Пето епархијско такмичење у познавању Православног катихизиса

Негујући традицију, Одбор за просвету и културу Епархије браничевске је и ове школске 2012/2013. године, по пети, јубиларни пут, организовао циклус такмичења у познавању Православног катихизиса за ученике седмог и осмог разреда основне школе.

После успешно одржаних такмичења на школском и општинском, односно међуопштинском нивоу,  завршни догађај је био епархијско такмичење уприличено 18. маја 2013. године. За домаћина овогодишњег епархијског такмичења, од сада већ бројних понуђених, изабрана је ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Смедереву.

Такмичење је отпочело поздравним говором представника управе школе, г-ђе Данијеле Крстић, и епархијског координатора, протођакона Златка Матића. Протођакон се захвалио управи школе на указаном гостопримству, а ученицима на одзиву и љубави којом помажу да овај пројекат живи и опстаје, напомињући да је основни циљ такмичења наше боље међусобно упознавање и практична примена свега онога чему су ђаци поучавани од својих вероучитеља – дружење, љубав, ишчекивање Господа, и да су својим учествовањем сви они победници. Као практичан показатељ, свим ученицима су, као и претходних година још на нивоу општинских такмичења, подељени пригодни поклони.

На епархијском такмичењу су учествовали победници општинских, односно међуопштинских такмичења, њих укупно 70 ученика. Тестови за такмичење су израђени на основу званичних уџбеника Православног катихизиса за седми и осми разред. Израда тестова је почела у 11 часова и трајала је 75 минута. За време израде теста, ученике је обишао протођакон Златко у својству председника комисије, како би ученике упознао са питањима. Након завршетка израде теста, комисија је приступила оцени и рангирању. За време рада комисије, ученици и њихови вероучитељи су најпре послужени оброком, а затим је уприличен обилазак Малог града Смедеревске тврђаве. Дружење је настављено у порти Саборне цркве у Смедереву.

По завршетку рада комисије, чланови комисије, вероучитељи и ученици су се окупили у Саборној цркви. Користећи ову прилику, секретар Одбора, протођакон Златко Матић је уручио захвалницу протојереју-ставрофору Добрици Костићу „за љубав коју указује Цркви Христовој, несебично помажући активности Одбора за просвету и културу Епархије браничевске у раду и реализацији верске наставе — Православног катихизиса у школама Републике Србије“. Похвалница за најистакнутији рад уручена је вероучитељу Слађани Крстев.

Захвалнице школама које су угостиле одржавање општинских, односно међуопштинских такмичења уручене су вероучитељима тих школа. Користимо и ову прилику да се јавно захвалимо директорима и особљу школа домаћина:

• ОШ „Јован Јовановић Змај“, Свилајнац
• OШ „Вељко Дугошевић“, Браничево
• ОШ „Други шумадијски одред“, Марковац
• ОШ „Момчило Поповић Озрен“, Параћин
• ОШ „Милисав Николић“, Божевац
• OШ „13. октобар“, Ћуприја
• ОШ „Доситеј Обрадовић“, Смедерево
• ОШ „Професор Брана Пауновић“, Рашанац

Напослетку, приступило се објављивању резултата такмичења. Сви учесници су похваљени за изванредне резултате постигнуте на овогодишњем такмичењу. Овогодишњи одговори наше деце су се, сад већ очекивано, одликовали јасним доживљајем Цркве и разумевањем градива, по први пут представљеног на нови начин у уџбеницима Православног катихизиса за седми и осми разред.

Награђени су првих десет рангираних ученика седмог разреда и првих десет ученика осмог разреда. Прво место међу ученицима седмог разреда освојила је Александра Миленковић, ученица ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Пожаревцу, а прво место међу ученицима осмог разреда освојила је Милица Миљковић, ученица ОШ „Херој Срба“ у Осипаоници.

Доносимо и извод из ранг-листе учесника, тј. имена првих десет учесника сваког разреда.

СЕДМИ РАЗРЕД

ОСМИ РАЗРЕД

У прилогу се можете упознати са садржајем тестова за седми и осми разред.

Са особитом радошћу и поносом представљамо и неке од одговора који се посебно истичу:

Седми разред

Александра Миленковић
- Који је одговор хришћанина на питање идентитета?
Одговор на питање ко сам ја?, хришћани решавају крштењем. Када се крстимо, ми постајемо чланови Цркве, чланови литургијске заједнице, односно званице Будућег Царства Божјег. Тада нас и Бог и Црква познају као једну конкретну, непоновљиву личност.

