Патријарх српски Иринеј у посети Патријарху московском Кирилу и Руској Православној Цркви
Поводом обележавања 1025-годишњице крштења Руса (988–2013) делегација Српске Православне Цркве на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским Иринејем, учинила је у периоду од 16. до 30. јула 2013. године посету Руској Православној Цркви.
Ова посета је била у првом реду „мирна посета”, јер Његова Светост Патријарх Иринеј званично посећује сестринску аутокефалну Руску Патријаршију, а други део посете је истовремено био свеправославни сусрет поглавара или представника свих помесних православних Цркава поводом значајног јубилеја.
Делегацију Српске Православне Цркве, поред Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског, чинили су: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски Амфилохије (Радовић), као и Њихова Преосвештенства Епископи: бачки Иринеј (Буловић), новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин (Крчо), рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије (Шибалић), Епископ моравички Aнтоније, настојатељ Подворја СПЦ у Москви, затим старешина Подворја Московске патријаршије у Београду протојереј Виталиј Тарасјев, архимандрит Арсеније (Главчић), професор Богословског факултета Универзитета у Београду протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, као и протођакон Радомир Перчевић и ђакон Александар Секулић, службеник Кабинета Патријарха српског. Члан делегације је и проф. Војислав Миловановић, протомајстор изградње храма Светога Саве.
Чин путешествујушчих у Саборној београдској цркви служио је 16. јула ове године Његово Преосвештенство Епископ липљански Јован (Ћулибрк), викарни Епископ Његове Светости, уз саслужење протојереја-ставрофорâ Петра Лукића, старешине Саборне цркве, Саве Јовића, главног секретара Светог архијерејског синода и протођакона Стевана Рапајића.
На московском аеродрому Шереметјево Патријарха Иринеја и делегацију Српске Православне Цркве срдачно су дочекали Митрополит рјазански и михаиловски Павле, први викарни епископ Патријарха московског за град Москву Архиепископ истрински Арсеније; викарни епископ Патријарха московског Епископ воскресењски Сава; заменик директора Одељења за међуцрквене односе протојереј Николај Балашов; секретар Одељења за међуцрквене односе протојереј Игор Јакимчук и други. На аеродрому су били присутни и настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички Антоније и Његова Екселенција Славенко Терзић, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији.
Патријарх српски Иринеј је у хрaму Свих светих просијавших у земљи Руској одслужио благодарење за време кога се Патријарх московски Кирил молио у олтару. Чину благодарења присуствовали су директор Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије Митрополит волоколамски Иларион, Митрополит рјазански и михаиловски Павле, руководилац Административног секретаријата Московске Патријаршије Епископ солнечногорски Сергије, настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички Антоније, секретар Свјатејшег Патријарха московског и све Русије за град Москву протојереј Владимир Диваков, заменик директора Одељења спољних црквених послова протојереј Николај Балашов, секретар овог Одељења за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук, помоћник директора Одељења спољних црквених послова протођакон Владимир Назаркин, опуномоћени амбасадор Републике Србије у Русији Славенко Терзић.
По завршетку овог молитвеног чина Свјатејши Патријарх Кирил је поздравио српског Патријарха Иринеја речима:
„Ваше Свјатејшество, возљубљени у Господу сабрате! Желим да Вас срдачно поздравим данас као драгог и поштованог госта Руске Православне Цркве у првопрестолном граду, Москви.
Налазимо се у просторијама Патријарашке и Синодалне резиденције Даниловског манастира – у месту мојих свакодневних послова, а где се одржава и већина седница Светог Синода. Овде примамо високе госте наше Цркве. Овај манастир је најстарија обитељ у Москви; основана је у 13. веку, и тако је вршњакиња Цркве Светога Саве. Из тог разлога посебно ми је пријатно што сте нас посетили како бисмо за време боравка Вашег Свјатејшества прославили успомену на велике светитеље Руске Цркве: преподобног Сергија Радоњешког, Свете равноапостолне кнегињу Олгу и кнеза Владимира.
Ваша жеља да учествујете у свечаностима поводом 1025-годишњице крштења Русије даје Вам прилику да се поклоните светињама Москве и Петрограда, Кијева и Минска. Имаћете прилику да се сусретнете са својом српском сабраћом који живе међу нама. Иначе, предстоји нам да размотримо широки круг питања која се тичу наших међусобних односа и међуправославне сарадње.
Надам се да претрпани програм Ваше пријатељске посете неће уморити Вашу Светост, као и да ће Вам посета Руској Цркви остати у најсветлијој успомени и да ће Вам подарити духовне силе како бисте наставили Ваше плодне подухвате на српском патријарашком престолу.
Благословен је онај који долази у име Господње! Ис пола ети деспота!”
У свом отпоздраву Поглавар Српске Цркве је благодарио Свјатејшем Патријарху Кирилу на топлим речима. Изразио је велику радост на указаној могућности да посети Русију и да се поклони светињама Руске Православне Цркве.
Свјатејши Патријарх Иринеј је такође истакао чврсте везе које су спајале Србију и Русију почев још од времена Светога Саве, који је пострижен за монаха у руском манастиру на Светој Гори. Историја руског и српског народа има много заједничког, продужио је Свјатејши Иринеј. Оба народа су много пострадала кроз историју, а да не говоримо о годинама проведеним под безбожничким режимима 20. века. Прошавши кроз сва та гоњења, обе Цркве су ојачане крвљу мученика.
У име Српске Православне Цркве и српског народа, Најсветији Патријарх Иринеј је изразио благодарност Руској Православној Цркви и руском народу на помоћи коју су указивали како у далекој прошлости, тако и у потоња времена, све до данас.
Поглавар Руске Цркве је изразио и наду да ће представници руског народа пружити помоћ и у праведном разрешењу питања Косова и Метохије.
У наставку доксологије у Свечаној сали Патријаршијске резиденције вођен је братски разговор поглавара двеју Цркава.
17. јул 2013. - СУСРЕТ ПОГЛАВАРА СРПСКЕ И РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Са стране Руске Православне Цркве у разговорима су учествовали председник Одељења спољних црквених послова Митрополит волоколамски Иларион, руководилац Административног секретаријата Московске Патријаршије епископ солнечногорски Сергије, намесник Новоспасовског манастира Епископ воскресењски Сава, намесник Свето-Даниловског манастира архимандрит Алексиј Поликарпов, заменик председника Одељења спољних црквених послова протојереј Николај Балашов, секретар Одељења спољних црквених послова протојереј Игор Јакимчук. Разговорима је присуствовао и Епископ моравички Антоније.
Његова Светост Патријарх Кирил је срдачно поздравио високог госта и његову пратњу у Административном центру Московске Патријаршије приметивши: „Веома се радујемо што је управо данас дошло до дугоочекиване посете Ваше Светости Руској Цркви. Та посета пада у благодатни период празновања 1025-годишњице крштења Русије, и ми се радујемо и због тога што ће се Ваша мирна посета одвијати у склопу учешћа у овим свечаностима.” Његова Светост је констатовао да су Руску и Српску Православну Цркву кроз читаву историју везивали посебни односи. „Ми смо наследници једнога словенског духовног и културног предања, које потиче још од Светих Ћирила и Методија. Богослужење које вршимо разумеју и Срби и Руси. Та богослужбена традиција на посебан начин духовно и молитвено учвршћује наше народе”, казао је Патријарх Кирил. Такође је истакао да је оснивач Српске Цркве Свети Сава примио монашки постриг у Старом Русику на Светој Гори, а превео је и Крмчију (Законоправило) на словенски језик; тим преводом се столећима користила Руска Православна Црква.
„Наша Црква и народи су у историји пролазили и кроз радости и кроз жалости. Веома често су то биле заједничке радости и заједничке жалости. Сећамо се жртве које је принео руски народ ослобађајући Балкан и оних добрих последица по српски народ. Такође се сећамо и тога да је Русија ступила у Први светски рат зарад братског српског народа уз огроман ризик по своју сопствену егзистенцију – као што је познато, трагедија Првог светског рата претворила се у револуцију и потоња искушења за наш народ. Но, такође ми чувамо успомену на то како су српски народ и Српска Црква у своје наручје примили велики број руских избеглица после Револуције,” продужио је Најсветији Владика.
Изражавајући радост поводом предстојећег помесног празновања 1025-годишњице крштења Русије, поглавар Руске Православне Цркве је истакао да је ослобођење Цркве после деценија атеистичких прогона и угњетавања започело управо у години празновања 1000-годишњице крштења Русије. „Ових протеклих 25 година посвећени су напорима на препороду наше Цркве. За све нас који живимо на просторима историјске Русије – а данас у разним државама, али у једној Цркви – тај повод ће оценити све оно што је урађено, а такође ћемо заблагодарити Господу и Њему се помолити како би Његов благослов остао с нама и надаље.”
Са своје стране Најсветији Патријарх Иринеј је заблагодарио на поздраву и казао: „Ово су речи Поглавара велике Цркве великога народа – народа који има значај не само за Словене, него игра велику улогу у читавом свету”. Он је заблагодарио Најсветијем Патријарху Кирилу „на могућности да се поклони светињама Руске Цркве, да се помоли са руским народом и преда се благодати Божјој”. По речима Свјатејшег Иринеја, 1025-годишњица крштења Русије значајна је не само за Руску Православну Цркву, већ и за све словенске народе.
Говорећи о својој посети Руској Православној Цркви која је почела претходног дана, он је истакао да „ова посета треба да ојача наше духовне везе” и допринесе даљем развоју односа двеју сестринских Цркава. Свјатејши Патријарх Иринеј је изразио уверење да се словенски народи морају удружити и навео речи светитеља Николаја Велимировића о историјској улози коју они треба да одиграју. „Та улога се односи на првом месту на руски народ и на Руску Православну Цркву, која треба да предводи велику словенску породицу”, додао је Најсветији Владика.
Ми као представници словенских народа треба да имамо заједнички став приликом решавања питања у сагласју са осталим Православним Црквама.
По завршетку разговора Његова Светост Патријарх Кирил је уручио поглавару Српске Православне Цркве и члановима пратње ордење Руске Православне Цркве „у спомен на напоре за добро Свете Цркве у вези са 1025-годишњицом крштења Русије”.
Свјатјејшем Патријарху Иринеју је уручен орден Светог равноапостолног кнеза Владимира I степена, док су Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски Амфилохије, Епископ бачки др Иринеј, Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије и Епископ моравички Антоније добили орден Светог равноапостолног кнеза Владимира II степена, а архимандрит Арсеније, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протођакон Радомир Перчевић и ђакон Александар Секулић - Светог равноапостолног кнеза Владимира III степена.
Његовa Светост Патријарх Иринеј је заблагодaрио на високом одликовању.
