Патријарх српски Иринеј у манастиру Наупара
Дивно и Богом благословено је било у Недељу, на дан Преноса моштију Светог великомученика и архиђакона Стефана, у манастиру Наупара. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештеника, ђакона и монаха, испред прелепог храма посвећеног Рођењу Мајке Божије, који Светог Стефана слави као дан освећења храма. Најлепши израз осећања свих верника који су се у великом броју окупили на Литургији, Свјатјејши Патријарх је исказао у својој беседи:
- Лепо је видети овај народ данас који је на овај свети недељни дан сабран око ове светиње, око живог, живоносног извора, око кога се наш народ вековима окупљао и пио живу, животворну воду, хранио своју душу, и све оно што је његова природа, Богом створена, тражила и очекивала. Дивно је што се у нашем времену, и данас, када постоје многобројна окупљања разним поводима, наш народ окупља око наших светиња, на заједничку молитву, на заједничко свето и молитвено сабрање, да сви присутни као из једног срца и из једне душе, принесемо Господу молитве, молитве за добро и спас свих нас, молитве којима се Господ радује; јер је сам Господ Исус Христос рекао апостолима Својим, односно преко њих и свима нама: '' Где су двоје или троје сабрани у Име Моје, онде сам Ја.'' Данас је са нама, браћо и сестре, Господ наш Христос, Који је увек са Црквом Својом, са народом који се крштењем претворио у Цркву Његову. То је Он обећао и апостолима приликом растанка са њима, приликом Свог Вазнесења, рекавши: ''Ја сам са вама у све дане до свршетка века.'' Дакле, не само са апостолима, него са Црквом Својом, са народом који је у цркви, а Господ је и јуче, и данас, и сутра исти и увек је присутан у цркви Својој са благочестивим народом Својим. Верујем, да је и данас Господ са нама, да испуњује ову светињу и срца наша, наше храмове, живе храмове које носимо у својим душама, у својим срцима, оне храмове које Господ најрадије воли и усељава се , а то је храм наше душе, нашега бића. Јер ови храмови у којима служимо и у којима се заједно Богу молимо, помажу нам да осветимо, да оживимо храм наш душе наше; то је живи живоносни храм.
После Литургије и Литије око храма, преломљен је славски колач, а онда су сви позвани на заједничку трпезу љубави. Тада се Патријарх поново обратио свом народу и сестринству манастира бираним речима и похвалама. На исти начин је узвратио игуман отац Дамаскин, који је са радошћу објавио вест да ће 20. августа манастиру Наупара бити враћено у посед око 1900 хектара најлепше шуме на обронцима Јастрепца. А онда је дружење настављено уз старе српске песме у извођењу хора Св. кнез Лазар и дивно појање сестара Вешковац - Катарине и монахиње Харитине из манастира Ковиље код Ивањице.
Уочи прославе Светог Стефана, у Наупари су, као и сваке године, обележени Саборни дани Деспота Стефана Лазаревића. Вече пре празника, Његова Светост је служио Бденије уз саслужење свештеника, ђакона и монаха, и појање ученика Богословије из Ниша.
Веома лепо и садржајно вече било је у петак, када је изведен целовечерњи програм, чији је централни део било предавање свештеника крушевачког, протојереја Драгића Илића, и које је изазвало велико интересовање код присутних, како изабраном темом, тако и начином излагања, и новим историјским чињеницама значајним за градњу манастира Наупара и Каленић. Отац Драгић је познат по својим књижевним радовима који су стилски оригинални, који су скоро сви поткрепљени историјским чињеницама, и то оним које је отац Драгић лично пронашао у старим архивама, препискама, документима, и тако отргао од заборава, и уједно их учинио актуелним и вредним, и за цркву и за друштво. Време пред нама ће показати значај овог заиста Богоугодног дела свештеника и катихете, оца Драгића Илића.
Укратко, отац Драгић је тему посвећену најславнијем српском Деспоту, коме је отац дао име по архиђакону Стефану, изложио у седам целина, са посебним нагласком на васпитаче младога Деспота, на његове узоре- оца, мајку, монахињу Јефимију, његову другу мајку, српске монахе тога времена, школство, земљу, и људе , његове савременике, који су живели у тадашњој Србији. Овде је истакнут посебни утицај Патријарха српског Данила III на васпитање Деспота Стефана Лазаревића. Кроз ту причу, отац Драгић је разрешио вековну недоумицу о ктиторству манастира Наупара. Сада се поуздано дошло до потврде да је ктитор манастира Наупаре и манастира Каленић био Патријарх српски Данило III са ктиторским помоћником Деспотом Стефаном Лазаревићем. То је једно веома лепо и надасве значајно откриће.
После предавања, наступили су Дечји хор Свети кнез Лазар, који води протиница Весна Пешић, фрулаши из Крушевца, и фолклорна група из села Јасика. Било је то заиста лепо вече у порти манастира Наупара.
Црквена Општина Крушевац, С.Н.
