Петнаестогодишњица упокојења Митрополита црногорско-приморског Г. Данила (1895-1993)
Дана 14. сепетмбра 2008. године, Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење епископа, свештеника и ђакона служиће Свету Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем манастиру Острогу са почетком у 8 часова. Парастос на гробу блаженопочившег Митрополита Данила биће служен у 10 часова.
Животопис блаженопочившег Митрополита Данила:
Рођен је у сеоској породици у Друшићима (Ријечка нахија), од оца Пера и мајке Савице, рођене Пејовић, општина цетињска 19. (6) октобра 1895. године. Осим њега, родитељи су изродили још тројицу синова: Крцуна, који је као домаћин живио у родном селу; Душана који је као поморац 1924. год. пошао за Америку (умро у Бујнос Аиресу 1968. год.) и Луку, учитеља, који је живио и радио у Београду гдје је и сахрањен.
Основну школу је завршио у Рвашима 1907. год. По завршетку Подгоричке гимназије, шк. 1912/13. уписао се у Богословско-учитељску школу на Цетињу и послије учешћа у Балканском и Првом свјетском рату, завршио 1919. год. Као млади богословац, 1918. г. узео је видног учешћа у уједињењу Црне Горе и Србије, а кроз то и стварању Југославије.
Рукоположен је за свештеника на Петровдан 1920. год. у Манастиру Острогу од стране епископа Захумско-рашког Кирила и постављен за пароха друшићско-додошког. Свештеничку службу вршио је до 1930. г. на парохијама у Црној Гори. По попуштењу Божјем, у року четрдесет дана 1928. год. остао је без супруге Стане и дјеце: Петра, Марије и Милке. Остао му је син Блажо (адвокат) који се упокојио у Београду 1970. год.
Као удов свештеник, 1930. год. постављен је за секретара Црквеног суда епархије Злетовско-струмичке у Штипу (Македонија) гдје је остао до фебруара 1932. год., када је премјештен за секретара епархије Скопске у Скопљу. На положају секретара остао све до 1956. године. Протеран од Бугара из Скопља маја 1941. службу наставља у Београду и Врању. Године 1953. пензионисан је као судија Црквеног суда и архијерејски замјеник Митрополита Скопског Јосифа Цвијовића. Након пензионисања једно вријеме вршио је дужност управника Патријаршијског двора у Београду. Произведен је у чин протојереја 1946. год., а 1952. год. одликован напрсним крстом. На Философском факултету у Скопљу студирао је двије године (1932-34). Богословски факултет СПЦ у Београду завршио је 1950. године.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је 20. маја 1961. године за Митрополита Црногорско-приморског. Рукоположен је у архијерејски чин 26. јуна исте године у Саборној цркви у Београду, а дана 12. јула на Петровдан 1961. уведен у трон митрополита Црногорско-приморских од стране Патријарха српског Германа.
Преузевши дужност Црногорско-приморског митрополита, суочио се са бројним проблемима који су оптерећивали црквени живот а који су се нагомилали током претходне двије деценије. Један од највећих проблема је био недостатак свештенства и питање њиховог животног положаја као и запустјелост многобројних цркава и манастира. Своје вишедеценијско искуство у црквено-администратвиној служби, митрополит Данило уложио је у рад на обнови црквеног живота у Црној Гори. На том раду доживио је двије трагедије које су из темеља потресле црквени живот у Црној Гори. То су разарање Његошеве капеле на Ловћену 1972. и земљотрес 1979. г. Не клонувши духом, митрополит Данило је радио на обнови живе цркве и црквених објеката у Митрополији све до маја 1990. г. када је митрополитску службу предао своме наследнику, митрополиту Амфилохију Радовићу, дотадашњем епископу банатском. Упокојио се у Цетињском манастиру 14. септембра 1993. године у својој 98 години. Заупокојену Литургију и опијело служио је Патријарх српски Г. Павле. Сахрањен је у Доњем манастиру Острогу.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
