Патријаршијски управни одбор расправљао о Закону о реституцији имовине

Патријаршијски управни одбор Српске Православне Цркве

Правни савет

Саопштење са скупа правника Епархијских управних одбора са територије Републике Србије

Патријаршијски двор, дана 17. новембра 2007. године

Са благословом Светог Архијерејског Синода који је својом одлуком бр.1733 од 5. новембра 2007. године Патријаршијском управном одбору одобрио сазивање скупа правника Епархијских управних одбора Епархија са територије Републике Србије, одржан је скуп у Патријаршијском двору у Београду са почетком у 11,00 часова. Тема разговора на наведеном скупу била је примена Закона о реституцији имовине црквама и верским заједницама.

Скупу је председавао Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, који испомаже у раду Његовој Светости Патријарху српском Г. Павлу.

Скупу су присуствовали Епископ нишки Г. Иринеј и председник Правног савета Патријашијског управног одбора Епископ милешевски Г. Филарет, директор Патријаршијске управне канцеларије протонамесник др Лука Новаковић и представници правне службе наведене канцеларије.

Скупу су присуствовали скоро сви представници Епархија са територије Републике Србије и чланови Правног савета ПУО-а.

Истакнута је потреба да постоји свакодневни контакт између државних органа и Српске Православне Цркве ради исправљања историјске неправде и враћања неправедно одузете имовине Српској Православној Цркви, а у складу са тим закључено је и посебно истакнуто да се са применом Закона недопуштено касни, да је Закон ступио на снагу 10. јуна 2006. године а примењује се од 1. октобра 2006. године. До данашњег дана Дирекција за реституцију, иако формално формирана, није почела са радом. Због објашњена Директора Дирекције за реституцију Г. Владимира Тодоровића да Дирекција нема услове за рад, нема канцеларије, службенике и стручну службу која би обрадила поднешене захтеве, а како се ближи крајњи рок за подношење захтева за реституцију који истиче 30. септембра 2008. године, те неопходности бржег реаговања саме Цркве донети су следећи

З А К Љ У Ч Ц И:

1. Закон о реституцији имовине усвојен је дана 2. јуна 2006. године а одређена је примена од дана 1. октобра 2006. године. До данас није започета примена овог Закона а неизвесно је када ће иста почети. Стога је усвојен став да је неопходно интезивирати односе између државе и Српске Православне Цркве у смислу појачаног информисања Владе и министара о проблемима са којима се Српска Православна Црква сусреће на терену приликом примене Закона о реституцији. Истакнута је неопходност продужења рока за подношење захтева обзиром да Дирекција због организационих проблема још није отпочела са радом и да због тога Српска Православна Црква трпи ненадокнадиву штету као и због тога што надлежно министарство за приватизацију продаје имовину која је предмет реституције кршећи тиме одредбе чл.36. Закона о реституцији. С тим у вези Српска Православна Црква ће надлежним државним органима доставити своје предлоге измене и допуне Закона о реституцији које ће омогућити потпуну натуралну реституцију имовине Цркве.

2. Констатовано је да значајна и вредна имовина Српске Православне Цркве, која је предмет враћања, убрзано се отуђује кроз примену Закона о приватизацији, који је донет пре него што је извршена денационализација. Стога треба интезивирати сарадњу са министарством за економске односе и Агенцијом за приватизацију у смислу спречавања продаје односно отуђења имовине Српске Православне Цркве која је предмет реституције. Истакнута је неопходност и подношења кривичних пријава против одговорних лица као и предузимање свих законских мера ради заштите имовине Српске Православне Цркве.

3. Потребно је да се одредба чл. 27. Закона о реституцији доследно и императивно примени од стране Дирекције за реституцију по службеној дужности, тако што ће од обвезника враћања или трећих лица захтевати доказе о постојању права и одузетој имовини, те да уважи приложене доказе Српске Православне Цркве о њеном власништву над црквеном имовином. Истакнута је потреба установљења обавезе државних органа да по захтеву Цркве у свим оним случајевима када је титулар својине Република Србија а корисник неки јавни субјект, одмах приступи преносу власништва у складу са чл.28. Закона.

4. Да Српска Православне Црква све поступке пред Дирекцијом води једнообразно, те да Епархије буду носиоци послова за сва црквено-правна лица на њеној територији а да координацију и свакодневни надзор над применом Закона обезбеђује Патријаршијски управни одбор у сарадњи са Светим Архијерејским Синодом.

5. Од свих учесника саветовања изражена је забринутост због велике инертности у примени Закона. Неопходно је од Владе Републике Србије затражити да Дирекција за реституцију, коначно, за оно за шта постоје сви законски услови, без одлагања започне са радом.