Патријарх српски Г. Иринеј у Епархији зворничко-тузланској

Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј служио је 12. маја 2010. године, на празник светог Василија Острошког, Свету Архијерејску Литургију у манастиру светог Василија Острошког у Бијељини. Патријарху Иринеју саслуживали су Епископи шабачки Господин Лаврентије, зворничко-тузлански Господин Василије, канадски Господин Георгије и осечко-пољски Господин Лукијан.

Његова Светост Патријарх Иринеј посјетио је Епархију зворничко-тузланску, а самим тиме и Републику Српску, на позив Владике зворничко-тузланског Господина Василија, указавши велику част и духовну радост хиљадама вијерника који су присуствовали Светој Литургији. Светој Архијерејској Литургији присуствовао је и Премијер Републике Српске господин Милорад Додик. 

Након Литургије Владика зворничко-тузлански Господин Василије поздравио је Његову Светост, архијереје, свештенство, монаштво и вијерни народ.

„Блажен је онај који долази у Име Господње! Ми Вас данас дочекујемо као духовног оца, као национално-духовног предводитеља, као просветитеља и учитеља наше Свете Цркве, 45. насљедника на трону Светога Саве. Примивши тај свети и узвишени чин патријарашки, примили сте дар Духа Светога и Светога Саве, првопрестолника наше Свете Цркве. Примили сте истину јеванђелску и светосавску да нас све архијереје, свештенство, монаштво и благочестиви народ Српске Цркве поучавате и утврђујете у истинама прађедовске вјере. Добро сте дошли у ову мученичку али славну Епархију зворничко-тузланску. Ова Епархија је основана као Митрополија сребреничка 1232.године. Премјештена је сплетом животних околности у Зворник а потом у град Тузлу 1852.године. Ова Епархија, овај вијерни народ, кроз своје историјско битисање увијек је био спреман стићи, потећи и на страшном мјесту опстојати у очувању истина прађедовске вјере, националног бића и своје отаџбине. Овај народ је покораван али никада покорен. Над овим народом је вршен зулум и тиранија али никада народ није поклекао духом истине вјере и светосавског бића. На просторима владичанства зворничко-тузланског много је крви проливено за крст часни и слободу златну. Само један податак, да је крај Другог свјетског рата завршен са 59 свештеника и монаха који су животом својим запечатили вјеру у живога, распетога и васкрслога Христа. Свештеномученик Јован, јеромонах из Зовика, је пострадао од душмана нашега рода који су му одсјекли главу, носили је на једном дрвету, пљували је. Безброј мученика и страдалника је било за вјеру и име наше. Ова епархија кроз сва страдања своја доживљава увијек васкрсење. „Васкрсења без страдања нема", како каже велики Његош. Овај народ није тражио себи, по ријечима светог Владике Николаја Велимировића „храну на њивама глади", него је тражио и тражи и једе из вјечне књиге живота, Светога Писма. Његова душа је стално жедна Бога живога", истакао је Владика Василије и додао:"Захваљујем Вам се Ваша Светости што је ваша нога на просторе Републике Српске крочила преко Дрине и Саве и тиме сте потврдили да ријека Дрина није ријека која нас раздваја него мост који прелазимо спајајући обије српске земље, и са десне и са лијеве стране. Добро дошли међу овај благочестиви православни, светосавски народ. Осјећајте се као свој међу своме. Овај народ обрадовао се вашем избору за Патријарха, обрадовао се вашој мудрости а изнад свега честитости вашег духовног живота. За успомену и сјећање на овај велики дан за нашу Цркву, а вјерујемо и за Вас лично, молим Вас да примите ово крсно знамење којим нас осјењујте, бодрите и водите правим путем којим нам је Христос записао а то је Пут, Истина и Живот. Благословите нас и добро дошли у ову Епархију међу овај благочестиви, напаћени, храбри али богољубиви светосавски народ".

Потом се, на радост свих вијерника, присутнима обратио Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј.

