Патријарх руски примио амбасадора Велике Британије др Лорија Бристоуа

Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил примио је 5. априла 2016. године амбасадора Велике Британије у Русији др Лорија Бристоуа, у патријархалној и синодској резиденцији у Светоданиловском манастиру. На састанку су такође присуствовали г. Мартин Харис, министар и заменик шефа мисије у Русији, и г. Џонатан Еванс, први секретар британске амбасаде. На руској страни присуствовали су архимандрит Филарет (Булеков), замених председника Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије (ОСЦО) и протојереј Сергије Звонарев, секретар ОСЦО за иностранство.

Поглавар Руске Цркве честитао је др Бристоу на његовом именовању за шефа британске амбасаде у Москви.

Патријарх Кирил је рекао да традиција добрих односа Руске Православне Цркве са Црквом Енглеске, која потиче из 16. века, је важан фактор који одлучује о њеном ставу према Британији и британском народу. Међуцрквени контакти су посебно интензивни у позном 19. веку и током раног 20. века, али чак и у тешком совјетском периоду односи нису прекидани. Стога, током Другог светског рата, 1943. године, Надбискуп Јорка Сирил Гарбет авионом је дошао у Москву, а у послератно доба Патријарх Алексије I посетио је Велику Британију.

„Од тог времена имали смо прилично интензивне билатералне односе и они се развијају данас“, Његова Светост је изјавила, истакавши да Руска Православна Црква поздравља став Англиканске Цркве по питањима која се тиче хришћанског схватања брака. „Овог јануара, Надбискуп кентерберијски Џастин Велби одржао је састанак архијереја Англиканске Цркве, на коме је јасно изражен став Англиканске заједнице по овом питању, а који је близак ставу Руске Православне Цркве. Он ствара услове за наставак наше сарадње. Ја се надам да ће се наставити развијати, од чега имају користи и руско-британски односи, такође.“

Патријарх руски је такође поменуо и конкретне проблеме који су важни за хришћане да их заједно реше. Као прво, то је брига око заштите хришћанских заједница које су подвргнуте прогонима. „Ситуације које се дешавају на Блиском истоку, Северној Африци, Пакистану, Нигерији и једном броју земаља сведоче о ужасном прогону хришћана – много горем него у време Римског Царства, много горем од оног у време Совјетског Савеза. Сваки пет минута, према подацима ОЕБС-а, један хришћанин бива убијен у свету. Јако ме је погодила вест у вези монструозног злочина који је извршен недавно у Пакистану где је свештеник разапет на крст на Васкрс...“, рекао је том приликом.

Патријарх је рекао да 2002. када је био у посети Ираку, хришћанска заједница је у земљи имала око милион и по верника. Сада има их само 150 хиљада који су остали. А 2011. године када су непријатељства почела у Сирији, Патријарх Кирил је посетио ту земљу да би се сусрео са верским лидерима. Тада је било милион и по хришћана у земљи, а данас је остало једва 500 хиљада. Уз то, екстремисти су уништили велики број цркава.

Да би се сачували хришћани од прогона и физичких смакнућа, морају и верске и политичке вође да предузму заједно акције, рекао је Патријарх руски, приметившии да проблем заштите прогоњених хришћана је главна тема разговора током састанка са римским папом Фрањом у фебруару на Куби.

Британски амбасадор је истакао да је значајна 300-годишњица Руске Православне Цркве у Великој Британији се ове године прославља и да представља један веома важан доказ дуге и богате историје руско-британских односа. Уствари, он је додао, ова историја је много дужа од триста година јер први амбасадор Велике Британије је наименован у Русији пре 450 година. Др Лори Брестоу је такође рекао да руска заједница у Великој Британији и британски народ који живи у Руској Федерацији су од великог значаја за развој односа између две нације.

Амбасадор је истакао историјски значај састанка на Куби између Патријарха московског и све Русије Кирила и римског папе Фрање и добрих односа између Англиканске Цркве и Руске Православне Цркве.

Говорећи од тешкој судбини хришћанских заједница у земљама у којима су прогоњени, др Бристоу је истакао значај међуконфесионалног дијалога који се тиче пружања помоћи прогоњеним хришћанима.

Извор: Московска Патријаршија (превод – Информативна служба СПЦ)