Патријарх српски свечано дочекан у Ђурђевим Ступовима

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са ,могобројним свештенством, монаштвом и вјерним народом Берана и цијеле лимске долине, дочекао је 27. јула 2014. године Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја у Ђурђевим Ступовима, катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке.

Преосвећени Епископ је у поздравној ријечи захвалио Његовој Светости што се одазвао позиву да учествује у обиљежавању седамдесетогодишњице свирепог покоља недужне дјеце, жена и стараца из мјеста Велика код Плава и његове ближе околине, а који су фашистичко-балистички злочинци из "Принц Еуген“ и "Скендербег“ дивизија починили у Другом свјетском рату 28.јула, на дан Светог Кирика и Јулите.

"Добро дошли Ваша Светости. Доносите нам велику радост и благослов Светог Оца нашег Саве Првог архиепископа српског, а Ваш долазак и ово велико сабрање народа из Берана и цијеле лимске долине говори о значајном поводу због чега сте ријешили да се одазовете нашем позиву, позиву нашег свештенства и наше пастве“.

"Долазите, наиме, да зацијелите још незацијељене ране које су крвариле у Велици и горњем Полимљу пуних 70 година, а Ваш долазак означава једну благословену пуноћу, пуноћу времена да је послије 70 година наступило вријеме да се слободно говори о жртвама Велике и Полимља, о стравичним злочинима нацифашиста и њихових слугу косовско-метохијских балиста и тзв. муслиманске милиције, о оним злочинима над дјецом, трудним женама, старцима и осталој српској нејачи о којима се због лажног братства и јединства послије рата и због безбожне идеологије, која је била захватила наш народ, није смјело говорити“, казао је Владика Јоаникије.

Он је истакао да ће крвави 28.јул, иначе дан Светих мученика Кирика и Јулите, остати запамћен у историји овог краја, а нарочито крстоносне Велике, иако су, према ријечима Његовог Преосвештенства, многи хтјели да избришу тај датум и Велику као жртвено мјесто српског народа.

"Најстрашније је то што је фашизам и нацизам, као светско зло, покренуо и друга зла која су се затекла на овом терену и пробудио ону стару демонску мржњу. Ту се спојило и демонско и људско зло те су људи овог поднебља, али друге вјере окрвавили своје руке, побили преко стотину дјеце, на десетине трудних жена и остале нејачи само за један дан, и то само за два сата, у крстоносној Велици преко 500 душа. Те жртве, нажалост, ни до дан данас нијесу све пребројане“, Преосвећени Епископ.

Годишњицу обиљежавања трагичног догађаја у Велици организују Епархија будимљанско-никшићка и Одбор за обиљежавање 70 година од фашистичког геноцида у Велици, који су упутили позив Његовој Светости Патријарху Иринеју да као првојерарх наше Свете Цркве Православне призове благослов Божју на народ Велике и ода поштовање величким жртвама.

"Поводом ове тужне и трагичне седамдесетогодишњице ми смо прихватили иницијативу народа из Велике и Полимља да се она обиљежи на достојан начин и потомци жртава су ме најприје замолили да позовемо Вас као Првојерарха наше Свете Српске Православне Цркве да дођете, да посјетите потомке и сроднике страдалих, да зацијелите ране ријечју Божјом, да призовете благослов и милост Божју на народ Велике и одате поштовање величким жртвама, које ми већ овдје прослављамо као Свете новомученике“.

"А како не би био новомученик мали Томо Вучетић из Велике, дијете од 8 година, кога су живог одрали и мали Мато Симоновић, дијете од 4 године, коме су ножице одсјекли и објесили га наопако на шљиви да тако сконча. Светост те жртве се, Ваша Светости, драги Владико, драги оци и браћо, пројављује нарочито од кад смо подигли храм Светог Кирика и Јулите у спомен Величким жртвама, јер невине жртве у том мјесту, мученичкој Велици, цијелом Полимљу улиле су нови живот“.