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПОКЛОНИО СЕ СВЕТИЊАМА МОСКВЕ
У храму Светог Николаја у Толмачама Свјатејшег је поздравио архијерејски намесник Московског округа протојереј Николај Кречетов са свештенослужитељима при овоме храму. Српски Патријарх се поклонио Владимирској икони Матере Божије. Парох при овоме храму, протојереј Андреј Румјанцев изложио је Његовој Светости историју ове иконе и других светиња у храму. Патријарх је примио на поклон албум са репродукцијама икона „Ликови Христа”.
У наставку је поглавар Српске Цркве посетио Третјаковску галерију и поклонио се икони Свете Тројице, рад преподобног Андреја Рубљова.
Истога дана Патријарх српски Иринеј посетио је Новоспаски мушки манастир. На улазу у ову обитељ Свјатејшег Патријарха је дочекала братија манастира са мноштвом верних. Патријарх је посетио храм Преподобног Романа Слаткопевца с гробницом бојара Романових. У гробници благоверног великог кнеза Александра Сергејевича отпевано је Вјечнаја памјат. Намесник манастира Епископ воскресењски Сава изложио је историју гробнице представника царског Дома и предмета који се налазе у овом музеју.
Затим је Патријарх српски посетио Преображенску саборну цркву Новоспаског манастира, где се поклонио икони Матере Божје „Свецарици”.
Пре свеноћног бденија служен је Молебан с величанијем преподобном Сергију Радоњешком. У наставку Молебана је Епископ воскресењски Сава поздравио Српског Патријарха нагласивши да ће Његова посета ући у историју овог руског манастира. У одговору Патријарх Иринеј је казао да се у Москви налази по други пут – први пут је посетио престоницу Русије присуствујући погребу блаженоупокојеног патријарха Пимена (1990. године). Многе светиње Москве биле су тада недоступне за посету, приметио је Патријарх.
„Српски народ је много пострадао. Током 500 година турског ропства уништени су многи споменици – прекрасне иконе, фреске, храмови. Последњи јарам за српски, али и за руски народ била је идеологија која је прогласила Бога мртвим и све оно што је повезано са именом Божјим. Хвала Богу, васкрсла је наша вера, васкрсла је наша душа. Обновљени су храмови и манастири, а, што је најважније, наши народи су у тим смутним временима подизали храмове у душама својим, у срцу своме.”
Поглавар СПЦ је заблагодарио Епископу Сави на могућности да разгледа московске светиње и уручио му на дар панагију и икону Пресвете Богородице.
18. јул 2013. - У СВЕТО-ТРОЈИЦКО СЕРГИЈЕВОЈ ЛАВРИ
Први пут у историји ове Лавре служена је Литургија на манастирском платоу. На Литургији је појао хор Свето-Тројицко Сергијеве Лавре под руководством архимандрита Гљеба Кожевњикова. После свете Литургије служен је молебан „Игуману земље руске”, Преподобном Сергију, уз молитвено присуство и учешће више хиљада људи.
У име манастирског братства Лавре Архиепископ сергијевско-посадски Теогност уручио је Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју панагију, икону Преподобног Сергија Радоњешког и албум посвећен Тројицко-Сергијевој Лаври.
Предстојатељи двеју помесних Цркава овом приликом су међусобно разменили дарове, а затим је уследила саборна трпеза љубави која је подељена са великим бројем верника у главној манастирској трпезарији.
Истога дана Патријарх Иринеј је, са члановима делегације Српске Православне Цркве, посетио Московску духовну академију, где му је Архиепископ Jeвгеније приредио срдачан пријем.
У МОСКОВСКОЈ ДУХОВНОЈ АКАДЕМИЈИ
У пратњи Његове Светости Патријарха српског Иринеја и његове делегације били су: викар Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије Епископ воскресењски Сава, настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички Антоније, настојатељ Подворја Руске Православне Цркве у Београду протојереј Виталиј Тарасјев, амбасадор Републике Србије у Москви г. Славенко Терзић и службеник Службе протокола Одељења за спољне црквене односе свештеник Михаил Боданов.
У Покровској цркви Московске духовне академије Његову Светост је дочекао ректор Aрхиепископ верејски Јевгеније. Свјатјејши Иринеј је, у знак сећања на посету, Московској духовној школи даривао икону Пресвете Богородице, као и комплет књига за школску библиотеку, а настојатељу Архиепископу Jeвгенију уручио је панагију.
Делегација Српске Православне Цркве је посетила и производни погон „Софрино”, где је била срдачно дочекана од стране директора овог погона г. Паркаева и особља. Патријарх српски Иринеј је положио венац на споменик блаженопочившем Патријарху руском Пимену. Свјатјејши Патријарх Иринеј је потом посетио храм Преподобног Серафима Саровског при погону „Софрино”, као и музеј, продавницу икона и канцеларије овог погона.
19. јул 2013. - ПОКЛОЊЕЊЕ ХРАМОВИМА МОСКОВСКОГ КРЕМЉА И ПОКРОВСКОМ МАНАСТИРУ
Делегација наше Цркве је разгледала Успенски саборни храм, затим Архангелски и Благовештенски саборни храм, где су се поклонили светињама, а посебно моштима московских светитеља Петра, Јоне, Филипа и Гермогена. У светињама Кремља се налазе сачуване фреске Светог Симеона и Светог Саве, као и Светог цара Лазара мученика Косовског - и то из XV и XVI века, што сведочи о узајамном поштовању две помесне Православне Цркве које сеже вековима уназад. Делегација Српске православне Цркве имала је ванредну част да у целини упозна велелепност чувеног царског Кремаљског дворца.
У наставку је Његова Светост Патријарх Иринеј провео извесно време у Покровском ставропигијалном женском манастиру. Овде га је срдачно поздравила игуманија Теофанија са сестрама ове обитељи и децом васпитаницама.
Сам манастир збрињава напуштену децу, а с обзиром на то да је у питању женски манастир, сва сирочад су девојчице старости од 3 до 15 година. Програм који су оне припремиле Патријарху српском, са музичким делом, оставио је све присутне без даха и са обиљем топлих суза поштовања према Високопреподобној игуманији Теофанији, која је овој напуштеној дечици анђеоског лика подарила сву своју љубав и топлину, вративши светлост у њихов рано и нежељено отежан живот - живот без родитеља.
Патријарх и делегација су се у храму овог манастира поклонили моштима блажене Матроне Московске.
У наставку се Свјатејши Патријарх Иринеј упутио у храм Васкрсења Христовог при овом манастиру, где се игуманија Теофанија обратила високом госту речима поздрава. Настојатељица је казала да се Блаженој Матрони Московској поклањају не само Московљани, него и поклоници из целог света. – Блажена не оставља никог неутешеним, ма одакле поклоник долазио, истакла је игуманија. Њено житије је преведено на многе језике, међу којима и на српски. Верници Српске Цркве редовно посећују Покровску обитељ, а познато нам је да се у Србији подиже манастир у славу и част блажене Матроне, подсетила је игуманија Теофанија.
Срдачно благодаримо на части указаној нашој обитељи, истакла је игуманија. Ова важна посета ући ће у историју Покровског манастира. Дозволите да молитвено пожелим Вама, Ваша Светости, и свима члановима пратње, изобилне дарове од Господа, његове неисцрпне милости, добро здравље, и да останете у радости и благодати Светога Духа.
На молитвено сећање игуманија Теофанија је подарила Свјатејшем Патријарху Иринеју икону Свете блажене Матроне Московске. Са своје стране Његова Светост је подарио настојатељици крст.
– Благодарим Господу Богу који нас је удостојио да посетимо ову свету обитељ, да се поклонимо моштима блажене Матроне, свете жене која је просијала у наше време, казао је Патријарх српски. У време тешких искушења руског, српског и многих других народа свети живот блажене Матроне, Богом прослављен, доказ је тога да се Богу може молити не само онда кад уживамо у благопријатним временима, него и кад нас сустигну искушења. Света Матрона, која је покровитељ града Москве и свих православних хришћана на свету, јесте Божји дар нама. Ми узносимо молитву да Господ благослови овај град и народ. А посебно топлу молитву узносимо да ова светитељка покровитељствује и над нама данас, у тешкима временима, да нам помогне да очувамо Косово – земљу на којој се налази хиљаде светиња, на којој је проливено толико крви и суза, беседио је патријарх Иринеј.
У наставку је гостима приређена агапа љубави и концерт.
На путовању за град на Неви пратили су га председник Оделења спољних црквених послова Митрополит волоколамски Иларион, намесник Новоспаског ставропигијалног манастира Епископ воскресењски Сава, настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички Антоније, настојатељ Подворја Руске Православне Цркве у Београду протојереј Виталије Тарасјев, као и шеф Протоколарног оделења Петроградске епархије И. Н. Судоса.
На аеродрому „Пулково-3” Свјатејшег Владику су дочекали Митрополит петроградски и ладошки Владимир, ректор Петроградских духовних школа Епископ петергофски Амвросије, као и свештенство Петроградске епархије.
Са аеродрома се висока српска црквена делегација упутила у Новодевички манастир посвећен Васкрсењу Христовом. У обитељи при Казанској саборној цркви Његову Светост је поздравила добродошлицом игуманија Софија (Силина) са сестринством. Мати игуманија је Српском Патријарху уручила копију иконе Матере Божје „Радост и утеха”.
20. јул 2013. - У СВЕТИЊАМА ПЕТРОГРАДА
Његова Светост Патријарх српски Иринеј, који се с делегацијом налази у посети Руској Православној Цркви, поклонио се 20. јула 2013. године светињама северне руске престонице. Српску високу делегацију су пратили: намесник Новоспаског ставропигијалног манастира Епископ воскресењски Сава, настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички Антоније, ректор петроградских духовних школа Епископ петергофски Амвросије и настојатељ Подворја Руске Православне Цркве у Београду протојереј Виталије Тарасјев.
Поглавар Српске Цркве је посетио Исакијевски собор, где се поклонио чудотворној икони Матере Божје „Тихвинска”. Затим се Патријарх успео на спољни балкон храма и с те висине разгледао град. Иначе, кроз храм је стручно водио заменик директора државног музеја-споменика „Исакијевски собор” Е. Н. Корчагин. Патријарх је ушао кроз западна врата која се отварају само у свечаним случајевима.
У наставку је српска делегација посетила Лавру светог Александра Невског. На улазу је Српског Патријарха сусрео намесник Лавре Епископ кронштатски Назарије с братијом. Високи гост и пратња поклонили су се моштима Светог благоверног кнеза Александра Невског и икони Матере Божје Млекопитатељници – копији њеног чудотворног лика који се налази у Карејској испосници.
Уследила је поздравна реч Епископа кронштатског Назарија. У спомен на Патријархов боравак у Лаври подарио је Његовој Светости панагију са изображењем иконе Матере Божје Невске Брзопослушнице, израђену поводом 300-годишњице ове обитељи, а која пада ове године. Патријарх српски се поклонио чудотворној икони Невској „Скоропослушници”, казавши да од ње проси молитве за српски народ и за очување светиња на Косову и Метохији и изразио наду да ће, молитвама свих подвижника који су просијали на Косовској земљи, православни Срби очувати своје светиње. Са своје стране је Владика Назарије казао: „Бол Косова и Метохије је и наш бол. Символ који ће нас опомињати на Србију нека буде ова икона Матере Божје Млекопитатељнице”.
