ставрофора Милутина Тимотијевића, ректора Призренске богословије „Светих Кирила и Методија", Издавачки фонд Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке у сарадњи са Радио Телевизијом Србије и I Програмом Радио Београда (угледном емисијом „Књига солидарности) започиње акцију прикупљања ОБНОВИМО БИБЛИОТЕКУ ПРИЗРЕНСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ. Издавачки фонд ће наставити акцију и после Сајма.
Мудри људи су одувек знали да је њихово само оно што Бога ради дарују другоме. Сима Андрејевић Игуманов је 1871. године даровао српском народу Призренску богословији „Светих Кирила и Методија", која је за 139 година постојања дала више учитеља него свештеника, а дала је и више владика и четворицу српских патријарха: Варнаву, Гаврила, Павла и садашњег Патријарха српског Г. Иринеја. Прва двојица су били њени ученици, блаженопочивши Патријарх Павле њен професор и ректор, а Патријарх српски Г. Иринеј ђак и ректор Богословије. Призренска богословија је од 1999 године измештена у Ниш. Са ђацима је у изгнанство пренета и чувена Библиотека Богословије, у којој се између осталог чува и рукопис стар шест векова: богослужбена књига из последње четвртине XIV века. Готово је невероватно шта је ова, али и на десетине других књига у Библиотеци, успела да преживи.
Некада права ризница српске духовности, културе и српског идентитета, баштињена је не само од Турака, Бугара, Албанаца, већ и Срба, јер је одмах после Другог светског рата, из ње је узето 5000 књига да би се формирала Народна библиотека. После 1999. године када је свештенство са ђацима било приморано да напусти Косово и Метохију, до Ниша је стигло 12 000 књига, али је мали број вредних издања спасен.
Обновите Библиотеку Призренске богословије и допуните полице ове ризнице српске духовности. Придарите књигу и Ви.
Петак, 29. октобар 2010. године у 12 часова, Штанд Издавачког фонда СПЦ АЕМ, Хала IV Београдског сајма