- Какав је однос између љубави према другој личности и њеног постојања?
Неко може постојати мимо наше воље, као што и постоји. Међутим, ако ми ту особу не волимо и не признајемо, она као да не постоји. Односно, она постоји, али не постоји за нас. Тек када ту особу заволимо и слободно је признамо, она постоји, јер је за нас постала једна конкретна и непоновљива личност.

Јована Симић
- У свом уџбенику, могао си прочитати један одломак из Декларације о правима човека и грађанина, која је донета приликом Француске револуције (1789). У том одломку, слобода је протумачена на следећи начин: „… Слобода се састоји у могућности да се чини све што не шкоди другоме. Стога, вршење природних права сваког човека, нема граница, осим оних које обезбеђују другим члановима друштва уживање тих права…“ Да ли је овде изложено хришћанско схватање слободе? Објасни зашто тако мислиш.
Према декларацији о правима човека и грађанина, слобода је протумачена као слободно живљење и неугрожавање других, док је према хришћанском схватању слобода предуслов да би неко други постојао за нас. За нас је слобода апсолутни израз љубави према другоме и жеља за ступање у личну заједницу са њим, јер љубав без слободе, као ни слобода без љубави, нису права слобода и љубав. Тако, према мом схватању, у декларацији је погрешно протумачена слобода, јер не показује икону Божију у нама – слободу.

Осми разред

Милица Миљковић
- Шта су јелински философи подразумевали када су говорили о Богу као личности?
Да ли су под тиме подразумевали једно конкретно и слободно биће?
Јелински философи нису Бога посматрали као конкретно и слободно биће, и поистовећивали су га са природом. Као и људи, и богови су били подређени судбини, што значи да нису имали апсолутну слободу.

- У контексту претходног питања протумачи наредни дијалог који је одломак из старе трагедије Оковани Прометеј, коју је написао Есхил. Као што знаш, Прометеј је лик из античке књижевности који је украо ватру од богова и дао је људима, због чега су га богови казнили:
„Прометеј: … Вештина нема снаге против нужности.
Хоровођа: А ко то управља корманом нужности?
Прометеј: Три Судиље и, уз њих, Срде памтиље.
Хоровођа: Па, од њих, дакле, зар је Зевс немоћнији?
Прометеј: Од судбине ни он утећи не може.“
Овај текст говори о томе да чак ни њихов најмоћнији бог није имао апсолутну слободу, да је чак и он зависио од нечега, као и ми људи. Зависио је од судбине. Прометеј је рекао да чак ни бог не може да побегне од судбине.

- Упореди хришћанско схватање Божјег постојања са описом постојања Зевса у горе наведеном
одломку.
Хришћански Бог је апсолутно слободан, он није створен, и не зависи ни од кога, а грчки богови су зависили од судбине. Наш Бог је личност, и ми треба да га волимо слободно и без страха, а они су богове морали да воле и плашили су их се.

- Како се одражава постојање Бога (онако како хришћани схватају то постојање), у постојању нас људи?
Бог је створио нас људе по свом лику – не како он изгледа, већ као слободне личности. Ми смо слободни да одлучујемо да ли ћемо да волимо Бога или не. Бог нас људе воли, и када су Адам и Ева начинили грех, он им је опростио тај грех, и покушава да тај грех исправи тако што нам је послао свог сина да нас спасе од смрти.

- Објасни појам „Црква“.
Црква није нека велика грађевина. Црква је када се сви саберемо недељом или празником око епископа на Литургији.

- У свом уџбенику, могао си прочитати један догађај из живота Светог Макарија. Наиме, овај свети старац је ходајући кроз пустињу наишао на лобању мртвог човека, која му је описала пакао у коме се налази следећим речима: „(У паклу) се нико не може видети лицем у лице, већ је лице свакога заклоњено леђима другога. А када се молиш за нас, тада се мало види лице другога…“. Протумачи наведени опис!
Када изговоримо реч „пакао“, сви одмах помисле на неку ватру, да ћемо у паклу горети у некој ватри, зато што наше бабе увек кажу: „Немој то да радиш, горећеш у паклу.“. А, у ствари, то уопше није ни близу пакла, јер је пакао нешто много горе. По виђењу Светог Макарија, пакао је стање обезличености, самоће, отуђености, без могућности да можемо да видимо оне које волимо, а то је нешто много горе него да горимо у ватри.

Милица Милосављевић
- Објасни појмове „тип“ и „прототип“.
„Тип“ означава неку материјалну ствар, а „прототип“ нешто што та ствар представља, нешто због чега је она толико значајна. На пример, када љубимо икону ми се не клањамо материји, већ ономе што она представља, изражавамо љубав према личности на њој. Када уништимо икону, ми нисмо уништили само материју, већ и заједницу љубави коју смо остварили са том личношћу.

Извор: Епархија браничевска