Затим су се Патријарх Иринеј и пратња упутили у Благовештенску усипалницу Лавре Александра Невског и овде се помолили за упокојење овде погребених Митрополита скадарског и приморског Василија и архиепископа пећког и српског Василија; почившима је отпевана „Вјечнаја памјат”. Патријарх је разгледао и Некропољ мајстора уметника у Александро-невској лаври. Увече истога дана поглавар Српске Цркве је посетио храм у част иконе Матере Божје Смоленске и походио гроб блажене Ксеније Петроградске на смоленском гробљу.
У Смоленском храму Патријарха је поздравио старешина митроносни протојереј Виктор Московски. Истакао је да ће се кроз две година прославити 225-годишњица храма на смоленском гробљу, док ове године православни свет светкује 25 година од причислења лику Светих блажене Ксеније Петроградске. Њена канонизација је обављена на помесном сабору Руске Православне Цркве 1988. године, кад је прослављена 1000-годишњица крштења Русије. Икона свете Ксеније је подарена Српском Патријарху. Ова светитељка се прославља као небеска заштитница Петрограда.
21. јул 2013. - ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈ У КАЗАНСКОМ САБОРНОМ ХРАМУ У ПЕТРОГРУАДУ
На овај престолни празник Патријарху су саслуживали Митрополит петроградски и ладошки Владимир, Митрополит волоколамски Иларион, ректор петроградских духовних школа Епископ петергофски Амвросије, намесник Новоспаског ставропигијалног манастира Епископ воскресењски Сава, Епископ тихвински и лодејнопољски Мстислав, као и српски архијереји: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, Епископ бачки Иринеј, Епископ рашко-призренски Теодосије и Епископ моравички Антоније.
По завршетку богослужења поглавара Српске Цркве је поздравио Митрополит петроградски и ладошки Владимир, који је честитао празник иконе Казанске Матере Божје и казао:
„Казанска икона Матере Божје је једна од најпоштованијих икона у Русији и у целом православном свету. Данас ми светкујемо дан њеног чудесног проналаска у граду Казану. Много је копија ове иконе у свим градовима наше Отаџбине и оне су се прославиле као чудотворне. Једна од њих је донета у Петроград, и за њу је изграђен овај величанствени саборни храм. Казанска икона је постала заштитница и покровитељка северне престонице, и пред њом се свагда окупља велики број богомољног света.Надамо се, Ваша Светости, да ће саборна молитва пред овим чесним ликом Пресвете Богородице бити за Вас, и за све нас, извор благодати. Желим Вам добро здравље и помоћ Божју у Вашим просветитељским трудовима. Ис пола ети, деспота!”
У спомен на посету Петрограду и служење Литургије у катедралном храму Петроградске митрополије, Митрополит Владимир је уручио Патријарху српском крст и панагију, као и копију чудотворне иконе Казанске Матере Божје.
У одговору је Патријарх српски Иринеј казао:
„Посебно ме радује што сам поново у граду Светога Петра. Иначе, овде сам већ био, али за мене је сугуба част и радост посетити га у својству Поглавара Српске Православне Цркве и одслужити Божанску Литургију у њеној саборној цркви на дан празника престола – празника Казанске иконе Матере Божје. Петроград је друга престоница Русије. Велики је значај овога града, не само за Русију, него и уопште за сву европску историју. И за Српску Цркву овај град има нарочити значај. Овде су боравили и живели црногорски митрополити Петар I и Петар II. Свети Петар I Цетињски прославља се не само у Српској Цркви, него и у сабору петроградских светих. Свети Петар је био посвећен у Петрограду у архијерејски чин. Одавде је за Црну Гору слана помоћ која је помагала учвршћењу православне државе и очувању Православља. Касније се овде на Академији школовао Патријарх српски Варнава, а исто тако и велики богослови, преподобни Јустин Ћелијски (Поповић) и Епископ жички Свети Николај (Велимировић).
Петроград је град Цара-мученика Николаја II. Ми га поштујемо не само као страстотерпца, него и као борца за српски народ. У Београду су на Новом гробљу сахрањени руски војници које је овај цар послао да се боре за Србију. Ми се молимо за ове људе као за своје рођене, као за сопствене оце и дедове, јер су то – војници Христови.”
Патријарх Иринеј се молитвено сетио и руских војника који су током Другог светског рата допринели ослобађању народа Балкана од фашистичког јарма.
Поглавар Српске Православне Цркве изразио је дубоку захвалност Руској Православној Цркви, руској Влади и руском народу на помоћи српском народу на Косову. „За нас је та помоћ веома важна, јер, поред Руске Цркве, не постоји у свету друга Црква која нас тако отворено и снажно подржава у косовском питању”, истакао је Патријарх.
Патријарх Иринеј је подарио Митрополиту петроградском и ладошком Владимиру крст и панагију.
Свечани ручак у част Српског Патријарха и високе делегације приредио је Митрополит Владимир. Први је узео реч председник Оделења спољних црквених послова Иларион волоколамски и, између осталог, рекао:
„Дозволите ми, Ваша Светости, да Вас поздравим у граду Светога Петра – у граду који је дуго времена био престоница Руског царства, а тиме и црквена престоница наше државе, па се данас с правом назива другом престоницом Русије, али је и синодална столица, јер по благослову Свјатејшег Патријарха Кирила, једном годишње овде се одржавају седнице Свештеног Синода.
Својим очима сте видели, а имаћете још могућности да видите, како живе верници овога града. Видели сте с каквом љубављу сва Руска Православна Црква, а у том броју и Петроградска свештена митрополија, примају Вашу Светост. То је повезано с тим што међу нашим двема Црквама постоје веома блиске многовековне везе сарадње и пријатељства, везе које су запечаћене крвљу наших војника који су бранили српску земљу, а на које живи спомен у српском народу.
Данас сте казали да нема друге Цркве, осим Руске која би у толикој мери подржала Српску Цркву, а самим тим и питање Косова. Заиста, ми смо током протеклих година били сведоци највеће трагедије српског народа који живе у косовској покрајини. Непријатељствовања над светињама српског народа, над српским народом који живи на Косову – све то је пристекло по наредби западних држава, јер су западна средства информисања представљали слику у једностраном кључу, трудећи се да убеде своје читаоце како су Срби кривци за све, док се Албанци приказују само као људи коју страдају.
Многи од нас смо посетили косовски крај и знамо стварно стање ствари. Видели смо како тамо живе Срби, а међу њима и монаштво у Високим Дечанима и у Пећкој патријаршији. И, зацело, ми ћемо и убудуће подржавати Српску Цркву у њеним залагањима да очува светиње косовске покрајине и заштити српска насеља Косова и Метохије.”
22. јул 2013. - ПОСЕТА НИКОЛАЈЕВСКОЈ ПОМОРСКОЈ САБОРНОЈ ЦРКВИ У КРОНШТАТУ
Поглавар Српске Цркве и чланови његове делегације разгледали су Саборни храм, као и доњи храм Светога Јована Рилског. Председник Комисије за мониторинг у Управном одбору међународног добротворног фонда „Кронштатски поморски собор” А. Г. Захватов је Свјатејшег упознао о рестаураторским радовима који се у храму обављају почев од 2009. године.
Кронштатски поморски храм је подигнут 1913. године. Пројектовао га је Василије Косјаков. Сматра се спомен-храмом на све оне који су изгубили живот на мору. Храм је освећен 10/23. јуна 1913. године у присуству царске породице. Налазио се у парохији кронштатског поморског Богојављенског собора и у њему се богослужило до 1927. године. Николајевски поморски саборни храм је затворен 14. октобра 1929. године.
На празник Светог Николаја Чудотворца 2005. године Божанска Литургија је служена први пут после 75 година. А 19. априла 2012. године Свјатејши Патријарх Кирил је у присуству Председника Русије Д. А. Медведева обавио Чин малог освећења поморског храма.
Велико освећење храма Николајевског поморског саборног храма извршио је Патријарх Кирил 28. маја 2013. године и заједно је с Његовим Блаженством јерусалимским Патријархом Теофилом одслужио Божанску Литургију.
У ПЕТРОГРАДУ
На улазу у храм Св. Николаја у Петрограду, Патријарха српског Иринеја дочекао је старешина храма протојереј Богдан Сојко са братством. Свјатејши Патријарх се поклонио чудотворној икони Светог Николаја и светињама у олтару. Затим је делегација прешла у горњи храм посвећен Богојављењу.
Протојереј Богдан Сојко је поздравио Свјатејшег Патријарха Иринеја и његову високу пратњу. Казао је да се прошле године навршила 250-годишњица овог храма. Храм није био затваран ни у тешко време атеистичког прогона 20. века. У спомен на ову посету Српском патријарху је уручена икона светитеља и чудотворца Николаја.
У отпоздравном слову Патријарх српски је, између осталог, казао: „Дошли смо у свету Русију не као туристи, него као људи блиски рускоме народу, Руској Православној Цркви и њеним великим светињама. Тешко је наћи речи да изразимо наша осећања приликом посете светињама руске земље; то се може само доживети. Благодарни смо Господу на томе што нас је удостојио да посетимо ове светиње и да се истински уверимо у то како су благодатни дарови Богом подарени руском народу претворени у ове светиње.”
По мишљењу Његове Светости, и руски и српски народ су прошли кроз многа тешка искушења и страдања, но то их је само укрепило у вери. „ Да се учвршћујемо у вери помаже и постојање ових величанствених светиња које су слава не само Русије и Руске Православне Цркве, него су понос и слава васељенског Православља.”
Патријарх српски је замолио за молитве за народе Србије, посебно за житеље Косова и Метохије, који данас преживљавају највећа искушења и велика страдања. Нагласио је да светиње Косова и Метохије треба да остану „у наручју српског народа који их је и подигао”, и с благодарношћу је истакао подршку Руске Цркве и руске државе по овом питању.
Свјатејши Патријарх Иринеј је разгледао храм, међу чијим светињама су и мошти многих Светих угодника Божјих и јединствени лик Николаја Чудотворца живописан на сребру, који је урађен по вољи цара Николаја II у част рођења његовог сина Алексеја.
У наставку се Патријарх Иринеј упутио у Јовановски ставропигијални женски манастир. У храмовној усипалници, где почивају мошти Светог праведног Јована Кронштатског, узнета је молитва небеском покровитељу Петрограда. Патријарх је посетио и доњи храм посвећен Светом преподобном Јовану Рилском. На молитвено сећање, Патријарху је уручена икона Светог Јована Кронштатског, којег су изобразиле сестре овог манастира.