„Хвала драги Владико на овим предивним, дивним и душекорисним ријечима. Браћо у Христу Архијереји, браћо свештеници, господине Предсједниче, господо Скупштине овог града, браћо и сестре, падоше ми на памет ријечи великог Владике Светог Николаја који је као млад монах био позван у Сарајево да тамошњој омладини одржи говор. То је било вријеме анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске. Том приликом је рекао:"Аустроугарска је анексирала Босну и Херцеговину" а ви сте анексирали наше душе. И моју душу сте освојили, моје срце испунили љубвљу према вама зато особито благодарим Господу Богу на Његовој милости што ме је данас благословио у упутио да дођем у овај град, у ово свето мјесто да се заједно Богу помолимо и да заједно узнесемо молитве Свевишњем Господу који је рекао: „Гдје су два или три сабрана у моје Име ондје сам и ја". Овдје су сабрани многи, велики број на радост Божију, на радост свих нас. Заиста је предивно и дивно видјети овај народ сабран код своје цркве, код својих светиња. Тај народ зна шта му је циљ живота. Тај народ зна гдје је извор воде живе на коме треба да напоји своју душу, да напоји жедно Богом биће своје јер сваки човјек, можда није често пута ни свјестан, али изражава једну велику жеђ и глад за Богом. То је нај боље изразио старозавјетни владар када је рекао:"Као што кошута тражи изворе водене тако и душа моја тражи Тебе, Бога, Бога живога". Осјећам да и ваша душа тражи Бога живога и пут на који су сви позвани, пут Богочовјека Христа. Радујем се што сте ви на том светом путу, на путу Христовом, на путу светосавском и знајте да нема другог пута. Најбољи и највреднији из нашега рода су њиме ишли и прославили се. И ми да се угледамо на њих и да њих слиједимо као што су они слиједили пут Христов. Један од тих јесте и светитељ кога прослављамо а који је ишао путем Христовим, нашао Христа и дошао Христу и примио сво богатство Христовог живота у себи и он може да понови ријечи светог апостола Павла:"Угледајте се на мене као што сам се ја угледао на Христа". Многи су се попут њега угледали на Христа и постали Христоносци а тиме и миротворци и највећи богаташу у овоме свијету, јер може човјек имати све у овоме свијету, не знам каква тјелесна и материјална богатства, али ако Бога нема у срцу своме онда је највећи сиромах. Они који су се Христом обогатили остају за свагда велики богаташи јер све оно што Бог има даровао је онима који га љубе. Један од таквих Христом обогаћен јесте велики свети Василије Чудотворац Острошки коме је посвећена и ова скромна, дивна црквица. Њега данас слави цијели српски народ православни. За његово име зна сав православни хришћански свијет. Само Бог зна колико је чудесних дијела овај велики, дивни светитељ учинио. Требало би нам много времена, једна превелика књига да би се све записало што је свети Василије, благодаћу Божијом и силом која му је дарована, чинио, чини и чиниће док свијет постоји. Он је велики светитељ у хришћанском православном свијету. Ту славу њему даровану, а преко њега и нашем народу, Господ је дао на нашу велику радост да можемо да се угледамо на њега и многе друге који су ходили Христовим путем. Браћо и сестре, данас смо се сабрали да прославим њега кога је Бог прославио јер је и он Бога прославио својим светим животом, страдањем, мучеништвом али и вјером и надом у васкрслога Бога који живи у светима Његовим. Чиме су то свети моћни и силни браћо и сестре? Не земаљском славом и моћи него Христом ваксрслим кога су носили у земаљском животу, који се за свагда уселио у њихово биће и душу. Све што чине живи чудотворци, чине Христом васкрслим. Христос васкрсли показује и сада да је кроз Њега да је жив Свети Василије, да је васкрсао и да је са Њиме побједитељ свакога зла. Да браћо и сестре, у ту вјеру у васкрслог Господа смо и ми позвани. Хвала Богу што имамо живи примјер пред очима својим на кога да се угледамо, кога да подржавамо и кога да слиједимо. У јеванђељу је речено: „Коме је Господ много дао, од њега ће много и тражити". Нама је Господ много дао почевши од Светога Симеона Мироточивог, Светога Саве, многих других Божијих угодника међу којима је и Свети Василије Острошки. Дао нам је Господ превелико богатство, превелике зраке свога присуства, моћи и испуњења оних ријечи речених апостолима: „Ја сам са вама у све дане до свршетка свијета". Живи Господ са нама и зар се не показује кроз свете мошти, иконе, кроз овај свети и животворни крст којим је сила и снага нас правосавних. Све су то докази да учврстимо нашу вјеру, да је оснажимо и да никада не посумњамо у све оно што је Господ рекао и што треба да чујемо преко Цркве своје, преко јеванђеља које нам се проповиједа и које би требали да живимо, а којим је Христос увијек присутан у животу Цркве своје", рекао је у бесједи Патријарх српски и додао:"Веома сам радостан што сам са вама браћо и сестре, што сам на овим просторима за које Владика Василије рече да су земља крвљу натопљена. Сва Србија је крвљу натопљена, Косово наше је крвљу натопљено. Цијела Босна и Херцеговина, српска Далмација, Лика и остали крајеви натопљени су крвљу древних и нових мученика. Неке од њих је црква припојила лику светих, унијела их у свој календар али то су само неки а само Господ зна колики је то број, колики је број Вукашина из Клепаца који је тако мирно са радошћу примио страдање за Име Христово. „Само ти дијете чини свој део", ријечи су његове. Он је свједочио животом својим и крвљу својом вјеру своју. Безбројни су такви да не помињемо јаме и стратишта, то су све мученици. Данас се они за нас моле Богу. Данас они призивају све нас и немојмо се одрећи њиховог позива и њихове благодатне силе и моћи. Кад свети воде битку та битка је добијена и није изгубљена. Ми ако будемо достојни њих и њихове жртве они ће се борити за нас. Зато препустимо себе њима да нас они воде и снаже и да они воде ону духовну битку, а са добијеном духовном битком добија се и свака битка овоземљска. Нека је благословена ова земља, крвљу натопљена, моштима светих мученика забетонирана и зато док смо ми са њима, док их носимо у својим срцима не бринимо ни за данашњицу ни за будућност браћо и сестре. Драго ми је што вас видим овако бројно сабране а тоје сигурно плод једног великог дјела које је Република Српска много прије Србије и много боље ријешила и у чинила, што је увела вјерску наставу у школе као обавезан предмет. То је велико дјело, то је неговање дјеце која су сутра будућност наша и носиоци цјелокупног живота у народу своме и цркви својој. Нека је хвала онима који су то учинили а ви родитељи шаљите дјецу своју на вјеронауку, ту прву науку и школу њиховог живота, да се науче ријечи Божијој, да се науче највећим истинама које нису мудрости људске него од Бога откривене истине, а које Црква и вјеронаука проповиједа. Чините да дјеца одрастају у вјери, љубави, поштењу, Богољубљу, Христољубљу, родољубљу. Само онај који је Богољубац тај заиста може бити прави родољуб и имати праву и чисту љубав према свакоме, па чак и према непријатељима својим. Поменух непријатеље, знамо да овај народ још увијек памти и има још много живих који су били свједоци и учесници страдања. Као хришћани, по ријечима Патријарха Германа:"Морамо да им опростимо јер то Бог од нас тражи". Христос је са крста опростио својим непријатељима и зато и ми морамо да опростимо, да не гајимо никакаву освету али не смијемо да заборавимо да не бисмо поново то доживјели. Драго ми је што сам имао прилику да се сусретнем са многим представницима ваше и наше војске у Републици Српској. То је нова војска, хвала Богу рађа се она и у Србији полако и сигурно. Долазе нове генерације које знају шта је историја, шта је хришћанска култура, које знају шта су имали у прошлости и шта треба да чувају и да на том темељу зидају и полако улазе у праве токове савременог живота. Нека Господ благослови дјецу вашу, војску нашу и оне који руководе овим народом и нека им Господ да мудрости, снаге и љубави. Не треба заборавити да то нису мале и лаке обавезе него је то велика одговорност. Само ако будемо имали Бога у себи даће нам Бог и снагу и силу и мудрост како да се поставимо а то већ и видимо и осјећамо и чујемо и радујемо се како мудро руководство води овај народ и чува ову лијепу, благословену земљу и своју државу. Нека је благословен данашњи дан, нека вас Господ сабира браћо и сестре, увијек и свагда око ових наших светиња. Морам да кажем једну ријеч, наша штампа се мало осорно понијела према вашем Владики Василију. Не завиде они њему на неким дворовима како се каже, него завиде на дивним црквама, дивним храмовима украшеним светим иконама, дивним крстовима и свим оним што чини љепоту наших светиња. То они критикују само неће да кажу! Зато се и ми не осврћемо и ви се немојте освртати него га слушајте, подржите га у градњи и обнови као што је то до сада било. Нека ова земља српска процвјета благодаћу Божијом, благословом Светога Саве, нових мученика и свих мученика. Нека Благослов Светога Василија, чудотворца Острошког, буде увијек у нама јер и он је присутан у нама. Нека су његове молитве силне и моћне пред Богом. Нека нас руководе, оплемењују, зближавају и испуњавају љубављу најприје према Господу а затим и према ближњима нашим. Не искључимо као што рекох ни оне који нас мрзе. Побјеђујмо их љубављу и добротом. То је хришћанско, јеванђелско оружије, најљепше и најмоћније, које морамо да носимо и користимо. Благословен данашњи дан, срећан празник, срећна слава ове свете обитељи и благослов Божији на вама и на цијелим српским родом и народом. Амин, Боже дај".

