Патријарх Викентије - чувар јединства Српске Цркве
Протојереј-ставрофор Душан Петровић: Патријарх Викентије (Проданов) – чувар јединства Српске Православне Цркве
Мисионарска делатност наше Цркве проводи се и кроз предавања које наши парохијани могу да редовно посећују. По већ малој традицији, све веће цркве Архиепископије београдско-карловачке организују предавања у својим парохијским домовима, али тако да се скоро сваког дана приређује неко предавање, концерт, приказује филм... Претхопдно се одслужи вечерња или акатист, да би у наставку верници могли присуствовати предавањима, такорећи, за оглашене.
Сваког понедељка с почетком у 19.00 ч. одржавају се предавања на разне теме у парохијском дому Светог Саве. Јуче, 16. марта 2015, уприличено је предавање о животу и делу Патријарха Викентија (1950-1958), поводом објављивања вредног дела протојереја-ставрофора Душана Петровића, професора и ректора Карловачке богословије (у пензији).
Ученици Богословије Светог Саве, као и бивши ђаци, окупили су се да чују предање из новије историје наше Цркве, јер, како каже прота Душан Петровић, све је вредно бележити и записивати, истраживати, и важно је да сви посленици на Њиви Господњој буду чувари памћења. Отац Душан, како га сви познају, позвао је младе богослове да наставе путем истраживања наше богате историје и духовног наслеђа.
Сарадници, колеге, пријатељи, верници испунили су салу парохијског дома при храму Светог Саве да би, након поздравне речи протојереја-ставрофора Драгомира Убипариповић, саслушали казивања о животу и делима великог духовног прегаоца, монаха, епископа и потоњег српског патријарха Викентија.
Професор историје и некадашњи ученик проте Петровића, историчар Душан Вујичић, надахнуто је провео слушаоце кроз књигу из које се сазнаје истина и о нама.
Мр Бојан Грујичић, докторанд на Правосланвом богословском факултету, читао је делове из књиге, а, слушајући приступну беседу Патријарха Викентија на устоличењу 1950. године, чинило нам се да и ми присуствујемо томе чину и доживљавамо та времена. Добро је подсећати се вредних речи наших посленика на Њиви Господњој:
„Пред мојим духовним очима пролази сада историја Српске Православне Цркве, чија је прошлост била тако везана са прошлошћу народа и државе и земље ... Нема, ваљда, Цркве која је толико водила бриге о своме народу и земљи као што је то чинила Српска Православна Црква. Та организација, коју је створио наш велики Светитељ и Просветитељ Свети Сава, стално је лебдела над српским народом, и лебди и данас. И у данима најтежег робовања тај организам, лебдећи над народом, био је кула светиља која је светлела и у највећем мраку. Изгледало је, једно време, да народ нестаје, али је Црква остала да чува свој народ. Пожртвовани и храбри представници Цркве знали су да увек нађу пут и начине да се Црква одржи и опстане – ма и расцепкана у неколико држава и покрајина – кула светиља и духовни вођа народа, и кроз највећа искушења и невоље...“ (из приступне беседе Патријарха Викентија, 1950.)
Октет Богословије Светога Саве, која је у време Викентијеве патријарашке службе пренета из манастира Раковице у данашњу зграду на Карабурми, прослављао је Господа и, између осталих композиција, предивно отпевао Стихиру српским светитељима. Октетом је дириговао Бранко Тадић, професор.
Зорица Зец
