Патријарх у Мелбурну и Гринзбороу, 7. март 2016. године

Посета англиканском Саборном храму у Мелбурну. Интервју за национални Радио SBS. Дружење са омладином из Удружења "SOYA".

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је, својим посвећеним домаћином и часном пратњом, англиканску Саборну цркву за Мелбурну. У име Његове Милости Надбискупа мелбурнског Филипа Фријера, високу делегацију Српске Православне Цркве дочекао је високопречасни др Андреас Лоу. У пријатном разговору, саговорници су подсетили на сјајне епизоде узајамне сарадње и братских односа између Православне Цркве и Англиканске Цркве, нарочито у време деловања и проповедања владике Николаја Велимировића.

Патријарх је истакао значај овогодишњег обележавања стогодишњице чувене беседе Светог владике Николаја Жичког у Катедрали Светог апостола Павла у Лондону, која је на Видовдан 1916. "прострујала" кроз Енглеску и кроз душу и умове Николајевих савременика.

Затим су Патријарх српски и Митрополит црногорско-приморски дали интервјуе за српску и грчку радио станицу које делују у склопу националног Радија SBS, водитељ разговора била је призната новинарка гђа Биљана Ристић.

Обавезе којима почиње радна недеља, нису спречиле благоверни народ Мелбурна, да у великом броју дочека и угости првојерарха своје Цркве, који је, у пратњи епископства и свештенства, посетио храм Светог Саве у Гринзбороу, у понедељак, 7. марта 2016. године. Топло мелбурнско вече није засметало верницима да се у великом броју одазову позиву своје Цркве да дочекају Његову Светост Патријарха српског. У првим редовима су били малишани у народним ношњама, који су будно пратили богослужење и примили благослов од руке свога Првојерарха.

У вечерњим часовима, домаћини, протонамесник Владислав Шиповац, старешина цркве и ђакон др Небојша Тумара, дочекали су Његову Светост и архијереје - митрополита Амфилохија, домаћина епсикопа Иринеја, епсикопа Лонгина и епсикопа Луку. У пратњи су били и гостујући свештеници: прота Милун Костић из Лондона, прота Божо Бакајлић и прота Стојадин Павловић из Београда, ђакон Александар Секулић из Београда, и мноштво српског свештенства града Мелбурна. 

После служења доксологије, верни народ је са великом пажњом упијао речи беседе Његовог Преосвештенства Епископа г. Иринеја који је евоцирао историју заједнице храма Светог Саве, поменувши заслуге упокојеног протојереја-ставрофора Драгомира Шиповца и поредећи иконопис храма са светињама у Србији.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј потом је упутио речи подршке и утехе окупљеном народу, подсећајући га да је хришћанска дужност сваког од нас, да својим примером исповеда веру своју, и да буде со земље и на континенту, који се не тако давно упознао са истином Јеаванђеља.

„Све је ово, куда кренемо, земља Господња“, беседио је даље Његова Светост у поруци подршке свима онима који су захваћени вихором прошлих ратова, силом прилика били приморани да напусте своја огњишта и нови дом изграде у Аустралији.

Потом, уследио је свечани пријем у црквеној сали, где су деца фолклорне групе „Авала“, заједно са руководиоцем Марушком Батаковић и сестрама из Кола српских сестара „Огњена Марија“, дочекали госте на традиционалан начин, понудивши их хлебом и сољу, древним симболима добродошлице и уважавања.  

Свештенство храма Светог Саве са верним народом, иницирало је прикупљање новчаног прилога за манастир Острог, где почивају мошти Божјег угодника Светог Василија, са жељом да се свештенство и монаштво ове обитељи молитвено сете дародавалаца и њихових породица. Са даром од преко 11.000 аустралијских долара, верни народ цркве Христове из Гринзбаре је још једном показао своју везу са Отаџбином и њеним светињама. Током трпезе љубави, митрополит Амфилохије је одржао слово о српском страдању, о Васкрсењу за оне који истрају у науци Христовој, поменувши живопис из храма Светога Саве у Гринзбари, на којем су осликани Новомученици српски и свеправославни.

У интимнијој атмосфери мале сале Парохијског дома, Његова Светост се даље обратио члановима Српског православног омладинског удружења „SOYA“. Његово Преосвештенсто Епископ Митрополије аустралијско-новозеладске г. Иринеј упознао је госте са организацијом овог удружења и његовом мисијом.

Млади дијаспоре су пре свега били заинтересовани за речи поуке које се односе на очување српског и хришћанског идентитета у земљи која је изразито секуларна. У духовној атмосфери, говорило се о Светом владици Николају Велимировићу, његовим дружењем са песником и филозофом Рабиндранатом Тагорем и „Индијским писма“. Митрополит је, говорећи о националном и верском идентитету у туђини, евоцирао причу о јеврејском рабину, који је, након што су га упитали где му се налази домовина, показао на књигу Торе од које се није одвајао. Домаћин скупа, владика Иринеј, говорио је даље о разлици између асимилације и интеграције, указујући на чињеницу да наш верски и културни идентитет, у страној средини, није угрожен ако је постављен на здравим темељима, ако знамо ко смо и одакле долазимо.

Млади су били расположени да поставе разноврсна питања, чије одговоре ћете моћи чути у аудио прилогу на интернет страници Радија Слово љубве.

Сходно је, да овом приликом, цитирамо поменутог индијског песника Тагору, о коме се неочекивано повела расправа и да се подсетимо речи које је упутио младима Београда давне 1926. године, приликом посете Хришћанској заједници младих људи:

,,Врло сам срећан што могу да видим народ који се много разликује својим осећањима од осталих западних народа. За вашу љубазност ја вам не могу изразити своју захвалност. Ја волим овај народ што има спонтано осећање, што има топло срце које уме да се одушеви. Како је то пријатна ствар бити толико вољен и познат у једном свету у који ниси никад очекивао да дођеш! Ја се осећам као птица која има два гнезда на две супротне обале. Ја сам срећан што се налазим у земљи пребогатој љубављу.”

Сви ми, који и нисмо очекивали да се једног дана нађемо на просторима на којима се сада налазимо, требало би да се водимо овим речима, и да се трудимо да свако наше дело буде пропраћено богатством љубави, које сличи ономе које је дочекало индијског песника.

Богатство љубави је испратило драге нам госте, док их тиха нада призива да нас понову удостоје свог благословеног присуства.

фото: ђакон Александар Секулић
текст и фото: Небојша Тумара