Владика Василије захвалио се Његовој Светости Патријарху српском Господину Иринеју и поздравио браћу у Христу,присутни Архијереје.

„Хвала вам Ваша Светости на оваквим мудрим очинским савјетима и ријечима. Дозволите ми Ваша Светости да поздравим моју драгу браћу у Христу епископе Лаврентија, Георгија и Лукијана који су данас дошли да заједно са свима вама прославе славу ове свете обитељи. Хвала Вам Ваша Светости. Нека вам Бог помогне да учувате јединство Наше Свете Цркве јер многе аждаје са разних страна свијета желе да разбију јединство Свете Цркве од чега ни у Босни и Херцеговини нису сви имуни али будите сигурни док је овога вјернога народа да неће ни један педаљ Српске Цркве отићи тамо гдје му није мјесто ".

Потом је Преосвећени Владика узвикнуо:"Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју, подај Господе дуг живот, добро здравље, мудро управљање Светом Српском Црквом и српским народом и сачувај га заједно са српским народом на многа и блага љета!"

Услиједила је свечана литија, ломљење славског колача и свечани ручак.

Патријарх српски Господин Иринеј је, у пратњи Владике Василија, обишао манастире у околини града Бијељине не скривајући одушевљење љепотом светиња.

Извор: Епархија зворничко-тузланска