Истога дана поглавар Српске Цркве је са својом делегацијом отпутовао у Москву. До аеродрома „Пулково-3” Свјатејшег Патријарха Иринеја су пратили Митрополит петроградски и ладошки Владимир, клирици Петроградске епархије, као и шеф протокола Петроградске епархије И.Н. Судоса.
23. јул 2013. - ПРЕДСЕДНИК ДРЖАВНЕ ДУМЕ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ С.Е. НАРИШКИН ПРИМИО ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА
Разговорима су присуствовали представник Српског Патријарха при московском патријарашком престолу Епископ моравички Антоније, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији Славенко Терзић, заменик председника Оделења спољних црквених послова протојереј Николај Балашов, представник Патријарха Московског и све Русије при српском патријарашком престолу протојереј Виталије Тарасјев, председник Комитета за питања друштвених удружења и религијских организација Државне думе Руске Федерације Ј.Е. Нилов и друге високе личности.
С. Е. Наришкин је топло поздравио поглавара Српске Православне Цркве, указавши на велики значај његове посете Руској Православној Цркви. Током разговора су додирнуте теме положаја православних светиња и српских заједница на Косову и Метохији, као и предстојећег значајног историјског датума – 100-годишњице Првог светског рата. Обе стране су истакле важност обједињавања напора руских и српских научника по питању изучавања и популаризације историје Првог светског рата. С. Е. Наришкин је заблагодарио Свјатејшем Патријарху Иринеју на заузимању око обнове руског гробља у Београду – највећем у Европи компактном почивалишту руских војника који су се од 1914. до 1918. борили за слободу народа на Балкану.
Патријарх Иринеј је говорио о трагичном положају православних верника који су остали на Косову и Метохији, али и оних који су напустили свој родни крај и постали изгнаници за време војног конфликта 1999. и антисрпског погрома 2004. године. Поглавар Српске Цркве је заблагодарио руском државном руководству на подршци Србији по косовском питању и изразио наду да ће се постићи праведно решење.
С. Е. Наришкин је указао на значај Православља, словенске писмености и културе као објединитеља руског и српског народа, и пожелео да високи гост понесе пријатне успомене са свечаности у Москви, Кијеву и Минску поводом 1025-годишњице крштења Русије.
Патријарх Иринеј богослужио у Српском подворју у Москви
Предстојатељу Српске Православне Цркве саслуживали су Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, Епископ бачки Иринеј, Епископ рашко-призренски Теодосије, Епископ моравички Антоније, Епископ воскресењски Сава, архимандрит Арсеније (Главчић), протојерер-ставрофор Радомир Поповић, протојерер-ставрофор Гојко Перовић, протођакон Владимир Назаркин, протођакон Радомир Перчевић и ђакон Александар Секулић.
Молитвено су учествовали амбасадор Славенко Терзић и председник Међународног фонда јединства православних народа В.А. Алексејев. Певао је дипломатски хор Амбасаде Србије у Руској Федерацији.
Епископ моравички Антоније, настојатељ Подворја Српске Патријаршије у Москви, захвалио је Патријарху Иринеју на радости заједничке молитве и у знак пажње подарио му панагију и крст.
Патријарх је још једном истакао да су Срби и Руси „браћа и једна словенска породица. Поносимо се тиме што припадамо словенском братству. Овде у Русији осећамо сву лепоту, сву благодат Божју даровану нам кроз Цркву Његову.” Његова Светост је изразио радост што се Срби „могу осећати у Русији као код куће – а то могу и Руси у Србији.” „После свих искушења, и Руси и Срби доживљавају данас свој Васкрс”, истакао је Патријарх, наводећи речи древног апологете да је крв мученика – семе нових хришћана.
Патријарх је Епископу моравичком Антонију, поводом годишњице хиротоније, подарио крст и панагију, док је за храм оставио икону Христа Спаситеља.
У знак пажње за усрдна залагања на славу Цркве покровитељ Подворја А.Н. Куренков је удостојен високим орденом Српске Православне Цркве – примио је Орден Светог краља Милутина.
После богослужења, у Подворју је у част Патријарха Иринеја приређен свечани ручак, током којег је члан Руске академије наука В.Н. Ржевски уручио Поглавару Српске Цркве највишу награду Академије – Златни крст. Ову награду је примио и Епископ моравички Антоније.
24. јул 2013. - Свеправославно литургијско сабрање у храму Христа Спаситеља у Москви
Свету Литургију су служили Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке Теодор, Његово Блаженство Патријарх Светога Града Јерусалима и све Палестине Теофил III, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил, Његово Блаженство Католикос-Патријарх све Грузије Илија II, Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Његова Светост Патријарх бугарски Неофит, Његово Блаженство Архиепископ кипарски Хризостом II, Његово Блаженство Митрополит варшавски и све Пољске Сава и Његово Блаженство Митрополит све Америке и Канаде Тихон, који су у посети Руској Православној Цркви поводом 1025-годишњице крштења Русије.
Предстојатељима су саслуживали: Митрополит француски Емануил из Константинопољске Патријаршије, Митрополит Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антоније из Антохијске Патријаршије, Митрополит западноевропски Јосиф из Румунске Православне Цркве, Митрополит филипски, неапољски и тасоски Прокопије из Грчке Православне Цркве, Митрополит корчински Јован из Албанске Православне Цркве, Архиепископ прешовски Растислав из Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, чланови Светог Синода и Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве; чланови делегација помесних Православних Цркава, као и представници Синодалних одељења, намесници манастира и свештенство Московске Патријаршије.
Литургији су присуствовали изасланик Председника Руске Федерације за Централни федерални округ А. Д. Беглов, потпредседник Владе Украјине Константин Гришченко, губернатор Московске области А. Врапци, помоћник Председника Руске Федерације И. О. Шоголев, председник АД „Руске железнице”, председник Одбора повереника Фонда Светог Андреја В. Јакуњин, председник Синодалног информативног одељења В. Р. Легојда, уметнички директор Производног завода „Софрино” Е. А. Пархаев, апостолски нунције у Русији, надбискуп Иван Јуркович, амбасадори словенских земаља.
Певали су хор храма Христа Спаситеља и хор Сретењског манастира.
После Литургије, Патријарх московски и све Русије Кирил служио је молебан Светом равноапостолном кнезу Владимиру у спомен годишњице крштења Русије. Затим је патријарх Кирил прочитао Посланицу Патријарха московског и све Русије и Светог Синода Руске Православне Цркве архипастирима, клиру, монасима и мирјанима поводом 1025. годишњице крштења Русије.
Учесници богослужења поклонили су се крсту Светог Андреја Првозваног.
ПОСЛАНИЦА ПОВОДОМ 1025-ГОДИШЊИЦЕ КРШТЕЊА РУСИЈЕ
Вољени у Господу преосвећени архипастири, свечасни презвитери и ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре! Ове године се сећамо значајног датума – 1025-годишњице крштења Русије. У далеком десетом веку Русија је, захваљујући труду Светог равноапостолног кнеза Владимира, примила хришћанску веру и културу, начинивши духовни и цивилизацијски избор, који је одредио вектор историјског развоја наших народа.
По речима Митрополита кијевског Илариона, „вера благодатна се раширила по целој земљи и дошла је до нашег руског народа... Све земље је Добри Бог наш помиловао и нас није презрео, - пожелео је и спасио нас је и у разумевање Истине довео”.
За протеклих 1025 година било је како славних, тако и трагичних догађаја. Наши преци су усвајали Христову веру и она је доносила обилат род, али се то дешавало у врло сложеним условима. Многи су покушавали да одврате народе Русије од Православља. То су покушавали освајачи који су долазили са Запада или Истока, то су желели људи који су хтели да саграде на земљи „идеално” друштво без Бога упркос Његовом вечном закону. Али народ, који је примио хришћанску веру, више пута је доказиво верност Спаситељу. Успео је да Му се врати и после одступања наметнутог од стране сурових прогонитеља. Упркос њиховој „немоћној дрскости”, срца и душе многих наших сународника обасјани су Христовом истином. Наша је дужност и духовна потреба да чувамо ову истину и да на основу ње градимо лични и друштвени живот.
Треба да научимо лекције из прошлости. И главна од њих је следећа: здање наше цивилизације не може да постоји без јеванђељског темеља на којем је подигнуто. Данас нам многи поново предлажу да градимо живот без Бога. Слобода се понекад тумачи као повођење за било којим жељама, укључујући и оне које му се сугеришу из спољашње средине. Овакво поимање слободе се може проширити до граница кад она почиње да представља опасност за природна морална осећања и за ближње и, на крају, за саму могућност да човек говори истину и поступа по савести.
Нације које изгубе етику самоограничења и служења Богу, отаџбини и ближњем, губе духовну снагу, постају слабе и рањиве, што повлачи за собом и опасност од нестанка и жалосну перспективу да своје место уступе другима, духовно јачима. Треба то јасно да схватамо и да не идемо путем који води у погибељ, имајући на уму речи пророка: „Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој” (Јер. 6, 16).
Савремени свет се суочава с многим невољама: криминалом, тероризмом, порастом броја самоубистава, абортусима и распадом породице, алкохолизмом и наркоманијом, уништавањем природне околине и социјалним неправдама, усамљеношћу и душевним патњама многих људи. Ове незгоде се могу превладати на путу препорода вере у Бога, који је спреман да дарује опроштај грехова и благодатну помоћ за нови живот и појединцима, и читавим народима. Крштење Русије је животворни источник, који нас и данас напаја и даје нам снагу да градимо живот земаља-наследница историјске Русије, на основу вечних вредности које смо добили од Бога и које нас спајају духовним везама. Ове вредности и поглед на свет које оне условљавају одразиле су се у култури наших народа, укључујући сликарство, архитектуру, књижевност, образовање, породично и кућно уређење, однос према природи и много тога другог, што формира заједништво јединственог духовног простора наследника Свете Русије.
Четврт века је прошло од почетка препорода Руске Цркве. У току ових година обновљено је и саграђено на десетине хиљада храмова и на стотине манастира, обновљена је и постављена на чврст темељ црквена делатност у многим областима. Пошто је моћан духовни и морални фактор постојања наших народа, православна вера је постала наслеђе милиона људи. Са смирењем треба признати да светска историја не познаје тако грандиозан и брз религиозни препород као овај који се збио на просторима Историјске Русије у току последњих 25 година. Узносимо искрено благодарење Богу који је Господ историје, за милост коју је показао према нашим народима; срдачно захваљујемо свима онима који су својим трудом одговорили на благодат Божију која призива и омогућили све ово.
Ипак, још много тога треба учинити, јер Господ од нас очекује нове плодове. И главни од њих треба да постане јединство вере и живота, утврђивање јеванђељске истине у речима и делима наших сународника.
Сећамо се да су се у току историјске судбине народа који су духовно рођени у Кијевској крстионици, одвијале различито. У прошлости су живели у јединственој држави која се простирала од Балтичког мора до Црног, од Галиције до Волге. У појединим периодима неки од ових народа су се налазили под туђинском владавином, улазили су у састав других држава. Дуго времена смо заједно живели у великој земљи, а сад – у неколико суверених држава. Међутим, увек је постојало
и данас постоји наше духовно јединство, које се чува благодатном силом Божијом и заједништвом моралног идеала, који проповеда и чува Руска Православна Црква.