"И овај вечерашњи сабор овдје у Ђурђевим Ступовима и сјутрашњи сабор који ће те возглавити Ви, Ваша Светости, у страдалној Велици је сабор нас овдје који смо на земљи и оних који су већ пред престолом Божјим и све нас обузима једно осјећање и једна мисао - да се крв величких мученика сјединила са голготском Христовом крвљу од које је добила светост и вјечну дјелотворност. Ваш долазак је благословен и тиме што ћете утјешити страдални народ и возглавити велики црквени и народни сабор у Велици, што ћете сјутра на дан величке голготе, на најбољи начин, као Првојерарх наше Цркве, одати пошту жртвама и ријечју Божјом, ријечју утјехе послати благу поруку мира и народу Велике и свима онима који живе на овом нашем поднебљу, да се такво зло више никада и никоме, не дао Бог, понови“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

На ријечима добродошлице Његовом Преосвештенству заблагодарио је Патријарх српски Г. Иринеј, поучивши сабрани народ својом благом архипастирском ријечју.

"Хвала драги Владико на поздраву из срца и пуно љубави упућеном мени и онима који су дошли сам мном. Драга браћо и сестре, драга браћо свештеници, ово је трећи пут како, за релативно кратко време, посјећујем ову немањићку светињу, ову немањићку свету земљу и вас који данас живите и ходате овом светом, намученом, али славном српском земљом“.

"Моја је превелика радост данас, као и прошла два пута, што имам прилике да доживим велику радост, да видим вас окупљене, а где на другом месту, него код цркве своје, око које су се окупљали и преци наши, у којој су гледали своје спасење, своју радост и са њом делили живот, како оне радосне тренутке, тако и оне друге тешке, и не тако ретко крваве тренутке“, рекао је Његова Светост.

Патријарх српски Г. Иринеј позвао је сабрани народ да остане вјеран својој вјери, Цркви, свом имену, национу и својој култури.

"Радује ме, драга браћо и сестре, што вас видим овако окупљене код ове светиње. Око ње се морамо увек окупљати и овде сабирати, овде ћемо чути реч Божју, истину Божју, не људску, него Божју истину, а Божја је истина смисао нашег живота и нашег живљења. На тој истини су темељили свој живот наши велики и славни преци, а они су имали велика искушења. То исто морамо чинити и ми данас, а и ми данас имамо искушења, али морамо да се боримо да се сачувамо и ради нас и ради света. Зато, браћо и сестре, останимо верни својој вери, својој Цркви, своме национу, своме имену и својој култури“.

"Дошао сам на позив Владике да учествујем у обиљежавању једног страшног догађаја, страшног догађаја зато што су, великим делом, то учинили баш они на које сам малоприје бацио неколико речи и мисли, који су некада били са нама, а данас су, нажалост, на другој страни. И многи други су чинили, не само они него и други, како овде тако и на западу наше бивше Југославије, тако да је наш народ толико пострадао да је остао најстрадалнији народ 20.века. Све су то чинили највећим делом, нажалост, они који су некада били Срби да би се доказали својим некадашњим господарима. Многи су се доказивали, нажалост, на овај начин. То је наша трагедија велика, али њихова трагедија је много већа, јер сви ћемо ми, као и они, изаћи једног дана пред лице Праведног Судије. Тешко је али, боље је бити мученик него мучитељ“.

"Господ је за све своје страдалнике, почевши од апостола до наших дана, до ових имена које је Владика споменуо, дечака од осам или свега неколико година, одрани само зато што су били православни и што су били Срби, другог греха нису имали. Шта да кажемо за оне хиљаде и хиљаде Срба, за хиљаде и хиљаде Вукашина, као онај из села Клепаца“.

"Такве велике злочине починили су људи који се именују хришћани као и ми, који имају Јеванђеље као и ми, који исповедају Господа Христа као и ми, можда мало на свој начин, али који су допустили себи да учине злочине какве ни Нерон у оно време није чинио. Нажалост те и такве злочине је доживео српски народ“.

"Јесу муке тешке, јесу муке страшне, али ипак привремене. А они који су то чинили нека приме од Господа оно што заслужују. Зато ме Владика позвао, да тај велики дан обележимо, да га не заборавимо и не смемо заборавити. Наш Патријарх Герман је рекао велику мисао у Јасеновцу када је било освећење цркве, коју су после поново рушили "Ми смо позвани и морамо да опростимо јер смо хришћани“, и Господ је опростио са крста на Голготи онима који су Га распињали. И ми морамо да опростимо, али не смемо да заборавимо, не смемо да заборавимо те злочине, морамо да се сетимо, да се молимо онима који су страдали мученички, јер су овенчани венцем мучеништва, а то је највећи дар Божји и највећи доказ да смо народ Божји, народ Христов и да делимо своју голготу са страшном Голготом јерусалимском “, казао је Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка