Патријарх Вартоломеј осуђује претерано израбљивање природе

Свјатејши Патријарх одржао предавање у Холандији на тему „Вера и околни свет“

За време своје посете Холандији први међу једнакима у Православљу, васељенски Патријарх Вартоломеј I је оштро осудио злоупотребу природних ресурса. Патријарх је у Утрехту, седишту Старокатоличке Цркве, одржао овогодишње "Quasimodo Lecture"  Старокатоличке Цркве, и том приликом излагао на тему „Вера и околни свет“.

Патријарх је нагласио да су еколошки проблеми од светског значаја. Загађење околине не зауставља се на националним границама, оно се не тиче само данашњег човечанства, него и будућих нараштаја. Према православном учењу, одговорност за природу је „евхаристијске“ и „аскетске“ (подвижничке) природе.

Грчка реч „евхаристија“ значи благодарење и подсећа на то да саздани свет није једноставно посед човеков, него му је дар. Наш однос према овом дару може бити једино однос благодарности. Човек оваквог настројења не поседује ствари, него суделује у њима, он је у заједничарењу с другима, као судеоник у животу заједничарења.

Када је у питању „аскетска“ компонента, реч је о вођењу једноставног начина живота. Овакав живот се захтева од свих верника Православне Цркве, не само од монаха и монахиња. Дарови Божји су ту намењени потребама свих и морају се правично распоређивати, без злоупотребе и траћења. Самообуздавање и готовост на расподелу јесу израз љубави према човечјем роду и свеукупној творевини.

Старање о еколошким питањима непосредно је повезано са старањем о питањима социјалне правде, пре свега, глади у свету, нагласио је Патријарх цариградски. Дословце је Вартоломеј I казао: „Црква која занемарује молитву за свет природе око нас, јесте Црква која напаћеном човеку ускраћује јело и пиће“.

Када су у питању настојања око очувања околног света, мора се поставити питање, до које су мере људи готови да жртвују нешто од свог „похлепног начина живота“. Патријарх се запитао: „Када ћемо научити да је праведно поступање према свима људима, укључив и сиромашне, далеко боље неголи дела додељивање помоћи? Хоћемо ли се окренути од онога шта ми хоћемо и окренути се ономе шта је свету потребно? Можемо пружати хлеб гладнима, али када ћемо радити у свету у којем нема више глади?“

Најзад је васељенски Патријарх подсетио на то да је 20. век био најнасилнији у историји рода људског, како по међуљудској окрутности, тако и кад је било у питању насиље према природној околини. Говори се, каже Патријарх, да  се услед два крајње крвава светска рата сада води Трећи светски рат против природне средине.

Мада су последице непрестаног упропашћивања природе познате по опстанак човечанства, и даље се поступа тако као да та опасност није позната, истиче васељенски Патријарх. Упропашћивање природе и неправда у друштву имају свој зачетак у срцу човековом. И управо у њему треба отпочети с лечењем, започети обраћење човека од имати ка бити. Овом обраћењу може допринети хришћанска вера, која нуди кључне вредности и истине човеку с његовим драгоценим даром слободе.

Пријем код краља и министра спољних послова

Патријарх Вартоломеј је у Хагу примљен код краља Вилхелма Александра. Дужи разговор Патријарх је водио и с холандским министром спољних послова Франсом  Тимермансом.

Већ у својем говору у старокатоличкој катедрали св. Гертруда у Утрехту Свјатејши је изразио своју дубоку забринутост и жаљење  због „неприхвативог излива насиља“ на Блиском истоку, „у колевци вере у једнога Бога“.  Тим је то црње што се име Божје злоупотребљава као ратни поклич. Патријарх је из Холандије поновио свој апел за хитну обуставу крвопролића и започињање процеса помирења.

На крају свога боравка Патријарх је служио Литургију у Богородичином манастиру у Астену и у православној цркви  св. Николаја у Ротердаму.

Извор: Катпрес

С немачког: протођакон Радомир Ракић