Народи у којима се укоренила света православна вера, призвани су, како томе поучава преподобни Сергије Радоњешки, да „гледајући на Свету Тројицу, савладавају мрску распру овога света”, служећи као пример братства и међусобне помоћи целом човечанству. Света Русија је жива док је верна избору који је учинио равноапостолни кнез Владимир, док чува своје духовно јединство, док се сећа и молитвено поштује наше заједничке свеце. И ако сачувамо ово јединствено наслеђе и духовно сродство – имамо будућност.
Нека би нам Бог, по молитвама светих који су у Руској земљи заблистали, дао да се учврстимо у истини на којој се увек градио, и на којој ће се, верујемо, градити живот наших народа.”
После Литургије, одржан је пријем у част 1025-годишњице крштења Русије, којем су присуствовали представници Православних Цркава, власти, невладиних организација, традиционалних верских заједница и дипломатског кора.
Пријему су присуствовали: Блажењејши Патријарх александријски и све Африке Теодор, Блажењејши Патријарх Светог Града Јерусалима и све Палестине Теофило III, Свјатејши и Блажењејши Католикос-Патријарх све Грузије Илија II, Свјатејши Патријарх српски Иринеј, Свјатејши Патријарх бугарски Неофит, Блажењејши Архиепископ Нове Јустинијане и свега Кипра Хризостом II, Блажењејши Митрополит варшавски и све Пољске Сава, Блажењејши Митрополит све Америке и Канаде Тихон, предводник делегације Цариградске Патријаршије Митрополит француски Емануил, предводник делегације Антиохијске Патријаршије Митрополит Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антоније, предводник делегације Румунске Православне Цркве Митрополит западноевропски Јосиф, предводник делегације Јеладске Цркве Митрополит филипски, неапољски и тасоски Прокопије, предводник делегације Албанске Православне Цркве Митрополит корчински Јован, предводник делегације Православне Цркве Чешких земаља и Словачке Архиепископ прешовски Растислав, заменик Председника Владе Руске Федерације С.Е. Приходко и вицепремијер-министар Украјине К.И. Гришченко.
У име Председника Руске Федерације високе госте је поздравио изасланик Председника Руске Федерације за Централни федерални округ А.Д. Беглов.
У име предстојатеља и делегација помесних Православних Цркава беседу је изговорио Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке Теодор.
Патријарх руски Његова Светост Кирил је у име епископата, свештенства, монаштва и мирјана Руске Православне Цркве заблагодарио поглаварима и представницима помесних православних Цркава који учествују у свечаностима посвећеним 1025-годишњици крштења Русије.
ИЗЈАВА ПОГЛАВАРА И ПРЕДСТАВНИКА ПОМЕСНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА ПОВОДОМ ПРАЗНОВАЊА 1025-ГОДИШЊИЦЕ КРШТЕЊА РУСИЈЕ
Ми, поглавари и представници помесних православних Цркава, који смо се, на позив Патријарха московског и све Русије Кирила, сабрали у Москви на свечаностима поводом празновања 1025-годишњице крштења Русије, сматрамо својом дужношћу да подигнемо свој глас у заштиту наше браће хришћана, прогоњених због своје вере у разним областима света.
Хиљаде верујућих у Христа свакодневно се подвргавају мучењима и злостављањима, изгоне се са својих огњишта, док многи бивају убијени.
Извештаји о злостављањима и убиствима хришћана долазе из Нигерије, Пакистана, Авганистана, Индије. На Косову се обесвећују светиње, разорени су многи храмови, док су многи људи лишени могућности да посете гробља својих милих и драгих и помоле Богу на земљи својих предака.
Дубоки немир изазива стање на Блиском истоку. Цео низ земаља тог региона захватио је талас насиља и терора, чије жртве су хришћани. Либија, где хришћани скоро и нису остали, распада се на међусобно завађена племена. Не престају терористички акти у Ираку, где је од некадашњих милион и по хришћана остао само десети део. Све је теже стање у Египту, где је међусобни обрачун ступио у наредну крваву фазу и где се запажа масовни нестанак хришћанског становништва. Најгоре пролазе породице хиљада обичних људи. По правилу, од разбукталих сукоба у првом реду страдају најнезаштићенији слојеви становништва, међу којима и етничке и верске мањине.
Септембра 2010. године на Кипру је дошло до сусрета поглавара Цркава Блиског истока, на којем је изражен дубоки немир услед стања ствари у том региону и забринутост за будућност тамошњих хришћана. Иста забринутост је била засведочена на сличним сусретима у августу 2011. године у Јордану, септембра исте године у Цариграду и марта 2012. године на Кипру. Изјава подршке напаћеним блискоисточним хришћанима изражена је и на сусрету поглавара и представника помесних православних Цркава у Москви новембра 2011. године.
Данас је нарочито трагично стање у Сирији. У јеку братоубилачког рата долази до масовног затирања хришћана и других религијских група, до протеривања из њихових завичајних градова и села, из места где су они столећима заједнички живели с представницима других религијских традиција.
Ратнички настројене групације не бирају средстава ради постизања својих циљева. Њихови радикално настројени чланови све више и више се упуштају у преступничка дејства. Навикли смо да гледамо ужасне сцене насиља, јавних кажњавања, уништавања људског достојанства и кршења права личности. Постала су уобичајена ствар отмице и убиства људи, провођених често из користољубивих побуда. Екстремисти се не заустављају на вређању верских радника, а њихово уважавање је заувек била карактеристика блискоисточног човека.
Средства масовног обавештавања, као и многи политички радници, ћутањем заобилазе трагедију хришћана на Блиском истоку.
Ми изражавамо своју солидарност с Његовим Блаженством Патријархом Велике Антиохије и свега Истока Јованом X, који није могао с нама делити радост данашњих свечаности, јер је морао остати са својом паством у овом тешком тренутку за њу. Наше молитве су с њим и с нашом браћом у Христу која умиру сваки дан (Рим 8,36).
Заједно жалимо са свима онима који страдају у Сирији. Тражимо да се сместа ослободе угледни хришћански јерарси из Сирије – Митрополит алепски и искендерунски Павле Јазиги и сиријско-јаковитски Митрополит Алепа мар Григорије Јован Ибрахим, које су у априлу отели побуњеници.
Обраћамо се апелом на све зараћене стране и на свакога ко је у стању да изврши политички утицај на стање ствари да се обуставе ратна насиља и истребљење хришћанског становништва! Да се наложи мораториј на ратна дејства како би за преговарачким столом била разрађена платформа за мирно разрешење грађанских сукоба! Ослободити заробљене свештенослужитеље и друге мирне грађане!
Као служитељи Свемогућег Бога, узносимо усрдне молитве Кнезу мира, Господу Сведржитељу, за успостављање мира и братољубља на Блиском истоку, за хитан повратак избеглица у завичајна насеља, за зацељење рана и покој невино убијених. Нека Господ подари свим странама увученим у ратна дејства мудрост и добру вољу како би се она обуставила.
25. јул 2013. - ПРИЈЕМ ПОГЛАВАРА И ПРЕДСТАВНИКА ПОМЕСНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА КОД ПРЕДСЕДНИКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ПУТИНА
Поред Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, пријему су присуствовали Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке Теодор, Његово Блаженство Патријарх Светог Града Јерусалима и све Палестине Теофил III, Свјатјејши и Блажењејши Католикос-Патријарх све Грузије Илија II, Свјатјејши Патријарх српски Иринеј, Свјатјејши Патријарх бугарски Неофит, Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра Хризостом II, Његово Блаженство Митрополит варшавски и све Пољске Сава и Његово Блаженство Митрополит све Америке и Канаде Тихон; као и председник Оделења спољних црквених послова Митрополит волоколамски Иларион, предводници делегација Цариградске, Антиохијске, Румунске, Јеладске, Албанске Православне Цркве, као и Цркве Чешких земаља и Словачке.
Председник руске државе Путин је поздравио присутне и казао: „Ових дана Руска Православна Црква и сав православни свет прославља 1025-годишњицу крштења Русије. Дозволите ми да Вам на почетку сусрета честитам овај наш заједнички празник”, рекао је председник Путин, истакавши да је примање хришћанства определило судбину и цивилизовани избор Русије, и представља пресудни тренутак у црквеној и световној историји руске државе.
„Управо морални основи православне вере умногоме су формирали наш национални карактер и менталитет народа Русије, разоткрили најбоље стваралачке особине нашег народа, и помогли да Русија заузме достојно место у свеевропској и светској цивилизацији”, истакао је Путин. „За руску државност и наше национално самосазнање Православље је постало духовни темељ и повезало снажним рођачким везама Русију, Украјину, Белорусију.” Символика тога је заједничко празновање 1025-годишњице крштења Русије у ове три земље, које је припремио обједињени организациони одбор са Патријархом московским и све Русије Кирилом на челу.
Како је председник Путин приметио, свечаности поводом примања хришћанства обележавају се многобројним световним и црквеним дешавањима. Један од таквих догађаја, који је знак духовног јединства православних народа, јесте доношење у Русију, Украјину и Белорусију велике хришћанске светиње – крста Светог апостола Андреја Првозванога.
„Искрена тврда вера је помогла нашим прецима да заједно прођу кроз најтежа искушења, да превладају невоље и победе”, истакао је председник Путин. „Такав опит моралног усавршавања, културног и друштвено-политичког развитка постао је неодузимљиви део наслеђа источног хришћанства и сјединио чврстим спонама народе који припадају православном предању. Русија је заузела достојно место међу њима, настојећи на праведности, радећи на духовном интегритету нашег православног света и залажући се на развијању сарадње и јачању живог дијалога православних Цркава.”
Обраћајући се поглаварима и представницима помесних православних Цркава, председник Путин је наставио: „Уверен сам да ће наш сусрет и Ваш долазак у престоницу наше државе служити овим циљевима на светском плану. Данас кад се људи поново налазе у трагању за моралним темељима, милиони наших суграђана виде их у религији и гаје поверење у мудру пастирску реч Руске Православне Цркве. Њено подвижничко и просветитељско служење је неопходно у још вишој мери, а друштвени ауторитет и миротворачка залагања су усредсређени ка јачању сагласја и стабилности, ка успостављању историјских веза међу народима и нашим сународницима у иностранству. Ми смо истински партнери и сарадници при решавању најактуелнијих унутрашњих и међународних задатака и развијању усаглашених подухвата на добро наше Отаџбине и нашег народа.”
Руски Председник је подсетио да је Русија вековима била изграђивана као мултинационална и мултиконфесионална држава, увек отворена и другим етничким групама и њиховим културним традицијама, чиме је потврђивала принципе солидарности, слободе и одговорности, поштовање владавине права и морала, бранећи традиционалне вредности. То је основа за свеобухватни развој и залог праведног поретка у свету у XXI веку, а Русија, са својим огромним искуством у изградњи и одржавању мултирелигијског мира и сагласја, вољна је да подели своја искуства.
Председник Путин је са жаљењем истакао да се у многим деловима света, посебно на Блиском истоку и у Северној Африци, множе међурелигијски сукоби, крше права верских мањина, посебно хришћана, укључујући и православне хришћане. „Верујем да ће овај акутни проблем бити предмет пажње међународне заједнице,” казао је Путин. „Наша земља ће наставити активно да ради на убрзаном решавању конфликтних ситуација. Од великог значаја је успостављање међурелигијске и међукултурне сарадње. У томе је за нас веома важно активно учешће и подршка помесних православних Цркава и њихових поглавара.”
Руски шеф државе је пожелео његовим саговорницима „мир, просперитет, дуговечност, нова достигнућа у добром и несебичном служењу у име високих хришћанских идеала доброте, милости, правде, у циљу јачања међусобног разумевања и поверења међу народима”.
Узвраћајући, Његова Светост Патријарх Кирил захвалио је председнику Путину на пријему. „Данашња прослава је веома важан догађај у новијој историји Русије, и то не само зато што је прошло 1025 година од крштења Русије, већ и због тога што је прошло 25 година од почетка духовне обнове нашег народа и Руске Православне Цркве”, истакао је Његова Светост.
Његова Светост је подсетио на прославу 1000-годишњице крштења Русије. „То време је било историјска прекретница у животу нашег народа и Руске Цркве. Постављен је модел у односима Цркве и државе, који је у дијалогу и пракси показао међусобно уважавање, немешање у унутрашње ставари другог, као и спремност за сарадњу у најважнијим питањима за наш народ и државу.”
Поглавар Руске Православне Цркве подсетио је на Божанску Литургију коју је са поглаварима и члановима делегација помесних православних Цркава служио у храму Христа Спаситеља претходног дана, описујући је као изузетан духовни догађај. „Молили смо Господа да нам помогне да наставимо путем јачања нашег духовног живота, истовремено Му захваливши за претходних 25 година, праћених многим потешкоћама и за Цркву и за наш народ, али које су донеле обилне плодове. Данас можемо рећи да је оживљавање духовног живота у историјским просторима Русије, укључујући и Руску Федерацију, Украјину, Белорусију и друге земаље у којима живи Руска Православна Црква, без преседана у светској историји. За тих 25 година оживео је духовни живот више милиона људи, изграђене су и обновљене цркве, отворени су манастири, верске школе, медији, развијени су социјални и образовни пројекти...”
Патријарх московски и све Русије Кирил предао је руском председнику Владимиру Путину текст заједничког саопштења поглавара и представника помесних православних Цркава посвећеног проблему хришћанског и православног присуства на Блиском Истоку.
„Резултат данашње трагедије која се одвија у Сирији је губљење хришћанског присуства у тој земљи - рекао је Његова Светост. - То је цивилизацијска катастрофа. Наши извори су ту, отуда потиче наша вера, ту су древне Патријаршије. Ако као последица војних операција хришћани буду физички уништени, као што се тренутно дешава у Сирији, или у оближњим земљама, то би била огромана трагедија како за Православну Цркву, тако и за сав културни свет.”
Његова Светост је пожелео руководству Руске земље и народу Божју помоћ да у наредним годинама оснажи и економски ојача руску државу, обезбеди политичку стабилност и мир у друштву и да духовно ојача нацију.
Затим се у име присутних на прослави представника помесних православних Цркава Председнику Руске Федерације обратио Његова Светост Патријарх александријски Теодор, који је истакао да посета не представља формални чин, већ је израз искрене љубави Христове у атмосфери узајамног разумевања и духовне радости која влада на прослави 1025-годишњице крштења Русије: „Тај догађај је одредио правац историјског развоја руске нације. Својим крштењем 988. године под вођством кнеза Владимира постављен је чврст темељ који је ојачао руску душу. Кроз своју историју руски човек се никада није плашио да жртвује своје индивидуално „ја” у име колективног „ми”, чиме је златним словима исписао књигу хероизма и пожртвовања.”
У разговору који је уследио, шефови и представници помесних православних Цркава поделили су своје мисли и бриге са Председником Русије.
Поводом 1025-годишњице крштења Русије председник Путин је уручио Његовој Светости Патријарху московском и све Русије Кирилу иконе Светих Зосима и Саватија Соловецких. Његова Светост је даривао Председнику Русије икону Спаситеља.
ВЕЛИЧАНСТВЕНИ КОНЦЕРТ НА ЦРВЕНОМ ТРГУ
Концерту су присуствовали Његова Светост Патријарх александријски и све Африке Теодор, Његово Блаженство Патријарх Светога града Јерусалима и све Палестине Теофил, Патријарх московски и све Русије Кирил, Његова Светост и Блаженство Католикос-Патријарх све Грузије Илија II, Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Његова Светост Патријарх бугарски Неофит, Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свега Кипра Хризостом, Митрополит Варшаве и све Пољске Сава, Митрополит све Америке и Канаде Тихон, Митрополит Емануил (Васељенска Патријаршија), Митрополит Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антоније (Антиохијска Патријаршија), Митрополит западноевропски Јосиф (Румунска Патријаршија), Митрополит филипијски, напуљски и тасоски Прокопије (Грчка Православна Црква), Митрополит корчински Јован (Албанска Православна Црква), Архиепископ прешовски Растислав (Православна Црква Чешких земаља и Словачке), као и Митрополит крутицки и коломенски Јувеналије, Митрополит сарански и мордовијски Варсенуфије, Митрополит волоколамски Иларион, архимандрит Тихон (Шевкунов), протојереј Всеволод Чаплин, шеф Канцеларије председника Руске Федерације за унутрашњу политику О.В. Морозов, министар културе Руске Федерације В.Р. Медински, председник Синодалног информационог оделења В.Р. Легојда, председник АД „Руске железнице”, председник Одбора фонда Светог Андреја В. Јакуњин, делегације помесних православних Цркава, архијереји и свештенство Руске Православне Цркве.
Концерт је почео руском химном. Уследио је позоришни комад „Из прошлих година”. На великом екрану су приказане иконе Спаситеља, Свете кнегиње Олге и Светог кнеза Владимира, као и историјске слике о крштењу Русије. На крају су беседили Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил и шеф Канцеларије Председника Руске Федерације за унутрашњу политику О.В. Морозов.
Његова Светост се обратио речима: „Здраво, драги моји! Са великом радошћу поздрављам вас на Црвеном тргу, у дану када наша земља и братске земље Украјина и Белорусија прослављају 1025-годишњицу крштења Руса. Какав је то догађај? Какав је његов значај? Ми, народ XXI века, тешко можемо замислити шта се тада догодило, тешко је замислити чак и изглед тадашњих људи, њихову културу, њихов живот и њихове обичаје. А зашто ми знамо да је то био велики догађај? Ми знамо о томе индиректно - кроз историју нашег народа, кроз све ствари које су нам се догодиле. Пре 1025 година постављени су темељи нашег националног духовног и културног живота. Наши преци су прихватили хришћанску веру, а са њом и систем вредности и морала, чија снага је таква да никакви историјски преокрети нису могли да нас униште. Тада је постављен јак темељ на којем је поникла Русија.
И док ми живимо у различитим државама, духовни темељ нам остаје заједнички, и он нас спаја, како нас држављане Русије, тако и све наше братске словенске народе. Ми смо заједно и духовно и културно, зато што имамо заједнички темељ. Током историје било је покушаја да се ослаби тај темељ, па чак и да се уништи. Многи су радили на томе. Али нису успели! И данас у Москви и у другим земљама људи се са захвалношћу сећају догађаја од пре 1025 године и схватају његов значај за наше време. Ми имамо унутрашње везе управо зато што смо пре 1025 година поставили темеље наше заједнице. Верујем да тај темељ никада неће бити уништен.
Али, то зависи од свих вас, од нашег народа и његове способности да заштити оно што му је драго, од његове способности да гради свој живот на тим темељима, снагом и издржљивошћу са којима живимо вековима. И ако буде тако, биће јака и напредна Русија, биће снажна и напредна Украјина, биће јака и напредна Белорусија, а сви заједно ћемо бити једна духовна породица, везана чврстим спонама. Прослављајући 1025-годишњицу крштење Русије, ми не гледамо само прошлост - ми смо устремљени ка будућности. Наше разумевање историје је оно што у великој мери може да одреди нашу будућност.
И ја се данас и увек молим Господу да упути своју милост ка историјској Русији, земљама које је чине, народу Русије. Верујем да ће нам милост Божја помоћи да изградимо миран и напредан живот. Честитам вам свима, драги моји!”
Господин Морозов је прочитао честитку председника Владимира Путина:
„Ваша Светости, поштовани поглавари и предводници делегација помесних Православних Цркава, драги пријатељи. Примање хришћанства представљало је прекретницу у судбини наше отаџбине, учинило ју је саставним делом хришћанске цивилизације, помогло је њеном претварању у изузетну и велику државу. Управо је Православље дало Русији снажан импулс за развој, подизање нивоа културе, образовања и просвете. Оно је подстицало колосалне стваралачке снаге и тежње, надахњивало је на дела и помагало у искушењима.
И Руска Православна Црква је увек била са својим народом. Она данас поново обавља своју одговорну службу, помаже милионима људи да стичу веру у добро, милосрђе и непролазне истине хришћанског учења. Њен вишеструки труд, стална брига за морално оздрављење и јачање традиционалних вредности и одговорна позиција у вези с многим актуелним и оштрим питањима данашњице имају важан значај за Русију. А неуморни пастирски подвиг служи обједињавању људи. Истаћи ћу такође изузетну стваралачку улогу Московске Патријаршије у јачању међународне сарадње и у развоју конструктивног дијалога са помесним православним Црквама.
Желим Вама, Ваша Светости, као и дубокопоштованим учесницима и гостима на свечаностима поводом 1025-годишњице крштења Русије, мир, срећу и све најбоље.”
Концерт су водили Анастасија Чернобровина и Борис Корчевников. Наступили су вокални квартет из Украјине и ансамбл из Белорусије на челу са Анатолијем Армоленком. Изведене су композиције народа Руске Федерације, позоришни комади о мисионарском раду Руске Православне Цркве у Сибиру, као и „Победа Православља”. Наступили су и Симфонијски оркестар Централног војног оркестра Министарства одбране Руске Федерације, Државни академски руски народни ансамбл „Русија”, оркестар Државног академског руског народног хора, ансамбл „Звона Русије”, група балетских уметника Бољшој театра, Московски саборни хор, чланови Руског националног балета „Ренесанс”, солисти театра „Хеликон-опера”, хор Сретењског манастира, група „Ритмови планине”, Државни кубански козачки хор и многи заслужни уметници Руске Федерације.
Концерт је завршен извођењем Славе М.И. Глинке и ватрометом.
КИЈЕВ
Патријарха Кирила и госте из помесних православних Цркава на кијевској железничкој станици свечано је дочекао Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине Владимир са свештенством и монаштвом. Високи гости су се затим упутили у Кијево-печерску лавру. Крст Светог апостола Андреја унет је уз звуке звона у Саборни храм овог манастира и постављен пред олтаром. Пред овом великом светињом служен је Молебан.
Патријарх Кирил је поздравио поглаваре и представнике помесних православних Цркава, архијереје и клирике, као и све верујуће сабране у храму и манастирској порти.
„У навечерје нарочитог славља овде, у Кијево-печерској лаври, недалеко од Дњепра где се и збило крштење Русије, ми са Вама данас свечано дочекујемо крст Светог апостола Андреја Првозваног. И како символички делује тај крст овде, на стрмим обалама Дњепра, на кијевским брежуљцима! Јер управо са овог места апостол Андреј је сагледао величину овог града и благословио сву нашу земљу, у којој се његовим молитвама и подвигом крштења, живота и обраћања Христу Светог равноапостолног кнеза Владимира, подвизима многих Светих угодника, мученика и исповедника, учврстила православна вера у васцелој руској земљи.
Дивно је што можемо прославити 1025-годишњицу са том великом светињом – крстом Светог Андреја Првозваног. Желим да срдачно заблагодарим Митрополиту патраском Хризостому, који је уз сагласност и благослов Блажењејшег Архиепископа Јеронима, поглавара Јеладске Цркве, на нашу молбу, донео крст у Свету Русију. Стотине хиљада људи се поклонило овој светињи у Петрограду, Подмосковљу и у престоном граду Москви...
Празновање 1025-годишњице крштења Русије за нас није тек протоколарни празник, како би неко рекао. Није то парадна свечаност, него је дубоки духовни чин, у средишту којег је молитва пред општехришћанском светињом, пред крстом Светог апостола Андреја.
Нека Бог његовим молитвама сачува историјску Русију, братске народе Украјине, Русије, Белорусије и друге народе који су кроз православну веру постали прејемници светог кијевског крштења. Нека Господ благослови нашу Цркву, нека је очува у јединству, у духовној сили, оспособљену да предстоји пред Богом, без обзира на искушења и саблазни овога века.”
У наставку је говорио Митрополит кијевски и све Украјине Владимир:
„Сутра и прекосутра наслађиваћемо се гозбом вере, општењем Светих Божјих Цркава, које пружа свету образац јединства, запечећеног у Светој Тројици, из разлога што је јединство Цркве – одраз божанског јединства у човечанској историји. Ми се данас сећамо древних времена када су древни хришћани на истоку и југу називали Дњепар Јорданом, а Кијев другим Јерусалимом...”
У порти пред храмом окупио се велики број богомољног света жељног да целива крст Светог апостола Андреја.
27. јул 2013. - Служен молебан на Владимирској гори у Кијеву
Поглавара Руске Православне Цркве Патријарха Кирила и учеснике прославе 1025-годишњице крштења Русије са одушевљењем су дочекали многобројни житељи Кијева и поклоници сабрани на Владимирској гори и у њеној близини. Током Молебана, служеног пред иконом Светог Владимира и ковчегом са честицом његових светих моштију, молили су се и поглавари и представници свих помесних православних Цркава, који су дошли на прославу, свештенство из Белорусије, Молдавије, Русије, Украјине и других земаља. Молитвеном сабрању су присуствовали председник Руске Федерације Владимир Путин, председник Украјине Виктор Јанукович, председник Молдавије Николај Тимофти, председник Србије Томислав Николић, чланови Владе Украјине и други државни званичници.
Председник Украјине уручио државнa признања поглаварима помесних Православних Цркава
Обраћајући се присутнима уз речи добродошлице, украјински председник Виктор Јанукович је нагласио потребу да се „заштите моралне вредности које су вековима основа нашег идентитета.”
Захвални смо за бригу и труд који сте учинили да се ојача јединство у православном свету, обратио се гостима председник Јанукович. Пошто је описао црквено-државне односе у земљи, Председник је нагласио да се, захваљујући мудрости Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Владимира, успешно превазилазе изазови који се постављају пред канонским украјинским Православљем. – Непрестано се молимо да му Господ подари снагу да настави да обавља своје дужности поглавара, навео је председник Јанукович. Он је такође нагласио значај православног наслеђа у духовном животу Украјине и захвалио Његовој Светости Патријарху московском и све Русије Кирилу као и свим представницима помесних православних Цркава на учешћу на данашњој заједничкој молитви у главном граду Украјине.
Указом Председника Украјине за изузетна црквена залагања усмерена на јачању Православља у свету, а поводом прославе у Украјини 1025-годишњице крштења Кијевске Русије, Орден кнеза Јарослава Мудрог првог степена додељен је Његовој Светости Патријарху московском и све Русије Кирилу, Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке Теодору, Његовом Блаженству Патријарху јерусалимском Теофилу, Његовој Светости и Блаженству Католикосу-Патријарху све Грузије Илији II, Његовој Светости Патријарху српском Иринеју, Његовој Светости Патријарху бугарском Неофиту, Његовом Блаженству Архиепископу кипарском Хризостому, као и Митрополиту Варшаве и све Пољске Сави и Митрополиту све Америке и Канаде Тихону. Државне награде црквеним поглаварима уручио је председник Украјине Виктор Јанукович.
У име поглавара помесних православних Цркава председнику Јануковичу је захвалио Патријарх московски и све Русије Кирил, који је истакао да се прослава крштења Русије одржава на највишем нивоу у три главна града, и да тај догађај има не само црквени, већ и државни и национални значај.
Он је подсетио да никада до сада на Владимирској гори у Кијеву нису учествовали у богослужењу девет поглавара помесних православних Цркава и представници свих Цркава, што говори о великом историјском значају крштења Русије пре 1025 година, али и о безусловној подршци светског Православља канонском Православљу у Украјини:
„Сваки пут када дођем у Украјину, радујем се и захваљујем Богу што се овде увећава број цркава и манастира, расте ниво верског образовања, мисије и рада са омладином. И то је, на првом месту, неспорна заслуга Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Владимира, као и епископа, свештенства и верног народа, који молитвама и делима, храброшћу и стрпљењем воде Украјинску Православну Цркву у славу украјинског народа, а на радост свих нас који данас присуствујемо овој прослави и узносимо Господу молитве захвалности за украјинску државу, њен народ и Цркву.”
Надахнуту беседу изговорио је и Патријарх александријски и све Африке Теодор. У име свих поглавара и представника помесних православних Цркава који су учествовали на овом собрању, Његова Светост Патријарх Кирил је поклонио председнику Јануковичу икону Светог Владимира уз речи: – Нека Вас његовим молитвама Господ ојача у достојном, праведном и многокорисном служењу украјинском народу.
28. јул 2013. - Торжествено литургијско сабрање у Кијево-Печерској Лаври
Хиљаде верника сабрали су се 28. јула 2013. године у Кијево-печерској лаври на торжественом богослужењу на празник Светог Владимира, Крститеља Русије.
Литургију на манастирском Саборном тргу служили су Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке Теодор, Његово Блаженство Патријарх јерусалимски и све Палестине Теофил, Патријарх московски и све Русије Кирил, Његова Светост и Блаженство Католикос-Патријарх све Грузије Илија II, Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Његова Светост Патријарх бугарски Неофит, Његово Блаженство Архиепископ кипарски Хризостом, Митрополит варшавски и све Пољске Сава, Митрополит све Америке и Канаде Тихон и Митрополит кијевски и све Украјине Владимир.
Предстојатељима су саслуживали: Митрополит француски Емануил из Васељенске Патријаршије, Митрополит Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антоније из Антиохијске Патријаршије, Митрополит западноевропски Јосиф из Румунске Православне Цркве, Митрополит филипијски, напуљски и тасоски Прокопије из Грчке Православне Цркве, Митрополит корчински Јован из Албанске православне Цркве, Архиепископ прешовски Растислав из Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, чланови делегација помесних православних Цркава, епископи и свештеници из Руске, Украјинске, Белоруске и Молдавске Православне Цркве.
Служби су молитвено присуствовали шеф Кабинета Председника Украјине С.В. Лавочкин, заменик премијера К. Гришченко, представници града Кијева, чланови Владе, посланици, представници делегација држава учесника у прослави 1025 година крштења Русије.
На светој Литургији певали су хор Кијево-печерске Лавре и хор Кијевске духовне академије.
Током службе молитве су узношене на црквенословенском, грчком, грузијском, српском, румунском, албанском и енглеском језику.
На крају свете Литургије, могобројни верни народ са одушевљењем је поздравио поглавара Руске Православне Цркве клицајући: „Наш патријарх Кирил!”
Надахуте беседе изнели су Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил и Његово Блаженство Патријарх Светога града Јерусалима и све Палестине Теофил.
На свечаном ручку говорио је Патријарх српски Иринеј, рекавши:
Ваше Светости,
Ваша Блаженства,
Ваша Високопреосвештенства,
Браћо Архијереји,
Ваше Екселенције,
Часни оци, браћо и сестре.
Ево нас у богоспасаваном, чудесном и знаменитом Кијеву, који је Бог походио, освештаном ногама и проповеђу Апостола Христовог Андреја Првозваног, украшеном моштима Преподобних отаца Кијево-печерске лавре и многобројних Христових исповедника и сведока, све до новог свештеномученика Владимира Кијевског и исповедника Антонија Храповицког који почива у нашем Београду, престоници Србије.
Јуче смо овде походили Владимирску гору, нову гору Сион, место где је пре 1025 година светлост богопознања обасјала преко равноапостолног кнеза руског Владимира и кнегиње благоверне Олге Кијевску Рус, а преко ње народе бескрајне Русије, поставши светионик целе Васељене.
Преко Кијева се открило и открива изобиље божанске љубави и истине свим словенским народима, али и другим народима. Та светлост је допрла и до нашег српског православног народа. То потврђује не само близина светогорских испосница Светога Саве, Просветитеља српског и преподобног Антонија Кијево-печерског (XIII век), него и вековне живе везе Кијева, Свете Горе и других православних народа, а међу њима и српског народа све до данашњег дана.
Није ли време и богословље Светог Петра Могиле, кијевског митрополита, оставило дубоког трага у животу Карловачке митрополије и све Српске Цркве, као и православних Цркава уопште?
Није ли Кијевска духовна академија изнедрила многе значајне православне богослове, међу којима је и један од најзначајнијих историчара српских и бугарских - Јован Рајић?
Њен плод је и један од најзначајнијих канониста православних с краја ХIХ и почетка XX века - Никодим Милаш, Епископ далматински. Није ли иста Академија и Кијевска Митрополија дала Православљу и многобројне новомученике нашег времена, међу којима посебно место заузима Новомученик Митрополит кијевски Владимир и многи други?
Међу духовне изданке Кијево-печерске лавре спада и најновији Преподобни отац Цркве Српске и Васељенске - Симеон Дајбабски. Овде посебно истичемо да су Српска Црква и српски народ, после Октобарске револуције, понели заједнички Крст страдања са православним Кијевом и васколиким руским народом, дајући уточиште десетинама Епископа и стотинама свештеника, монаха и монахиња, са Митрополитом кијевским Антонијем Храповицким, чију 150-годишњицу рођења обележавамо, као и десетине хиљада избеглица и прогнаника са простора данашње Русије, Украјине и Белорусије.
Све ово и много шта друго потврђује вековно јединство свих наших помесних Цркава и народа са Кијевском Русијом, у свези мира и љубави. То неразориво јединство Цркве Божије посведочује и учешће свих нас као првојерараха православних Цркава у овим свеправославним свечаностима обележавања 1025. годишњице крштења Кијевске Русије. Ово учешће представља истовремено и подршку Његовој Светости Патријарху московском и све Русије Господину Кирилу, као и Вашем уваженом Блаженству, Првојерарху Украјинске Православне Цркве у утврђењу и очувању јединства Украјинске Православне Цркве са Московском Патријаршијом, а тиме и са васељенским светим Православљем.
Оно представља и позив свих Православних помесних Цркава онима који су се отуђили од саборног јединства Цркве Православне, било да је то у Украјини, Македонији, Црној Гори или ма где на васколиком свету, да се врате јединству Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове, чији је Московска Патријаршија са Украјинском Праовославном Црквом неодвојиви део.
Молимо се равноапостолном Кнезу Владимиру Кијевском који је посејао семе Царства небеског на просторима Кијевске Русије и постао један од најзначајнијих сведока Христових у историји Цркве.
Користимо прилику да у име свих овде присустних првојерараха и представника помесних православних Цркава заблагодаримо најпре Вама, Ваша Светости - Патријарше московски и све Русије, као и Вашем Блаженству, уважени Предстојатељу Украјинске Православне Цркве, на срдачном пријему и указаном аврамовском гостопримству.
Желимо Вама и свеукупном православном народу Украјине, Русије, Белорусије и свим духовним потомцима великог равноапостолнога Књаза Владимира многаја и благаја љета!
Ис полла ети, Деспота!
ПОСЕТА БЕЛОРИСИЈИ, ГРАДУ МИНСКУ
Крст Светог апостола Андреја у Минску
У вечерњим сатима 28. јула 2013. године специјаним возом из Кијева, поводом прославе 1025-годишњице крштења Русије, у пратњи поглавара и представника помесних православних Цркава, у Минск је стигла велика свехришћанска светиња, крст Светог Андреја.
29. јул 2013. - Свечана архијерејска Божанска Литургија у Минску
Патријарх московски и све Русије Кирил, са поглаварима и предводницима делегација помесних православних Цркава, служио је 29. јула 2013. године Божанску Литургију на Минском замчишчу, где је у 11. веку био основан први храм града Минска. Међу служашчим, наравно, био је Његова Светост Патријарх српски Иринеј.
Саслуживали су патријарашки егзарх све Белорусије Митрополит мински и слуцки Филарет, Митрополит крутицки и коломенски Јувеналије, Митрополит кишиневски и све Молдавије Владимир, Митрополит астанајски и казахстански Александар, Митрополит ташкентски и узбекистански Викентије, Митрополит сарански и мордовски Варсенуфије, Митроплит волоколамски Иларион, јерархија и свештенство са монаштвом Руске Православне Цркве из Русије, Белорусије и других земаља.
Богослужењу су присуствовали потпредседник Владе Белорусије А. А. Тозик, председник Минског извршног одбора Н. А. Ладутко, као и друга званична лица, многобројни житељи Минска и гости – на свечаности се окупило десетине хиљада верних из све Белорусије, али и поклоници из Русије, Литваније и Летоније.
Служено је на црквенословенском, грчком, арапском, енглеском, грузинском и албанском језику.
По завршетку Литургије одслужен је Молебан Светом равноапостолном кнезу Владимиру.
Поздравну реч поводом значајне историјске годишњице упутио је Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил. Затим је говорио Његова Светост Католикос-Патријарх све Грузије Илија II. Он је казао:
„За све што је постигла Православна Црква треба благодарити милости и благослову Божјем. Сила Православља је у Његовој правди, у Његовој истинитости. Ми се не можемо задовољити само оним што смо данас остварили, јер треба да мислимо о будућности, о очувању наших вредности: духовних, културних и других.
Живимо у таквом времену када се све мења и кад многе вредности губе на значају. Наша је обавеза да очувамо нашу истиниту Православну Цркву, да очувамо нашу веру. Из разлога што треба очувати нашу Православну Цркву и православно наслеђе, које су нам предали наши преци, неопходна је повезаност Цркве, школе и породице, што може благотворно деловати на нашу младост. Сада омладина сазнаје значај Цркве. Живимо у таквом времену кад су нам храмови пуни младих. И наша је дужност да им одговоримо на свако питање.
Нека нам Господ помогне и дарује мудрост како бисмо били добри руководитељи своје Цркве и својих народа. ”
У спомен на свечаности у Минску, Његова Светост Патријарх Илија II је подарио Митрополиту минском и слуцком Филарету икону Сабора Светих Архангела.
Митрополит мински и све Белорусије Филарет је поздравио поглаваре и предводнике делегација помесних православних Цркава и друге јерархе речима:
„Ми собом представљамо живу икону васељенског Православља.” Он је у говору споменуо прогоне и страдања у 20. веку Руске Цркве која је преживела незапамћени период масовног мучеништва, кад се хтело да управо Белорусија буде образац атеистичке владавине, па је тим већа радост што она, будући израњављена социјалним катастрофама и ратовима, данас празнује 1025-годишњицу крштења Русије, истакао је Митрополит Филарет.
Патријарх Кирил је у спомен на овај догађај подарио Митрополиту Филарету панагију и архијерејске одежде. Свима верницима су раздељене иконе Светог равноапостолног кнеза Владимира с Патријарховим благословом.
После богослужења, на месту древног православног храма у Минску из 11. века Патријарх Кирил је с поглаварима помесних Цркава положио у темељ грамату у част годишњице крштења Русије.
Сећање на јунаке Великог отаџбинског рата
Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил заједно са угледним гостима из помесних православних Цркава који учествују у прослави 1025-годишњице крштења Русије, положио је венац на споменику на Тргу победе у Минску, подигнутом у част војницима совјетске армије и герилцима који су ослободили Белорусију од освајача за време Великог отаџбинског рата. У центру комплекса налази се гранитни обелиск висок 40 метара. У подземљу Трга победе налази се спомен-сала у част хероја Совјетског Савеза пострадалих у Белорусији.
Председник Белорусије сусрео се са поглаварима и представницима Помесних Православних Цркава
Сусрет је одржан у Белој сали цркве Свих Светих, подигнуте у знак сећања на житеље Белорусије пострадале у револуцији, ратовима и прогону. Дан раније у овом храму је на поклоњење верном народу изложен крст Светог Андреја, који ће овде остати до 2. августа. Међу учесницима састанка били су: Патријарх александријски и све Африке Теодор, Патријарх јерусалимски и све Палестине Теофил, Патријарх московски и све Русије Кирил, Патријарх српски Иринеј, Архиепископ кипарски Хризостом, Митрополит Варшаве и све Пољске Сава, Митрополит све Америке и Канаде Тихон, архијереји Православних Цркава који су гости на прослави, као и чланови Светог Синода Руске Православне Цркве: Патријаршијски егзарх све Белорусије Митрополит мински и слуцски Филарет, Митрополит крутицки и коломенски Јувеналије, Митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир, Митрополит астанајски и свег Казахстана Александар, Митрополит ташкентски и свег Узбекистана Викентије, Митрополит сарански и мордовијски Варсенуфије, као и Митрополит волоколамски Иларион.
Председник Лукашенко је поздравио високе госте, наводећи да је прослава, уз учешће поглавара и представника свих помесних православних Цркава, један од најзначајнијих догађаја у животу земље и сведочанство огромне улоге православне духовности у животу Белорусије. Председник Републике Белорусије је истакао посебну улогу Руске Православне Цркве у очувању мира и јединства у друштву и указао на значај духовних веза које спајају људе преко граница. – Једна вера и словенска култура спајају нас и чине да једни друге разумемо. Не постоје границе које могу да разделе јединство које потиче из наше историје, рекао је Лукашенко.
– Духовни избор учињен пре више од десет векова данас добија посебан значај, изјавио је председник Лукашенко. – И наш белоруски народ учиниће све да сачува веру својих предака у наредним вековима.
Белоруски Председник је са задовољством истакао чињеницу да је између духовне и световне власти у земљи успостављено партнерство, и изразио наду да ће, по повратку кући, поглавари православних Цркава свом народу пренети „добре вести из Беле Русије, о јачању њене државности и духовности”. Он је уверио присутне да ће Белорусија заувек остати „тихи мирни дом у коме ће се развијати Православље”.
Патријарх московски и све Русије Кирил захвалио је председнику Лукашенку на лепим речима упућеним Православној Цркви. Његова Светост је одао високо признање високој прослави 1025-годишњице крштења Русије, која се одржава на територији Белорусије.
Његова Светост је рекао да је у протеклих 25 година од прославе 1000-годишњице крштења Русије било много значајних догађаја који су утицали како на животе милиона људи у словенским земљама, тако и на живот Цркве. И данас смо сведоци да је православна вера духовна сила која је темељ не само личног и породичног живота, већ темељ целокупног живота народа.
Патријарх Кирил је подсетио на велики подвиг Светог кнеза Владимира, као и на многе позитивне промене које су се збиле у Белорусији у последњих 25 година: – Када је сва Белорусија остала са само две активне цркве, чинило се да је верски живот у њој уништен. Али, он је оживео постепено, нарочито у последњих 25 година, истакао је Патријарх, који је захвалио Митрополиту минска и слуцка, епископима, свештенству и свим православним хришћанима Белорусије за ове добре промене. Указујући на велике промене које су се догодиле у Белорусији, патријарх Кирил је захвалио председнику Лукашенку, Белоруској Православној Цркви и свима који заједнички раде на добробит земље.
У знак сећања на 1025-годишњицу крштења Русије, Патријарх Кирил је поклонио Председнику Белорусије склуптуру Светог кнеза Владимира.
Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке Теодор такође је поздравио председника Белорусије и захвалио на топлој добродошлици. Његово Блаженство је посебно истакао да је долазак поглавара Православних Цркава на прославу годишњице живи доказ јединства, искрених односа и разумевања између свих Православних Цркава.
Делегација Српске Православне Цркве, коју предводи Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, стигла је 30. јула 2013. из Москве у српску престононицу.
Извор: Московска Патријаршија,
mospat.ru,
pravoslavie.ru,
spc.rs
Обрада: протођакон Радомир Ракић, Ненад Стиковић, Зорица Зец
